Влада Републике Србије
Praxis је 24. децембра 2018. године одржао конференцију у Медија центру у Београду на којој је представио постигнуте резултате и преостале изазове у областима превенције и елиминације апатрдиије и дечјих бракова у Србији.
Конференцију је отворила Иванка Костић, извршна директорка Praxis-а, која је поздравила присутне и укратко се осврнула на дугогодишње активности које је Praxis спроводио у области спречавања апатридије и дечјих бракова уз финансијску подршку Високог комесаријата УН-а за избеглице (UNHCR). Том приликом је истакла да је у периоду од 14 година, захваљујући бесплатној правној помоћи Praxis-a, више од 90.000 лица успело да приступи својим основним статусним правима. Уједно је изразила наду да ће се током 2019. године коначно пронаћи системско решење за решавање проблема лица без држављанства и правно невидљиве деце. Осврћући се на проблем дечјих бракова у Србији, Иванка Костић је истакла да је у актуелном Нацрту Породичног закона избрисан члан који је омогућавао склапање брака малолетном лицу са навршених 16 година у изузетним случајевима, додавши да то показује добру вољу државе на путу искорењивања појаве дечјих бракова.
Присутнима се потом обратио Ханс Фридрих Шодер, шеф представништва UNHCR-а у Србији, који је указао да се у истом периоду број лица у ризику од апатридије смањио са 30.000 на 2.100. Он је истакао да дечји бракови представљају непоштовање међународних конвенција, посебно Конвенције о правима детета, да угрожавају здравље девојчица, и да додатно утичу на појаву апатридије. Такође је изразио задовољство због наставка сарадње са Praxis-ом, као и очекивање да ће се остварити заједнички циљ и наћи системско решење за лица у ризику од апатридије.
Милан Радојев, координатор Програма статусних и социоекономских права у Praxis-у, указао је на све преостале проблеме са којима се суочавају лица у ризику од апатридије. Истакао је да се у Србији и даље рађају деца која не могу бити уписана у матичну књигу рођених одмах након рођења због два подзаконска акта која не дозвољавају упис новорођене деце чији родитељи не поседују лична документа и додао да је Praxis поднео иницијативу Уставном суду за испитивање уставности и законитости тих аката, као и апел Министарству државне управе и локалне самоуправе за њихову измену.
Присутнима се обратила и Наташа Живковић, руководитељка Сектора за лична стања грађана, вођење матичних књига и изборна права Секретраријата за управу у Градској управи Града Београда. Она се осврнула на историју проблема правно невидљивих лица у Београду, као и на почетак успешне сарадње са Praxis-ом која датира још од 2012. године. Истакла је да тренутно у Београду нема активних предмета који се односе на упис правно невидљивих лица у матичне књиге, што говори у прилог напретку који је начињен на пољу смањења броја правно невидљивих лица у Србији.
Јелена Петровић, координаторка Програма за права детета у Praxis-у, представила је активности које Praxis већ четврту годину заредом спроводи на тему превенције и елиминације дечјих бракова у циљу подизања свести о штетности овог феномена. Том приликом је истакла и запажања до којих је Praxis дошао кроз едукативно-саветодавни рад са ромским родитељима, децом и представницима/ама релевантних институција и установа. Као главну препреку у борби против дечјих бракова, Јелена је истакла несагледавање дечјих бракова ван контекста ромске културе и традиције, а посебно од стране надлежних органа, као и непостојање евиденција о случајевима дечјег брака вођених од стране релевантних институција.
Присутнима се обратила и Садија Гицић, социјална радница и активисткиња за права жена, која је говорила о надлежностима институција у случајевима дечјег брака. Истакла је важност правовременог реаговања институција и указала на дужност поступања у складу са обавезујућим протоколима.
На крају је закључено да без обзира на досадашња постигнућа у области превенције и елиминације појаве правно невидљивиих лица, неопходно је наставити са интензивним радом на уклањању преосталих изазова, како би се предупредила појава нових случајева правно невидљивих лица и лица без држављанства. На пољу превенције и елиминације дечјих бракова, поред цивилног сектора који тренутно даје највећи допринос у борби против ове изузетно штетне традиционалне праксе, хитно је потребно да се активније и координисано укључе и доносиоци одлука, центри за социјални рад, полиција, тужилаштво, школске и здравствене установе, као и медији, јер без залагања свих релевантних актера не може се осигурати решавање тог проблема.
Извор: www.praxis.org.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар