Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Србија је у 2016. остварила ограничени напредак у заштити људских права, саопштила је међународна организација Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch, HRW), уз оцену да су људска права кључна за напредак балканских земаља на путу ка Европској унији. Истовремено HRW у извештају о стању људских права у свету замера ЕУ и њеним чланицама што суочене са великим изазовима нису показале солидарност и лидерство него су у неким случајевима компромитовале вредности основних људских права.

HRW наводи да је систем азила у Србији и даље мањкав, а заштита деце без пратње је неодговарајућа.

„Напади и претње новинарима остају проблем. Напредак у процесуирању ратних злочина је и даље спор. Ромска мањина се и даље суочава с дискриминацијом у становању, а лезбијски, геј, бисексуални и трансродни (ЛБГТ) активисти су мета претњи и напада“, навео је HRW у извештају који је објављен 12. јануара.

HRW је у извештају навео да земље Западног Балкана треба да обнове напоре за јачање људских права и стварање окружења у којем ће бити поштована права свих.

„Владе земаља Западног Балкана треба да предузму конкретне кораке за унапређење медијских слобода, заштите мањина и избеглица, и да спроведу правду за злочине током ратова“, рекла је Лидија Гал из организације HRW.

HRW наводи да је број тражилаца азила у Србији значајно смањен 2016. са затварањем граница на западнобалканској мигрантској рути и да је за осам месеци 2016. регистровано 8.003 тражилаца азила у поређењу са 103.881 у истом периоду 2015. Највише тражилаца азила има из Авганистана, а потом из Сирије.

Према проценама UNHCR, у време писања извештаја у Србији се налазило 4.800 регистрованих тражилаца азила, а до 31. октобра избеглички статус је добило 17 тражилаца азила и супсидијарну заштиту још 17.

HRW наводи да Србија нема процедуре за формалну процену старости деце без пратње, због чега су старија деца у опасности да буду третирана као одрасли, уместо да добију заштиту као деца. Додаје се да су у Србији само три институције за децу без пратње, с укупно 32 места, док су остала деца без пратње у привременим склоништима познатим као „центри за помоћ избеглицама“, заједно с одраслима.

У 27. извештају о стању људских права HRW се наводи да је напредак у налажењу трајног решења за избеглице и интерно расељене особе из ратова 1990-их које живе у Србије „безначајан“.

По подацима UNHCR, до 1. јула је у Србији било 35.300 избеглица, већином из Хрватске, 432 мање него претходне године, док је по подацима Владе 203.140 интерно расељених људи, већином с Косова, исто као претходне године.

HRW наводи да „новинари у Србији и даље раде у непријатељском окружењу“ и цитира податке Независног удружења новинара о 33 инцидента – напада, претњи или других притисака на новинаре.

У извештају се оцењује да су процеси за ратне злочине споро напредовали 2016. услед „мањка политичке подршке, ресурса или особља у Канцеларији за ратне злочине и неадекватне заштите сведока“.

HRW наводи да је у фебруару Влада Србије донела стратегију за ратне злочине којом су постављени критеријуми за приоритизацију случајева и у којој је изражена посвећеност процесуирању високорангираних званичника осумњичених за ратне злочине, али није спецификовала како ће то урадити. Та стратегија је део захтева ЕУ по преговарачком поглављу 23 о правосуђу и основним правима.

HRW наводи да је главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изразио забринутост што Србија није именовала новог шефа тужилаштва за ратне злочине скоро годину дана, и да је председник Трибунала Кармело Ађијус рекао да Србија не сарађује у потпуности с Трибуналом, пошто није изручила троје чланова Српске радикалне странке, оптужених за непоштовање тог суда.

„Напади и узнемиравање бранилаца људских права се настављају. По локалним ЛБГТ организацијама и организацијама за људска права, већина напада и претњи члановима ЛБГТ заједнице није пријављена“, наводи HRW и додаје да је Парада поноса прошла без инцидента, што је „упадљиво“ побољшање у односу на раније године, када су демонстранти нападали учеснике параде или је Влада отказивала тај догађај из безбедносних разлога.

HRW је навео да су Роми суочени с дискриминацијом и узнемиравањем у области становања, и да се настављају присилна исељавања Рома из неформалних насеља, без адекватног обезбеђивања алтернативног смештаја.

