Пише: Сања Денић (Блог о социјалном укључивању)
Дигитална инклузија деце са сметњама у развоју представља релативно нову тему којом се углавном баве људи добре воље, који су спремни да одвоје своје време и уложе своје знање у стварање компјутерских игрица која ће деци са сметњама у развоју омогућити дигиталну инклузију, односно учестовање у истим активностима које су доступне њиховим вршњацима. Компјутерске игрице које су намењене деци са сметњама у развоју стварају информатичари, ИТ техничари који не поседују знања о способностима и могућностима ове деце, а у томе им помажу родитељи, пријатељи родитеља, понеки пут стручњаци који су оспособљени за рад са децом са сметњама у развоју и који су спремни да удју у ново подручје рада у којем нема много научних радова, у подручје рада у којем нема методологије рада, у којем се морате сами сналазити на основу способности детета са којим радите и своје маштовитости, сналажљивости и иновативности.
Да би дигитална инклузија била остварљива за децу са сметњама у развоју, да би она била успешна, неопходно је оснивање мултидисциплинарних тимова, у којима ће учествовати специјални едукатори и рехабилитатори, педагози, психолози, уметници (ликовни, музички), web дизајнери, ИТ техничари… Ти тимови треба да се баве осмишљавањем и израдом сајтова, мултимедијалних, интерактивних садржаја, игрицама, едукативним софтверима, апликацијама намењеним деци са сметњама у развоју, њиховим могућностима, способностима, у оквиру којих ће они, можда по први пут, моћи да искажу самосталност у раду, што ће довести до повећања заинтересованости за рад, повећања самопоуздања, задовољства, а самим тим и до развијања разних способности и вештина, али и зарад пружања једнаких могућности која имају и остала деца.
Сви који раде са децом са сметњама у развоју свакодневно прилагођавају постојеће игрице, осмишљавају нове, а све у циљу усмеравања пажње детета на активност која се намеће како би се одређена способност стимулисала. Да би дигитална инклузија деце са сметњама у развоју била успешна и прилагођена индивидуалним могућностима и способностима детета са којим се ради, неопходно је да на располагању имате много разноврсних компјутерских игрица које ћете моћи да понудите детету.
Компјутерских игрица намењених деци са сметњама у развоју је веома мало, нарочито за децу са сметњама у развоју са не-енглеског говорног подручја.
Да би компјутерске игрице биле доступне свој деци, без обзира на језик којим говоре, и без обзира на матерњи језик аутора игрице неопходно је прављење ИНТЕРАКТИВНИХ И ПРОЛАГОДЉИВИХ КОМПЈУТЕРСКИХ ИГРИЦА. Без обзира да ли је у питању игрица која је бесплатна или која се купује (оне поготове) било би пожељно да у оквиру подешавања постоји опција прилагођавања излазних порука компјутерске игрице, односно оних порука којима она комуницира са корисником, на тај начин се омогућава да сваки корисник сам сними текстуалну и аудио поруку на свом језику.
(…)
Текст “Speak-AŠ (III део): Превазилажење препрека” Сање Денић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
Оставите коментар