Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Ibrahima je spremna za školu

Zajednički projekat školske uprave grada, Dečijeg centra “Mali princ” i Romskog obrazovnog fonda nastavlja se i ove godine podrškom za savladavanje gradiva, pripemom dece za predškolsku nastavu i projektom osnaživanja majki za rani razvoj dece.

“What is your name?”

“My name is Ibrahima.”

“What class are you going to?” – pita asistentkinja.

“Idem u drugi razred!” – nastavlja na srpskom Ibrahima. Ima osam godina i završila je drugi razred osnovne škole.

“Posle škole dolazimo ovde i pisemo domaće. Radim domaće sa bratom uvek. Ali tu je i učiteljica koja nam pomaže. Ona dolazi ovde i onda radimo zajedno.” – kaže Ibrahima i pokazuje jedan od kontejnera u kome se deca okupljalju da bi učila.

Oko Ibrahime se brzo okuplja veliki broj dece.

Mirjeta ide u treći razred osnovne škole. „Ja sam bila vrlo dobra ove godine. Idem u školu jer se tamo igram sa drugaricama. Učimo, čitamo… Kada mi učiteljica kaže da čitam, ja čitam, a ponekada me i izvede na tablu. U školi imam jednog drugara iz naselja, a ostali su drugari iz škole.”

Nikola i Ali se guraju pored devojčica. Oni su dobili pohvalu za svoje znanje srpskog jezika i matematike od svoje učiteljice Zorice. Idu u šesti razred i planiraju da postanu automehaničari.

Ovo su samo neka od dece koja učestvuju u programu “Podrška procesu integracije raseljene romske dece i majki  iz naselja ispod  ‘Gazele’” koji sprovodi NVO  Dečiji centar “Mali princ” u saradnji sa Školskom upravom grada Beograda i Romskim obrazovnim fondom iz Budimpešte (Roma Education Fund (REF)) čija druga faza počinje ove nedelje u svih 5 naselja (Makiš, Barajevo, Boljevci, Kijevo i Mladenovac) u koje su raseljeni Romi iz naselja ispod mosta Gazela.

Tri godine od preseljenja, životni uslovi ovih ljudi  su koliko-toliko poboljšani, ali pravi napredak vidi se u okviru obrazovanja dece.

Sem podrške grada koju su ova deca dobila, školski autobus koji ih vozi i dovozi iz škole, školski pribor i pedagoški asistent za svaku od 7 škola koje pohađaju ova deca, oni kroz partnerski program Dečijeg centra “Mali Princ”, Školske uprave Beograd i Romskog obrazovnog fonda, imaju stalnu podršku 5 medijatorki u izradi domaćih zadataka, učenju jezika i savladavanju nastavnog gradiva.

Ponosni na svoje sveske – deca sa Makiša

Slavica Lola Vasić iz nevladine organizacije Dečiji centar “Mali princ”, ističe 3 ključna momenta novog projekta: osnaživanje majki za ranu edukaciju dece, dodatna  podrška deci predškolskog uzrasta u savladavanju pojmova i gradiva neophodnog za upis u I razred osnovne škole,  i podrška đacima u savladavanju jezika i nastavnog gradiva. Do sada je postignuta zastupljenost dece u školi  i njihovo redovno pohađanje nastave.

„Mi radimo sa 7 osnovnih škola i nakon završetka školske godine pokazalo se da je u četiri škole smanjen broj izostanaka, a u ostale tri izostanci romske dece jednaki su  broju izostanaka ostale dece. Ovo je jako bitno jer nastavnici govore kako romska deca imaju slabije postignuće jer ne pohađaju nastavu redovno. I zato insistiramo da deca sa kojom radimo redovno pohađaju nastavu, kako bismo ustanovili da li je to zaista jedini problem, jer ako nije, i ako postignuća romske dece nisu bolja ni posle redovnog pohađanja, mi, romski civilni sektor, možemo argumentovano da tražimo da se nastavni plan i program prilagode, i budu dostupni svoj deci, odnosno da se zalažemo za princip jednakih šansi za sve’’.

Koliko je podrška i priprema za redovno pohadjanje nastave  bitna govori i podatak da nakon tri godine rada sa decom raseljenom sa Gazele u naselje Makiš  sva deca idu redovno  u školu.

,,Ono što nije tajna, a često se zaboravlja, kada su u pitanju romska deca,  jeste da su sva deca na ovom svetu ista i imaju iste potrebe. Treba im podrška odraslih, da i oni postanu odrasli. Zbog toga se svi članovi organizacije ‘Dečiji centar ‘Mali Princ’’ trude da zajedno sa roditeljima, nastavnicima i pedagoškim asistentom ovoj deci obezbede tu neophodnu podršku. Kroz program koji realizujemo, obezbeđujemo im mentorsku podršku nakon školske nastave. Posle škole deca uz pomoć medijatora usavršavaju svoje znanje srpskog jezika, matematike i rade domaće zadatke, ali se i igraju sa medijatorkom.” – kaže Slavica Lola Vasić.

„Jako je vazno da deca vole medijatore. Imali smo devojčicu na testiranju za školu koja je bila  jako dobro pripremljena za upis u školu. Kada su je pitali ‘Ko te je tako lepo pripremio?’ ona je rekla: ‘To je moja učiteljica Mersida koja dolazi  kod nas kući i onda učimo svi zajedno.’’’

Žaklina Jašarević, liderka Romskog naselja na Makišu živi u jednom od kontejnera i kao predstavnica naselja zastupa interese ove romske zajednice pred gradom. Ona kaže da je program obrazovanja dece odlična prilika kakvu roditelji mališana koji učestvuju u programu nikada nisu imali.

„Roditelji nisu strogi.“- kaže Žaklina. „ Ranije su bili mnogo lošiji uslovi  jer smo živeli u nehigijenskom naselju. Sada je drugačije i svi smo svesni da je ovo velika šansa za nas i našu decu.  Dešava se naravno, da roditelji ponekad, naročito kada je zima, pa je hladno i loše vreme, ne pošalju dete u školu, ali to se sada vrlo retko dešava. Važno je reći i da je grad Beograd dosta učinio, jer mi jesmo daleko od grada, ali zbog toga imamo autobuse koji decu dovoze u, i iz  škole, što je doprinelo tome da i naša deca redovno pohađaju nastavu. I mnoga deca vrlo ozbiljno shataju ovu šansu. Nazifa, koja ima 7 godina, ne govori srpski jezik dovoljno dobro, a ipak ide u školu redovno, pa čak i kada ima temperaturu neće da izostane” – kaže nam Žaklina.

Nazifa ispred kontejnera u kome živi na Makišu

„Volim da idem u školu i da crtam i da pišem,” stidljivo kaže Nazifa i dodaje –„Naučila sam da pišem slova!“ Posle toga se postidi i beži nazad u kontejner u kome živi njena porodica.

Nedovoljno znanje srpskog jezika je takođe  problem sa kojim se romska deca suočavaju kada krenu u školu.  Slavica Lola Vasić kaze da romska deca sa kojom rade nisu deca koja ne govore srpski jezik već samo nemaju dovoljan fond reči kada krenu u školu:

“Toj deci niko nije čitao Crvenkapu. Mame im ne čitaju bajke. Mame sa njima ne pričaju o pojmovima. Mi njih ne učimo srpski jezik već im objašnjavamo pojmove, pogotovo one u nastavi. I tu se napredak najviše vidi.”

U formalnim i neformalnim razgovorima sa nastavnicima oni listom primećuju da deca bolje čitaju, pišu i u svakodnevnom govoru koriste nove reči i izraze.

Ovo je velika prednost u odnosu na njihove roditelje.

Pašije Tahiraj, majka male Ibrahime sa početka teksta kaže da je ona presretna što deca idu u školu i  što uče stvari koje oni ne znaju.

„Sve što radi, radi za sebe!“ – kaže Pašije. „Mora da sluša učiteljicu. Želela bih da bude dobra u školi. Da sluša i da radi domaće. Kada deca idu u školu tamo im je teško. Moraju da uče i moraju da rade. Ovde u naselju je muka da ih nateramo da rade domaće“.

Sa ovim se slaže i Hamza Nasibe koja ima petoro dece. Nastarija ćerka je pošla u srednju školu, a mladje četvoro idu u prvi drugi, treći i četvrti razred.

„Sa ovo četvoro je muka. Ali mogu da im pomognem. Svaki dan pomalo. Pomažem im da urade domaće. Dosta nam pomažu uciteljice koje dolaze da rade sa njima. Meni je jako bitno da deca idu u skolu i da uče kako treba. Ponosna sam na svoju najstariju ćerku. Ona je sada upisala srednju skolu za manikira i pedikira. Ovi mlađi kažu da će i oni da krenu sestrinim stopama. Ali moraju više da rade i uče ako misle da budu dobri.” – kaže Hasibe.

“Naselje na Makišu se sada suočava ne sa problemom neodlaska u školu već sa problemom napuštanja škole pre vremena. Ovo je sledeći problem sa kojim se suočava romska zajednica u Srbiji,” kaže Nataša  Kočić Rakočević iz  Romskog obrazovnog fonda koji podržava ovaj program.

Zajedno je lepše – čekajući medijatorku

“Sada je pitanje da učenik od škole ne odustane. Deca kreću u školu na vreme. Ali imamo odustajanje na prelazu u peti i šesti rared. I osmi razred  nam je kritičan. Razlog uglavnom leži u tome što planovi i programi nisu prilagođeni romskoj deci“ – kaže Kočićeva.

Redovni odlasci u školu, edukacija dece i roditelja, rad sa profesorima u školi i pomoć u učenju su bili prioriteti rada REF-a prošle školske godine. Ove oni ostaju isti, ali se njima dodaje još jedan program – rad sa majkama sa decom od 0 do 5 godina –  Rani razvoj dece.

„Učimo majke da budu prvi učitelji dece, jer kod dece iz marginalizovanih grupa obavezni pripremni predškolski program u trajanju od godinu dana nije dovoljna priprema za školu. Taj rad sa decom mora da bude duži i da krene od roditelja. Verujemo da na osnovu toga možemo da pokrenemo kampanju da se predškolsko produži na dve godine i da se poveća obuhvat i mlađe romske dece u predškolskim ustanovama. Ako dete ojača do polaska u školu ono će biti i dobar đak, ali će biti i sposobno i za druge stvari. Biće sposobno da pokaže ono što ume.“ – kaže Slavica Vasić iz “Malog princa”.

Vasićeva dodaje da su postignuća povećana ali ne dovoljno. „Mislimo da ćemo kroz ovaj projekat moći da ih poboljšamo. Deca sada imaju asistenta u školi, a imaju i medijatora u naselju i to će, verujemo, mnogo da poboljša situaciju. Ove godine imamo i 175 učitelja koji će proći obuku za rad sa romskom decom. A naš partner ostaje Školska uprava Beograda. Ovo je dobar primer saradnje nevladine organizacije i državne strukture na jednom projektu. Naša komunikacija sa školama ne bi bila tako uspešna bez njih.”

Kao i predhodne godine, i ove godine deca raseljena iz nehigijenskog naselja Gazela nastavljaju sa svojim programima. A nadamo se da će i njihove prve komšije raseljene iz naselja Belvil uskoro krenuti sa sličnim programima integracije i obrazovanja.

Olga Belosavić Milanović

Photo © Bojana Andric