Аутор: Драган Кујунџић (Блог о социјалном укључивању)
Неформално рециклирање материјала од стране сакупљача отпада представља важан начин преживљавања социјално угрожених група, посебно Рома који се дуго баве овим начином рада. Одрасли и деца се веома често могу видети како претурају по контејнерима без икакве заштите изложени многим здравственим ризицима. Овакав вид прикупљања отпада заступљен је у толикој мери у Србији, да уколико би нестао овај вид делатности комунална предузећа би била суочена са додатним теретом. Сакупљачи отпада нису укључени у шире токове економије и друштва и често су експлоатисани од стране посредника.
Раширена друштвена искљученост и сиромаштво популације неформалних сакупљача отпада, нарочито међу Ромима, је добро документована. Ниска запосленост, лоши услови живота, неадекватна исхрана, недостатак адекватног смештаја, неадекватна хигијена, лоши санитарни услови, необразовање и лоша здравствена заштита су фактори који доприносе и умножавају кругове сиромаштва у овим рањивим групама у Србији.
Јула 2010. године почео је са радом рециклажни центар за формално прикупљање и сепарацију отпада у оквиру SWIFT пројекта у Орловском насељу на Звездари, у улици Ђанга Рајнхарта. У партнерству са три агенције Уједињених нација у Србији (Светском здравственом организацијом, UNOPS и IOM), које предводи Светска здравствена организација, општина Звездара спровела је пројекат „Иницијатива одрживог управљања отпадом ради здравијег сутра” (SWIFT).
Задруга је имала у почетку 11 чланова – оснивача који су били довољно храбри и вољни да се први укључе. Пројекат је финансирала норвешка влада, а основни циљ је помоћ социјално угроженим групама које се тренутно баве сакупљањем отпада да се укључе у формалне токове.
(…)
Оставите коментар