Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Prava iz oblasti socijalne zaštite

Usluge socijalne zaštite

Pravo na različite vrste usluga socijalne zaštite imaju pojedinci i porodica radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta njihovog života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu.

Pravo na različite vrste materijalne podrške ostvaruje se radi obezbeđenja egzistencijalnog minimuma i podrške socijalnoj uključenosti korisnika.

Usluge socijalne zaštite podeljene su u sledeće grupe:

1) usluge procene i planiranja – procena stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova;

2) dnevne usluge u zajednici – dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju;

3) usluge podrške za samostalan život – stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu;

4) savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge – intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja; podrška porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanje porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacija i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti;

5) usluge smeštaja – smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu za odrasle i starije; domski smeštaj; smeštaj u prihvatilište i druge vrste smeštaja.

Kako ostvariti pravo na usluge socijalne zaštite?

Pravo na usluge socijalne zaštite ima svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška i ostvaruje se podnošenjem zahteva centru za socijalni rad.

Usluge socijalne zaštite mogu da se pružaju se privremeno, povremeno i kontinuirano, u skladu s potrebama i najboljim interesom korisnika.

Postupak za korišćenje usluge socijalne zaštite koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave (mesna nadležnost centra za socijalni rad utvrđuje se prema prebivalištu korisnika) sprovodi centar za socijalni rad, po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika. Inicijativu za pokretanje postupka može podneti svako fizičko ili pravno lice.

Ako voditelj slučaja ispred centra za socijalni rad, odnosno, kada je to zakonom i drugim propisom određeno – stručni tim centra za socijalni rad, proceni da korisnik ima potrebu za uslugom, centar za socijalni rad izdaje korisniku Uput za korišćenje usluge koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: uput za korišćenje usluge).

U cilju blagovremenog, celovitog i kontinuiranog obezbeđivanja usluga korisnicima, sačinjavaju se posebni planovi. Plan usluga je pismena odluka o tome kako pomoći korisniku, u kom roku, i ko će u tome učestvovati. Početni plan donosi se najkasnije 15 dana od početka rada s korisnikom, a stalni u roku od 60 dana.

Svi učesnici moraju da se slože s planom i da ga potpišu, i dobijaju njegovu kopiju. Ako neko ne želi da potpiše plan, mora da objasni zašto.

Za svaku uslugu koja je potrebna korisniku, centar izdaje poseban uput. U njemu treba da piše ime i prezime korisnika, vrsta usluge, koja ustanova treba da je pruži, cena i, ako neko učestvuje u plaćanju usluge, kao i podaci o toj osobi.

Koja je procedura za žalbu u slučaju da je odbijen zahtev za korišćenje usluge?

Kada voditelj slučaja ispred centra za socijalni rad proceni da nema potrebe za traženom uslugom, centar će doneti rešenje kojim se zahtev odbija.

Protiv rešenja kojim se odbija zahtev za korišćenje usluge može se izjaviti žalba u roku od 15 dana, a odluka o žalbi donosi se u roku od 30 dana.

Žalba se podnosi Ministarstvu za rad i socijalnu politiku kad usluge plaća Republika, Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu zaštitu kad usluge obezbeđuje Pokrajina Vojvodina, ali i za republičke usluge ako je centar za socijalni rad u Vojvodini, i gradskoj ili opštinskoj upravi, za usluge koje obezbeđuje lokalna samouprava. Žalba se podnosi Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektoru za brigu o porodici i socijalnu zaštitu koji obavlja poslove koji se odnose na  drugostepeni postupak u oblasti socijalne zaštite, osim ako je rešenje doneo centar s teritorije Vojvodine ili grada Beograda. U tom slučaju žalba treba da se uputi Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, odnosno gradskoj upravi grada Beograda, Sekretarijatu za socijalnu zaštitu.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektoru za brigu o porodici i socijalnu zaštitu https://www.minrzs.gov.rs/srb-lat/struktura/sektori/sektor-za-brigu-o-porodici-i-socijalnu-zastitu

Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova https://bit.ly/3czRanx

Sekretarijat za socijalnu zaštitu http://www.beograd.rs/lat/gradska-vlast/1333503-sekretarijat-za-socijalnu-zastitu_3/

Materijalna podrška

Materijalna podrška u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti  ostvaruje se kao pravo i to:

  1. Pravo na novčanu socijalnu pomoć
  2. Pravo na jednokratnu pomoć
  3. Pravo na besplatan obrok i užinu za decu
  4. Pravo na oslobađanje od plaćanja komunalnih usluga
  5. Pravo na besplatan prevoz

Pored ovih prava postoje još i prava koje lokalne samouprave same određuju (bebi paket, jednokratna pomoć za prvorođeno dete, jednokratna pomoć za nezaposlene porodilje, paketi za učenike 1. razreda, besplatno parkiranje, pravo za naknadu troškova sahrane, troškova naknade za vantelesnu oplodnju i pravo na interventnu jednokratnu novčanu pomoć).

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja https://www.minrzs.gov.rs/srb-lat

Pokrajinska vlada http://www.vojvodina.gov.rs/

Gradska uprava grada Beograda, Sekretarijatu za socijalnu zaštitu.

Zakon o socijalnoj zaštiti https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_socijalnoj_zastiti.html

Šta je novčana socijalna pomoć i ko može da ostvari ovo pravo?

Novčana socijalna pomoć predstavlja novčanu podršku socijalno najugroženijim pojedincima i porodicama.

Isplaćuje se mesečno, onim pojedincima i porodicama koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć može da ostvari pojedinac, odnosno porodica (član porodice) pod uslovima da:

(1) Nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara njihovim potrebama (soba po članu domaćinstva, odnosno dve sobe za osobe koje primaju novčanu naknadu za pomoć i negu, odnosno uvećanu novčanu naknadu za pomoć i negu) i zemljišta u površini do 0,5 hektara (za pojedince nesposobne za rad i porodice kojima su svi članovi nesposobni za rad, ovaj limit iznosi 1 hektar);

(2) Nije prodao ili poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine (kuću, stan, njivu, plac) ili da je protekao period u kojem bi, od tržišne vrednosti te nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje, mogao obezbeđivati sebi da mesečno troši onoliko koliko bi dobio na ime novčane socijalne pomoći;

(3) Ne poseduje pokretnu imovinu čijim korišćenjem ili otuđenjem (prodajom), bez ugrožavanja osnovnih životnih potreba, može da obezbedi sebi sredstva u visini šestostrukog mesečnog iznosa novčane socijalne pomoći u momentu podnošenja zahteva za novčanu socijalnu pomoć;

(4) Nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć može da ostvari radno sposoban pojedinac, odnosno član porodice pod uslovima da:

(1) Nalazi se na školovanju ili osposobljavanju za rad ili se vodi na evidenciji nezaposlenih lica;

(2) Nije odbio ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje na privremenim, povremenim ili sezonskim poslovima, stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili osnovno obrazovanje;

(3) Radni odnos mu nije prestao njegovom voljom, njegovom saglasnošću ili njegovom krivicom, zbog disciplinske ili krivične odgovornosti, osim ako je od prestanka radnog odnosa proteklo godinu dana ili ako je po prestanku radnog odnosa nastupila nesposobnost za rad;

(4) Sam se stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju tako da ne može da bude radno angažovan.

Ako porodica ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć zbog toga što njen član ne ispunjava ove uslove, pravo na novčanu socijalnu pomoć priznaje se samo njenom članu koji je nesposoban za rad .

Kako se ostvaruje pravo na novčanu socijalnu pomoć?

Pojedinac, odnosno jedan član porodice, koji se određuje za nosioca prava u ime cele porodice podnosi zahtev za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć na propisanom obrascu koji se može dobiti u Centru za socijalni rad.

Uz zahtev se podnosi i sledeća dokumentacija:

(1) Lična karta na uvid i njena fotokopija za sve punoletne članove porodice;

(2) Izvod iz matične knjige rođenih za maloletne članove porodice (pribavlja se u matičnoj službi opštine);

(3) Izvod iz matične knjige venčanih za supružnike (pribavlja se u matičnoj službi opštine);

(4) Uverenje o imovnom stanju za sve punoletne članove porodice, iz mesta rođenja i mesta prebivališta (dobija se u katastru);

(5) Uverenje Nacionalne službe za zapošljavanje za nezaposlene članove porodice da su uredno prijavljeni Službi, da nisu odbili 12 prekvalifikaciju, stručno osposobljavanje ili stručno obrazovanje i da nisu korisnici novčane naknade;

(6) Potvrda o visini primanja u poslednja tri meseca pre podnošenja zahteva za zaposlene članove porodice i one koji se bave privatnom delatnošću (izdaje je poslodavac, odnosno Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje o visini poreza i doprinosa koje lice koje samostalno obavlja delatnost);

(7) Za sve punoletne članove porodice — uverenje Poreske uprave, iz mesta rođenja i mesta prebivališta da se ne zadužuju porezom i doprinosom;

(8) Ako je brak razveden, kopija presude s visinom utvrđene obaveze izdržavanja; (originalni dokument se pribavlja u nadležnom sudu);

(9) Ako su deca vanbračna, kopija presude za izdržavanje ukoliko je ona već doneta ili dokaz da je kod nadležnog suda pokrenut postupak radi utvrđivanja obaveze izdržavanja dece iz vanbračne zajednice (originalni dokument se pribavlja u nadležnom sudu);

(10) Ako je podnosiocu prestao radni odnos, kopija rešenja (donosi ga poslodavac);

(11) Potvrda da su deca na redovnom školovanju (pribavlja se u obrazovno-vaspitnoj ustanovi – osnovnoj, srednjoj, visokoj školi ili fakultetu );

(12) Uverenje Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja da niko u porodici nije korisnik penzije po bilo kom osnovu, a ako je penzioner — potvrdu Fonda o visini primanja za poslednja 3 (tri) meseca pre meseca u kome se podnosi zahtev;

(13) Račun za električnu energiju.

Centar za socijalni rad u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li će tražiti još nešto od dokumenta.

Šta je jednokratna pomoć i ko može da ostvari ovo pravo?

Zakon o socijalnoj zaštiti predviđa pružanje jednokratne novčane pomoći i pomoći u naturi kao vid podrške licima u stanju socijalne potrebe.

Poslovi oko pružanja novčane pomoći povereni su centru za socijalni rad, dok je pružanje pomoći u naturi povereno jedinicama lokalne samouprave (opštinama i gradovima).

S obzirom na to da Zakon jedinicama lokalne samouprave poverava detaljnije regulisanje načina i postupka za ostvarivanje ovog vida pomoći, obim i dostupnost jednokratne novčane pomoći se razlikuju od opštine do opštine. Jednokratna pomoć pruža se u novčanom iznosu, obezbeđivanju potrebnih stvari ili u vidu novčane naknade za dobrovoljno radno angažovanje radno sposobnih pojedinaca.

Pojedinac ili porodica može pravo na jednokratnu pomoć koristiti i više puta u kalendarskoj godini, s tim da ukupna sredstva ostvarena na osnovu ovog prava ne prelaze dvostruki iznos prosečne neto zarade po zaposlenom u gradu /opštini u prethodnom mesecu, osim novčane naknade za dobrovoljno radno angažovanje.

Jednokratna pomoć u obezbeđivanju potrebnih stvari daje se u životnim namirnicama, sredstvima za higijenu i odevnim predmetima pojedincu ili porodici koji su ostvarili pravo na novčanu socijalnu pomoć, u količinama srazmerno broju članova domaćinstva, a na osnovu rešenja Centra za socijalni rad.

Kako se ostvaruje pravo na jednokratnu pomoć?

