Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Сузана Гајић Јовановић (Блог о социјалном укључивању)

Иако савремено доба доноси бројне трендове и иновације у различитим областима, ове новине не подразумевају искључиво напредак и позитивне искораке. Као друштво бивамо иновативни и у погледу маргинализације.

Међу важним савременим факторима маргинализације је NEET статус. Са овим термином упознала сам се пре нешто више од годину дана, а у међувремену сам уочила експанзију идеја и активности усмерених на сузбијање овог покретача маргинализације, што говори о његовом значају.

NEET је скраћеница израза на енглеском језику „not in education, employment or training“ и описује ситуацију особа које нису у процесу образовања, нису запослене, нити су у процесу едукације или обуке.

Према подацима Еуростата за 2019. годину, NEET стопа у Србији за популацију младих старосне доби 15-29 година износила је 19%. У истом периоду, у земљама Европске уније ова стопа је била на просечном нивоу од 12,5%.

Вероватно и сами можете набројати више особа из свог окружења које су у овој ситуацији. Да ли их доживљавате као изложене маргинализацији?

Последњих неколико година интензивирало се спровођење политика усмерених ка NEET категорији. Међутим, млади који припадају овој групи и даље се умногоме суочавају са озбиљним проблемима, те су стога неопходне нове интервенције. Ова категорија обично бива у фокусу када уследе озбиљни проблеми или наступи потреба за интервенцијом, у смислу обезбеђивања егзистенције, лечења или  бављења неким од облика друштвено непожељног понашања.

Да ли сте се некада запитали са каквим осећањима и размишљањима се сусреће особа којој дани сасвим наликују један другом, која нема јасно усмерење и обавезу у животу, која нема довољно новца да себи и својој породици обезбеди егзистенцију?

Није реткост да се ове особе повлаче из друштва у којем се сусрећу са запосленим, оствареним особама, које говоре о послу, каријери, заради или ужицима које им иста омогућава…

Неретко се осаме и изолују из друштва. Проводити дане у кући, у кревету… Јер свеједно је да ли су устали у 7 или 12 h или су преспавали цео дан.

Могу одлагати заснивање породице. А може доћи и до појаве потешкоћа у области менталног здравља…

Свака од ових могућности води их корак даље од оног што је заправо решење проблема!

Можда се питате зашто ове особе не изађу из куће и пронађу посао? Зашто се не баве било чиме до проналаска идеалног запослења? Или зашто се не оспособе за обављање неког другог посла?

Ја бих, на пример, питала зашто се не прикључе првој организацији цивилног друштва (удружењу грађана) за које чују? Мени је управо искуство волонтирања и рада у оваквим организацијама допринело да ни један једини дан не будем у NEET статусу.

Међутим, сви се разликујемо. Имамо различита искуства и вештине суочавања са изазовима. Уз то, само окружење, друштво, па чак и наша сама породица нам најчешће не олакшавају.

Када је у питању професионално оспособљавање, тј. припрема за обављање одређеног занимања, чини ми се да је код нас присутнија жеља за зарадом (што бољом) уз што мање напора (рада). Свака част ако сте ви изузетак! Међутим, ако говоримо о већини, и даље важи она: „Заврши факултет, да ништа не радиш!“ Па се онда завршавање факултета доживљава као императив и битно је уписати га и завршити по сваку цену, иако то није занимање којим млада особа жели да се бави, чак и ако та млада особа поседује практичне вештине и таленте за другу делатност којом би могла остварити сасвим пристојну зараду.

Друго предубеђење које је код нас присутно је да се завршетком школовања учење завршава. За то је везано и очекивање да ће нас само школовање припремити за обављање адекватног занимања.

Уз све то, младе особе углавном немају прилику да било где науче како се посао заиста тражи и налази. Па се деси да „чекају да посао нађе њих“ и да живе у убеђењу да се до посла долази искључиво „преко везе“.

Особи суоченој са поменутим тешкоћама и предубеђењима неопходни су помоћ и подршка како би се суочила са изазовима NEET статуса. Различите интервенције које за циљ имају пружање помоћи и подршке младим особама у  NEET статусу неопходне су јер због рањивог статуса у којем се налазе не можемо очекивати да покажу самоиницијативу, буду у току са информацијама које им могу користити, а често ни да сами препознају све личне квалитете и способности које већ поседују.

Како пружити одговарајућу помоћ и подршку?

Ја сам се са позитивним одговаром на овај проблем упознала кроз пројекат „Наша заједница, наша будућност – Већа сарадња и запошљивост младих“ (www.neetmladi.info). Решавању проблема приступили смо кроз повезивање са локалном заједницом, при чему смо активности реализовали у два смера. Један се односио на успостављање ближе сарадње институција укључених у рад са младима (Центар за социјални рад, Национална служба за запошљавање, Локална самоуправа, организације цивилног друштва и др.), док се други тицао спровођења омладинског рада уз примену аутрич (outreach) и детач (detached youth work) метода рада. Ове методе рада са младима подрзумевају мотивисање NEET младих да се укључе у активности удружења (похађају различите курсеве и радионице), као и рад са младима „измештен“ из канцеларије, тј. директно на местима где се млади окупљају и проводе слободно време.

Међу значајне помаке у овој области могу се издвојити и активности које тренутно спроводи организација Центар за омладински рад из Новог сада, а које се огледају у преношењу знања о механизмима унапређења положаја NEET младих на друге ОЦД и то не само у Србији, већ и у региону.

Циљеви ових активности огледају се у креирању одговарајућих услуга за младе (специфичних, у складу са потребама младих у локалној заједници), које би допринеле њиховом оснаживању, мотивисању и стицању одговарајућих знања и квалификација за излазак из NEET статуса, као и у досезању до младих у NEET статусу и њиховом мотивисању да се укључе у неку од креираних услуга.

Сада предстоји изналажење начина за успостављање одрживости ових услуга, јер са овим фактором маргинализације морамо се суочити дугорочним решењима, која углавном произилазе из заједничких активности, иницијатива и примера добре праксе.

———-

Текст „NEET статус као фактор маргинализације савременог доба” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Сузане Гајић Јовановић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.