Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Ибрахима је спремна за школу

Заједнички пројекат школске управе града, Дечијег центра “Мали принц” и Ромског образовног фонда наставља се и ове године подршком за савладавање градива, припемом деце за предшколску наставу и пројектом оснаживања мајки за рани развој деце.

„What is your name?“

„My name is Ibrahima.“

„What class are you going to?“ – пита асистенткиња.

„Идем у други разред!“ – наставља на српском Ибрахима. Има осам година и завршила је други разред основне школе.

„После школе долазимо овде и писемо домаће. Радим домаће са братом увек. Али ту је и учитељица која нам помаже. Она долази овде и онда радимо заједно.”– каже Ибрахима и показује један од контејнера у коме се деца окупљаљу да би учила.

Око Ибрахиме се брзо окупља велики број деце.

Мирјета иде у трећи разред основне школе. „Ја сам била врло добра ове године. Идем у школу јер се тамо играм са другарицама. Учимо, читамо… Када ми учитељица каже да читам, ја читам, а понекада ме и изведе на таблу. У школи имам једног другара из насеља, а остали су другари из школе.”

Никола и Али се гурају поред девојчица. Они су добили похвалу за своје знање српског језика и математике од своје учитељице Зорице. Иду у шести разред и планирају да постану аутомеханичари.

Ово су само нека од деце која учествују у програму “Подршка процесу интеграције расељене ромске деце и мајки  из насеља испод  ‘Газеле’” који спроводи НВО  Дечији центар “Мали принц” у сарадњи са Школском управом града Београда и Ромским образовним фондом из Будимпеште (Roma Education Fund (REF)) чија друга фаза почиње ове недеље у свих 5 насеља (Макиш, Барајево, Бољевци, Кијево и Младеновац) у које су расељени Роми из насеља испод моста Газела.

Три године од пресељења, животни услови ових људи  су колико-толико побољшани, али прави напредак види се у оквиру образовања деце.

Сем подршке града коју су ова деца добила, школски аутобус који их вози и довози из школе, школски прибор и педагошки асистент за сваку од 7 школа које похађају ова деца, они кроз партнерски програм Дечијег центра “Мали Принц”, Школске управе Београд и Ромског образовног фонда, имају сталну подршку 5 медијаторки у изради домаћих задатака, учењу језика и савладавању наставног градива.

Поносни на своје свеске – деца са Макиша

Славица Лола Васић из невладине организације Дечији центар “Мали принц”, истиче 3 кључна момента новог пројекта: оснаживање мајки за рану едукацију деце, додатна  подршка деци предшколског узраста у савладавању појмова и градива неопходног за упис у I разред основне школе,  и подршка ђацима у савладавању језика и наставног градива. До сада је постигнута заступљеност деце у школи  и њихово редовно похађање наставе.

„Ми радимо са 7 основних школа и након завршетка школске године показало се да је у четири школе смањен број изостанака, а у остале три изостанци ромске деце једнаки су  броју изостанака остале деце. Ово је јако битно јер наставници говоре како ромска деца имају слабије постигнуће јер не похађају наставу редовно. И зато инсистирамо да деца са којом радимо редовно похађају наставу, како бисмо установили да ли је то заиста једини проблем, јер ако није, и ако постигнућа ромске деце нису боља ни после редовног похађања, ми, ромски цивилни сектор, можемо аргументовано да тражимо да се наставни план и програм прилагоде, и буду доступни свој деци, односно да се залажемо за принцип једнаких шанси за све’’.

Колико је подршка и припрема за редовно похађање наставе  битна говори и податак да након три године рада са децом расељеном са Газеле у насеље Макиш  сва деца иду редовно  у школу.

„Оно што није тајна, а често се заборавља, када су у питању ромска деца,  јесте да су сва деца на овом свету иста и имају исте потребе. Треба им подршка одраслих, да и они постану одрасли. Због тога се сви чланови организације ‘Дечији центар ‘Мали Принц’’ труде да заједно са родитељима, наставницима и педагошким асистентом овој деци обезбеде ту неопходну подршку. Кроз програм који реализујемо, обезбеђујемо им менторску подршку након школске наставе. После школе деца уз помоћ медијатора усавршавају своје знање српског језика, математике и раде домаће задатке, али се и играју са медијаторком.” – каже Славица Лола Васић.

„Јако је вазно да деца воле медијаторе. Имали смо девојчицу на тестирању за школу која је била  јако добро припремљена за упис у школу. Када су је питали ‘Ко те је тако лепо припремио?’ она је рекла: ‘То је моја учитељица Мерсида која долази  код нас кући и онда учимо сви заједно.’’’

Жаклина Јашаревић, лидерка Ромског насеља на Макишу живи у једном од контејнера и као представница насеља заступа интересе ове ромске заједнице пред градом. Она каже да је програм образовања деце одлична прилика какву родитељи малишана који учествују у програму никада нису имали.

„Родитељи нису строги.“- каже Жаклина. „ Раније су били много лошији услови  јер смо живели у нехигијенском насељу. Сада је другачије и сви смо свесни да је ово велика шанса за нас и нашу децу.  Дешава се наравно, да родитељи понекад, нарочито када је зима, па је хладно и лоше време, не пошаљу дете у школу, али то се сада врло ретко дешава. Важно је рећи и да је град Београд доста учинио, јер ми јесмо далеко од града, али због тога имамо аутобусе који децу довозе у, и из  школе, што је допринело томе да и наша деца редовно похађају наставу. И многа деца врло озбиљно схатају ову шансу. Назифа, која има 7 година, не говори српски језик довољно добро, а ипак иде у школу редовно, па чак и када има температуру неће да изостане” – каже нам Жаклина.

Назифа испред контејнера у коме живи на Макишу

„Волим да идем у школу и да цртам и да пишем,” стидљиво каже Назифа и додаје –„Научила сам да пишем слова!“ После тога се постиди и бежи назад у контејнер у коме живи њена породица.

Недовољно знање српског језика је такође  проблем са којим се ромска деца суочавају када крену у школу.  Славица Лола Васић казе да ромска деца са којом раде нису деца која не говоре српски језик већ само немају довољан фонд речи када крену у школу:

„Тој деци нико није читао Црвенкапу. Маме им не читају бајке. Маме са њима не причају о појмовима. Ми њих не учимо српски језик већ им објашњавамо појмове, поготово оне у настави. И ту се напредак највише види.”

У формалним и неформалним разговорима са наставницима они листом примећују да деца боље читају, пишу и у свакодневном говору користе нове речи и изразе.

Ово је велика предност у односу на њихове родитеље.

Пашије Тахирај, мајка мале Ибрахиме са почетка текста каже да је она пресретна што деца иду у школу и  што уче ствари које они не знају.

„Све што ради, ради за себе!“ – каже Пашије. „Мора да слуша учитељицу. Желела бих да буде добра у школи. Да слуша и да ради домаће. Када деца иду у школу тамо им је тешко. Морају да уче и морају да раде. Овде у насељу је мука да их натерамо да раде домаће“.

Са овим се слаже и Хамза Насибе која има петоро деце. Настарија ћерка је пошла у средњу школу, а младје четворо иду у први други, трећи и четврти разред.

„Са ово четворо је мука. Али могу да им помогнем. Сваки дан помало. Помажем им да ураде домаће. Доста нам помажу уцитељице које долазе да раде са њима. Мени је јако битно да деца иду у сколу и да уче како треба. Поносна сам на своју најстарију ћерку. Она је сада уписала средњу сколу за маникира и педикира. Ови млађи кажу да ће и они да крену сестриним стопама. Али морају више да раде и уче ако мисле да буду добри.” – каже Хасибе.

„Насеље на Макишу се сада суочава не са проблемом неодласка у школу већ са проблемом напуштања школе пре времена. Ово је следећи проблем са којим се суочава ромска заједница у Србији,” каже Наташа  Кочић Ракочевић из  Ромског образовног фонда који подржава овај програм.

Заједно је лепше – чекајући медијаторку

„Сада је питање да ученик од школе не одустане. Деца крећу у школу на време. Али имамо одустајање на прелазу у пети и шести раред. И осми разред  нам је критичан. Разлог углавном лежи у томе што планови и програми нису прилагођени ромској деци“ – каже Кочићева.

Редовни одласци у школу, едукација деце и родитеља, рад са професорима у школи и помоћ у учењу су били приоритети рада REF-а прошле школске године. Ове они остају исти, али се њима додаје још један програм – рад са мајкама са децом од 0 до 5 година –  Рани развој деце.

„Учимо мајке да буду први учитељи деце, јер код деце из маргинализованих група обавезни припремни предшколски програм у трајању од годину дана није довољна припрема за школу. Тај рад са децом мора да буде дужи и да крене од родитеља. Верујемо да на основу тога можемо да покренемо кампању да се предшколско продужи на две године и да се повећа обухват и млађе ромске деце у предшколским установама. Ако дете ојача до поласка у школу оно ће бити и добар ђак, али ће бити и способно и за друге ствари. Биће способно да покаже оно што уме.“ – каже Славица Васић из “Малог принца”.

Васићева додаје да су постигнућа повећана али не довољно. „Мислимо да ћемо кроз овај пројекат моћи да их побољшамо. Деца сада имају асистента у школи, а имају и медијатора у насељу и то ће, верујемо, много да побољша ситуацију. Ове године имамо и 175 учитеља који ће проћи обуку за рад са ромском децом. А наш партнер остаје Школска управа Београда. Ово је добар пример сарадње невладине организације и државне структуре на једном пројекту. Наша комуникација са школама не би била тако успешна без њих.”

Као и предходне године, и ове године деца расељена из нехигијенског насеља Газела настављају са својим програмима. А надамо се да ће и њихове прве комшије расељене из насеља Белвил ускоро кренути са сличним програмима интеграције и образовања.

Олга Белосавић Милановић

Photo © Bojana Andric