У извештају се наводи да је Комитет УН за права особа са сметњама изразио дубоку забринутост због лоших услова у институцијама где живе деца и одрасли са сметњама у развоју.

На Косову, оцењује HRW, 2016. су се наставиле озбиљне злоупотребе, а новинари на Косову су суочени с претњама и застрашивањем, док су процеси за ратне злочине спори.

„Тензије између Срба и косовских Албанаца су се наставиле, посебно на северу. Заједнице Рома, Ашкалија и балканских Египћана и даље се суочавају с дискриминацијом. Процес нормализације односа с Београдом је ограничено напредовао“, наводи се у извештају.

HRW наводи и да је Саветодавно веће за људска права, основано 2006. за испитивање жалби на рад припадника Унмика, закључило да је та мисија УН кршила људска права и да није прикладно испитала озбиљне оптужбе на њен рачун.

Такође HRW наводи да је на Косову распрострањено насиље у породици и цитира податке невладине „Косовске женске мреже“ да је 68% испитаних жена претрпело насиље у породици. Том проблему доприноси неадекватна реакција полиције, мало процесуирања и неиздавање наредби о ограничењу приступа насилним мужевима.

На Косову су се наставили напади и претње новинарима, а истраге и процесуирање тих случајева су спори. Удружење новинара Косова регистровало је осам случајева претњи и насиља над новинарима.

У извештају на 687 страна за више од 90 земаља се наводи да нова генерација ауторитарних полулиста настоји да изврне концепт заштите људских права, третирајући права као препреку за вољу већине.

ЕУ није успела да покаже лидерство и солидарност

Када је реч о ЕУ, HRW оцењује да су Унија и њене чланице због многобројних изазова са којима су се суочиле у 2016. компромитовале вредности основних људских права.

Та организација пратила је ситуацију у десет чланица и ЕУ као целини у областима миграција и азила, дискриминације и нетолеранције, тероризма и борбе против тероризма, као и спољне политике ЕУ.

„Суочене са великим изазовима у 2016, укључујући миграције и Брегзит, владе ЕУ и институције нажалост су подбациле са основним правима“, оценио је заменик директора HRW за Европу и централну Азију Бенџамин Ворд (Benjamin Ward). „Свету је потребно да се у 2017. људска права у ЕУ врате у средиште политичких одговора“, истакао је Ворд.

Директор HRW Кенет Рот (Kenneth Roth) упозорио је у уводном чланку извештаја да нова генерација ауторитарних популиста жели да преокрене концепт заштите људских права јер их третира као препреку за остваривање воље већине.

Код оних који се осећају као да их је глобална економија оставила по страни и све више страхују од насиља, кључну улогу у обнови вредности на којима су изграђене демократије имаће цивилно друштво, медији и јавност, навео је Рот.

Суочена са највећом глобалном мигрантском кризом од Другог светског рата, ЕУ као целина није успела да покаже лидерство и солидарност. Како је оцењено, политике ЕУ биле су првенствено фокусиране на спречавање приспећа миграната и преношење одговорности за тражиоце азила и избеглице на друге.

Истовремено су напади са десетинама жртава и стотинама повређених у чланицама ЕУ подстакли  проблематичне мере и предлоге на начин да компромитују људска права, укључујући кроз проширење полицијских овлашћења и јачање надзора, унапређење обавештајне сарадње и одузимање двојног држављанства осумњиченима за тероризам.

Избегличка криза и терористички напади појачали су ксенофобију, исламофобију и анти-имигрантске ставове, што се манифестовало нападима на муслимане, мигранте и оне који се доживљавају као странци. Такође су допринели јачању подршке популистичким анти-имигрантстким странкама у бројним чланицама ЕУ.

Озбиљну забринутост и даље изазива антисемитизам, навео је HRW у делу извештаја о стању људских права који се односи на ЕУ.

Додаје се да су спољнополитичком агендом ЕУ у 2016. доминирали конфликти у Сирији и источној Украјини и односи са Московом, с обзиром на ангажовање Русије у тим конфликтима.

HRW, када је реч о појединачним чланицама, у извештају указује на кризу око уставног суда у Пољској, мађарску политику у домену заштите границе, последице ванредног стања у Француској, јачање говора мржње у Британији после гласања о изласку из ЕУ, погоршање услова за тражиоце азила на грчким острвима.

Извор: Бета, EurActiv.rs