Влада Републике Србије
У свету више од 2,2 милијарде људи живи у сиромаштву, показао је извештај Програма Уједињених нација за развој (UNDP). Финансијске кризе и природне катастрофе могу овај број додатно да повећају, упозорава ова организација, истичући да фокус развоја треба да буде на одрживости и смањењу ризика од сиромаштва. Према подацима UNDP у Србији је сиромашно 25.000 људи, а близу сиромаштва је 3,1% грађана. Србија је на индексу људског развоја заузела 77. место, што је помак за једно место у односу на претходну годину, при чему је од земаља региона иза Хрватске, Црне Горе, Румуније и Бугарске, а испред Македоније, Босне и Херцеговине и Албаније.
Србија 77. место дели са Јорданом и налази се у земљама са високим људским развојем, у којој су од земаља региона Црна Гора, на 51. месту, Румунија на 54, Бугарска на 58, Македонија на 84, БиХ на 86 и Албанија на 95.
Од земаља бивше Југославије, Хрватска и Словенија, које су сада у ЕУ, спадају у групу земаља са веома високим људским развојем. Словенија је на 25. месту, испред многих чланица ЕУ укључујући Италију, Шпанију, Пољску и Португалију, док је Хрватска на 47. месту.
Србија из године у годину остварује напредак на индексу људског развоја, али је он најспорији у региону.
Основне компоненте индекса су здравство, школство и животни стандард, а конкретни показатељи очекивани животни век на рођењу, школовање и бруто домаћи приход по становнику.
На првом месту индекса налази се Норвешка, за којом Србија каска седам година у очекиваној дужини жвота и 3,1 годину у дужини школовања, док је бруто домаћи приход по становнику, изражен по паритету куповне моћи, у Норвешкој готово шест пута виши.
Тик иза Норвешке на листи су Аустралија, Швајцарска, Холандија и САД.
Према подацима из индекса, очекивана дужина живота на рођењу у Србији је 74,1 годину, у Хрватској 77, Црној Гори 74,8 а БиХ 76,4. У Србији се љхуди школују у просеку 9,5 година, у Хрватској 11, Црној Гори 10,5, Македонији 8,5 , а БиХ 8,3.
Према показатељима UNDP, у Србији 25.000 људи живи у такозваном мултидимензионалном сиромаштву, што обухвата лош приступ образовању, здравству и низак животни стандард. Када је реч о животу испод линије сиромаштва, 0,21% живи са мање од 1,25 долара на дан, док 9,2% живи испод линије сиромаштва коју су поставиле српске власти.
Од 103. до 144. места налазе се земље са средњим нивоом људског развоја, док су до 187. места са ниским нивоом. Најнеразвијеније су према овом индексу Нигер, Конго и Централноафричка Република.
Основна социјална заштита није недоступна
У извештају представљеном у Токију UNDP је као основне факторе који продубљују сиромаштво, поред финансијских криза и природних непогода, издвојио цене намирница и насилне сукобе.
“Када сте сиромашни мање сте способни да те шокове апсорбујете и савладате. Пред вама су многе препреке”, објаснио је главни аутор извештаја Халид Малик.
UNDP упозорава да, иако сиромаштво у свету опада, структурне слабости и све већа неједнакост представљају озбиљне претње у борби против те пошасти.
“Искорењивање екстремног сиромаштва не значи само постићи да нико не буде у тој категорији, то треба и одржати”, наводи се у извештају под називом “Трајни људки развој – смањити слабости и изградити отпорност.
“Посебно је пторебно заштитити оне којима прете природне катастрофе, климатске промене или финансијски шокови”, наводи се у извештају.
Посебно се наводи да би за основну социјалну заштиту сиромашних из целог света било потребно мање од 2% светског БДП-а. То је могуће постићи бољом расподелом новца у сиромашним земљама, уз помоћ међународниг донатора.
Процена UNDP-а је да 1,2 милијарда људи живи са мање од 1,25 долара дневно, да је 1,5 милијарди људи сиромашно, у 91 земји у развој, док је 800 милиона на рубу сиромаштва.
Извор: АФП и С.В.
Преузето са: www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар