Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Online тренинг о outreach раду „Унапређивање доступности локалних услуга социјалне заштите кроз интеракцију са циљном(им) групом(ама)“, који је организовао Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (у даљем тексту: SIPRU), одржан је у периоду од 27. до 31. јула 2020. године. Циљ тренинга био је да се организацијама из 15 програмских градова и општина представи концепт Outreach рада, начини досезања до људи и развој поверења, појасни како се процењују потребе на терену и како се договара садржај outreach програма, као и да се представи документација која се користи током теренског рада.

Тренинг је организован у оквиру пројекта „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“ чији је циљ пружање подршке локалним самоуправама да у партнерству са организацијама цивилног друштва раде на успостављању локалних механизама социјалног укључивања осетљивих група. Пројекат се реализује кроз развој модела за идентификовање и долажење до „невидљивих“ потенцијалних корисника/ца социјалне заштите у локалној заједници. Пројекат реализује SIPRU, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу у Србији (GIZ) у 15 градова и општина на територији целе Србије: Шид, Рума, Сремска Митровица, Пландиште, Пећинци, Крупањ, Лозница, Лајковац, Мионица, Ужице, Ариље, Прибој, Пријепоље, Косјерић и Сјеница.

Тренинг је водила Милица Василијић, сарадница SIPRU тима на овом пројекту , која је и ауторка „Приручника за организовање и спровођење Outreach програма“ чије се издавање ускоро очекује.

Тренинг је због актуелне ситуације са пандемијом организован оnline и трајао је укупно 4 дана (по два дана рада са две групе организација). Тренингу је присуствовало укупно 20 учесника/ца, који су представници/е 17 организација цивилног друштва из 11 програмских градова и општина.

Током првог дана тренинга говорило се о појму Outreach рада, након чега су све учеснице и учесници дискутовали о искуствима које имају и моделима које њихове организације користе током рада на терену.

У дискусији на тему начина досезања до људи и развоја поверења говорило се о досезању до људи „лицем у лице“ и досезању до људи „путем технологије“. Учеснице и учесници су размењивали искуства која се односе на рад у теренским паровима, о томе како су  теренски радници/е су обучени, да ли су опремљени телефонима и потпуно упућени у процедуре. Теренски радници треба да имају идентификационе картице, телефоне и осталу опрему, да су свесни шта и како говоре, да јасно комуницирају, да не улазе у конфликт, да слушају и поштују одлуке и границе особе са којом раде. Посебно је истакнуто да особе на терену током рада не треба да примају било какве поклоне од особа са којима раде. Истакнуто је и неколико примера где су се подаци о потенцијалним корисницима/цама прикупљали преко локалних поштара, свештеника, уз помоћ запослених у локалним продавницама, нарочито у мањим срединама.

Наставак рада односио се на препоруке тренерице али и искуства свих учесника/ца у раду уз помоћ технологије. Истакнуо је да је пре свега неопходно уредити детаље везане за обезбеђивање поверљивости разговора. Једна од најважнијих препорука била је да би било најбоље уколико организације могу, у складу са техничким могућностима и капацитетима, да обезбеде посебне рачунаре који се користе за овај рад. Размењена су искуства у досезању до људи телефоном (позивима, порукама, преко одређених апликација), као и досезање до људи на веб платформама и на друштвеним мрежама.

Другог дана тренинга представљена су искуства outreach модела удружења „AMITY”.

Надежда Сатарић говорила је о личном искуству у outreach раду кроз активности организације „AMITY”. „AMITY” се определио за outreach модел рада 1999. године због традиционално „пасивног” приступа система у пружању услуга социјалне заштите, а који карактерише имплицитно очекивање да ће они којима је услуга потребна сами доћи и обратити се за помоћ. Она је навела  неколико пројеката са мобилним тимовима (МТ) намењених осетљивим групама и назначила шта су најважнија стечена знања и искуства из тих пројеката.

Препоручено је да чланови/ице мобилних тимова буду стручњаци/стручњакиње из области у вези са темом којом се пројекат бави и добри познаваоци својих локалних заједница, да су лидери из заједница рањивих група, као и да су то људи из истог културног миљеа као што је циљна група којој помажемо.

Представљени су кораци које сваки мобилни тим треба да предузме:

1. Прикупљање података у локалној заједници о постојећим ресурсима (инфраструктурни, програми, услуге, права);
2. Прикупљање података из различитих система о циљној групи;
3. Утврђивање да ли су ти корисници/це укључени у постојеће системе подршке и које;
4. Излазак на терен у посете породицaма, појединцима и групама у њиховом окружењу.

Наставак презентације односио се на опис послова чланова мобилног тима на терену, шта је важно „приметити“ приликом обиласка терена и одласка у кућу и породицу особе са којом се планира разговор. Уз то се дискутовало о принципима рада на терену где су сви учесници кроз разговор са г-ђом Сатарић разменили своја искуства и говорили о томе који принципи важе у њиховим организацијама.

У завршном делу ове презентације говорило се о мониторингу и евалуацији рада мобилних тимова.

Завршни део тренинга односио се на теме партиципативог развоја Outreach програма и документације која се користи: Правилиник о раду, Месечни и недељни план рада, Индивидуални планови активности, Извештај о теренском раду, Листе индикатора, Записници са састанака, Службене белешке, Изјава о укључивању у програм и Изјава о искључивању из програма.