Пише: Сања Денић (Блог о социјалном укључивању)
Постоји ли природнији и интуитивнији начин приступа компјутеру од додиривања објеката по екрану? Ови улазни уређаји омогућавају једноставан, директан и интуитиван метод приступа компјутеру, објектима се веома лако манипулише помоћу различитих покрета прстију. „Оно што touch screen уређаје чини ефективним је чињеница да се интеракција са компјутером остварује гестурама или различитим типовима покрета прстију по touch screen-у. Swiping, pinching, tapping, double tapping, sliding су неке од гестура и оне представљају природнији и лакши начин издавања налога, од начина на који се то чини компјутерским мишом или тастатуром.” (Агостини, 2010). Један од најбољих примера лакоће коришћења touch screen уређаја су е-књиге, чије се странице окрећу као у реалном животу – swiping покретом прста преко екрана довешће до окретања странице, као да се листа књига. Оно што touch screen уређаје чини изузетно примамљивим и корисним у раду са децом са сметњама у развоју су апликације које се могу наћи на Google Play Store или Apple’s App industry, које су или бесплатне или веома јефтине, а поред тога су лако доступне.
Као савладавање сваке друге вештине тако и савладавање рада помоћу touch screen уређаја захтева време, па је веома важно дати детету довољно времена да вежба у оквиру сваке фазе, користећи активности које омогућавају постепену изградњу вештина нопходних за манипулацију touch screen уређајима. Иако деца инстинктивно посежу да додирну и истраже објекте на екрану, неку децу, нарочито ону са вишеструком ометеношћу, потребно је додатно подстицати, стимулисати и мотивисати. За многе од њих то подразумева много више од вербалног подстицања, некима је потребно узети руку и принети је екрану. Битно је дати детету довољно времена да одреагује пре него што започнете са вођењем руке, а и то усмеравање и вођење руке неопходно је постепено смањивати, јер је циљ у раду са дететом са сметњама у равоју увек исти – самосталност. Оно што је такође веома битно јесте учити дете да помера своју руку са екрана када уради нешто,односно изазове одређену активност.
Померање руке са екрана је неопходно из два разлога:
- Омогућава му да види ефекте које је активирало,
- Помаже да се развије метода „притисни и пусти” која је неопходна за развијање способности циљања.
(…)
Текст “’Touch screen’ уређаји” Сање Денић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
Оставите коментар