Пише: Сања Денић (Блог о социјалном укључивању)
Постоји много добрих и квалитетних компјутерских игрица и софтверских апликација намењених раду са децом са сметњама у развоју, која се могу наћи на тржишту, али све оне су углавном на енглеском језику. Проблематиком компјутерских игрица на енглеском језику бавићемо се како из угла стручњака који ради са децом са сметњама у развоју, тако и из угла самог детета.
ПРЕПРЕКЕ У КОРИШЋЕЊУ КОМПЈУТЕРСКИХ ИГРИЦА ИЗ УГЛА ДЕТЕТА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ СА НЕ-ЕНГЛЕСКОГ ГОВОРНОГ ПОДРУЧЈА
Дете са сметњама у развоју у својим свакодневним активностима зависи од своје непосредне средине, па самим тим и дигитална инклузија, односно укључивање у дигитално друштво деце са сметњама у развоју зависи од нас, односно од информација, садржаја које ћемо им учинити доступним помоћу информационо-комуникационих технологија. Дете које може само да организује своје време (колико је то могуће) и да при томе не зависи ни од кога, је дете које је срећно и задовољно. А и зашто би деци, која ионако мало тога могу, ускратили пуштање музике по свом избору и то онда када она то желе, играње компјутерских игрица, гледање филмова, серија, цртања и свих оних активности које компјутер заједно са интернетом доноси? Компјутерске игрице се могу користити и у едукативне, као и у терапеутске сврхе, односно могу се користити при стимулацији развоја детета. Помоћу компјутерских игрица можемо:
- Развијати и стимулисати пажњу,
- Стимулисати разумевање узрочно-последичних односа,
- Развијати и стимулисати визуомоторну координацију,
- Стимулисати и развијати говор,
- Савладавати читање и писање, бројање, рачунање,
- Истраживачке игрице за разумевање закона природе, биологије, анатомије…
Да би дете могло самостално да учи, да се развија помоћу компјутерских игрица неопходно је да разуме оно што му компјутерска игрица говори, односно налог који му даје!
На које то начине компјутерске игрице комуницирају са корисником? Оне нам се обраћају, односно комуницирају са нама:
- СЛИКОМ – компјутерска игрица кориснику може путем одређене анимације (нпр. слике која трепери) указати на место где треба да се кликне или доведе курсор компјутерског миша,
- ЗВУКОМ – аудио порука,
- ТЕКСТОМ – текстуална порука.
Да ли дете са сметњама у развоју може да разуме овакве поруке? То је питање на које не можемо дати једноставан одговор, јер је он индивидуалан за свако дете и зависи од његових могућности, способности, али и саме компјутерске игрице. Али можемо се потрудити да пронађемо и у раду користимо оне компјутерске игрице чије поруке дете разуме! Можемо закључити да се компјутерске игрице које се детету обраћају сликом, могу користити без обзира на језик аутора компјутерске игрице.
(…)
Текст “Speak-AŠ (II део)” Сање Денић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
Оставите коментар