Za ostvarivanje prava na jednokratnu pomoć potrebna su sledeća dokumenta:

(1) zahtev za ostvarivanje prava (slobodna forma)

(2) izjava dva svedoka o broju članova domaćinstva iz mesne kancelarije;

(3) fotokopija lične karte za sve punoletne članove domaćinstva;

(4) potvrda iz škole za učenike i fotokopije izvoda iz matične knjige rođenih za decu predškolskog uzrasta (originali se pribavljaju u matičnoj službi opštine);

(5) presuda o razvodu braka i poveri deteta-dece (originalni dokument pribavlja se u nadležnom sudu);

(6) uverenje iz Nacionalne službe za zapošljavanje za sve članove domaćinstva koji nisu zapošljeni;

(7) zadnji ček za penzionere ili potvrda iz filijale Fonda PIO da nije korisnik penzije, za lica koja nemaju nikakva primanja;

(8) potvrda iz radnog odnosa za prethodna tri meseca tekuće godine za sva punoletna lica; (izdaje je poslodavac)

(9) medicinska dokumentacija za bolesne članove domaćinstva koja nije starija od tri meseca (izdaje je zdravstvena ustanova u kojoj se korisnik leči);

(10) uverenje o imovnom stanju iz poreske uprave za sve punoletne članove domaćinstva (osim za korisnika novčane socijalne pomoći koji podnose rešenje da je korisnik);

(11) uverenje službe za katastar nepokretnosti o katastarski

Koja je procedura za žalbu u slučaju da je odbijen zahtev za novčanu socijalnu pomoć?

Oblast socijalne zaštite u Republici Srbiji regulisana je Zakonom o socijalnoj zaštiti. Ovaj Zakon obavezuje da se pravo na novčanu socijalnu pomoć dodeli kako pojedincu tako i porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći, odnosno osobama koje nemaju dovoljno sredstava za život, i predstavlja  osnovni oblik novčane pomoći socijalno ugroženim osobama koji se isplaćuje mesečno. Osnovni uslov za ostvarivanje ovog prava je da pojedinac odnosno porodica imaju mesečne prihode manje od iznosa novčane socijalne pomoći

O pravu na novčanu socijalnu pomoć,  koji dodeljuje Republika odlučuje centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva za dodelu novčane socijalne pomoći ima prebivalište, odnosno boravište.

Ukoliko građanin/ka nije zadovoljan/a odlukom centra za socijalni rad o svom zahtevu za dodelu novčane socijalne pomoći, može da se žali u roku od 15 dana od dana prijema rešenja centra.

Žalba se podnosi Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektoru za brigu o porodici i socijalnu zaštitu koji obavlja poslove koji se odnose na  drugostepeni postupak u oblasti socijalne zaštite, osim ako je rešenje doneo centar s teritorije Vojvodine ili grada Beograda. U tom slučaju žalba treba da se uputi Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, odnosno gradskoj upravi grada Beograda, Sekretarijatu za socijalnu zaštitu.

 

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu https://www.minrzs.gov.rs/sr/kontakt

Sekretarijat za socijalnu zaštitu http://www.beograd.rs/lat/gradska-vlast/1333503-sekretarijat-za-socijalnu-zastitu_3/

Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova https://bit.ly/3czRanx

Prava u oblasti obrazovanja

Kako ostvariti pravo na dodatnu podršku u obrazovanju?

Pravo na dodatnu podršku u obrazovnom sistemu Republike Srbija prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Sl. glasnik RS, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon i 6/2020) ima svako dete, učenik i odrasli kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju. Ustanova je dužna da pruži podršku u vidu otklanjanja fizičkih i komunikacijskih prepreka, prilagođavanja načina ostvarivanja školskog programa i u vidu izrade, donošenja i ostvarivanja individualnog obrazovnog plana.

Dodatna podrška prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci predstavlja  prava, usluge i resurse koji detetu, učeniku i odraslom obezbeđuju prevazilaženje fizičkih, komunikacijskih i socijalnih prepreka unutar obrazovnih ustanova i zajednice. Postoje podrške koje su deo sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite.

Mere dodatne podrške su:

(1) subvencija za pohađanje programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja za decu sa smetnjama u razvoju,

(2) odlaganje upisa u prvi razred osnovne škole za godinu dana, izuzetno i uz dodatno obrazloženje, kada je to u najboljem interesu deteta,

(3) donošenje individualnog obrazovnog plana (IOP2),

(4) upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju,

(5) angažovanje vaspitača, nastavnika ili stručnog saradnika, koji je zaposlen u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kao podršku školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja,

(6) ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka.

Preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije:

(1) obezbeđivanje igrovnih, didaktičkih i nastavnih sredstava u pristupačnim formatima i na pristupačnim jezicima uključujući i znakovni jezik,

(2) obezbeđivanje prilagođenih udžbenika,

(3) obezbeđivanje asistivnih tehnologija i/ili drugih usluga resursnog centra za asistivne tehnologije:

(4) obezbeđivanje obuke, nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika neposredno angažovanih u vaspitno-obrazovnom i obrazovno-vaspitnom radu;

(5) obezbeđivanje obuke roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku;

(6) prilagođavanje okruženja u skladu sa potrebama deteta, učenika i odraslog;

(7) obezbeđivanje podrške stručnjaka iz određene oblasti, u skladu sa potrebama deteta, učenika i odraslog;

(8) obezbeđivanje prioriteta u ostvarivanju specijalističkog pregleda ili tretmana;

(9) obezbeđivanje sredstava za finansiranje troškova rekreativne nastave, ekskurzija, kulturnih, sportskih i drugih aktivnosti koje organizuje ustanova za dete, učenika i odraslog;

(10) obezbeđivanje prevoza deteta, učenika i odraslog koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca;

(11) finansiranje troškova ishrane u produženom boravku u matičnoj ili drugoj školi u lokalnoj zajednici, za dete i učenika korisnika prava na novčanu socijalnu pomoć;

Ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije:

(1) obezbeđivanje prevazilaženja jezičke barijere detetu, učeniku i odraslom kome jezik na kome se izvodi nastava nije maternji,

(2) organizovanje obrazovne podrške u slučaju dužeg izostajanja iz škole;

(3) obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku, odnosno personalnog asistenta odraslom polazniku u skladu sa propisanim standardima;

(4) ostvarivanje prava na uvećanje dečjeg dodatka ili uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica;

(5) obezbeđivanje pomagala;

(6) obezbeđivanje usluga psihosocijalne podrške porodici kroz savetodavno terapijske i socijalno edukativne i druge inovativne usluge u zajednici,

(7) druga prava i usluge.

 

Procenu vrste dodatne podrške vrši interresorna komisija koja postoji u svakom gradu odnosno opštini. Pokretanje postupka za ostvarivanje dodatne podrške može pokrenuti roditelj/staratelj, ali i vaspitač, nastavnik, lekar ili voditelj slučaja u centru za socijalni rad.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – Odsek za ljudska i manjinska prava http://www.mpn.gov.rs/o-ministarstvu/odsek-za-ljudska-i-manjinska-prava-u-obrazovanju/

Zakon o osnovama sistem obrazovanja i vaspitanja https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.html

Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-dodatnoj-obrazovnoj-zdravstvenoj-socijalnoj-podrsci.html

Nacionalni izveštaj o inkluzivnom obrazovanju za period od 2015. do 2018. godine https://www.unicef.org/serbia/publikacije/nacionalni-izvestaj-o-inkluzivnom-obrazovanju

Dodatna podrška detetu i učeniku – liflet na srpskom i romskom jeziku http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2017/02/Dodatna_podrska_detetu_i_uceniku_liflet_srpski_romski.pdf

Kako ostvariti pravo na besplatan boravak dece u predškolskoj ustanovi?

U skladu sa članom 50 Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (Sl. glasnik RS, br. 18/2010, 101/2017, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018 – dr. zakon i 10/2019) pravo na besplatan boravak deteta u predškolskoj ustanovi može da ostvari roditelj, staratelj, odnosno, hranitelj:

– deteta iz materijalno ugrožene porodice (porodica koja ostvaruje pravo na dečiji dodatak ili pravo na novčanu  socijalnu pomoć)

– deteta bez roditeljskog staranja

– deteta sa smetnjama u razvoju.

Izuzimanje od obaveze plaćanja uređuje se u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci s decom  (Sl. glasnik RS, br. 113/2017 i 50/2018). Način i uslove regresiranja troškova utvrđuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Pored navedene grupe dece, pravo na regresiranje troškova boravka deteta u predškolskoj ustanovi na osnovu pravilnika koji donosi jedinica lokalne samouprave o načinu i uslovima regresiranja troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi mogu da ostvare i porodice za treće i svako naredno dete kao i dete samohranog roditelja.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-predskolskom-vaspitanju-i-obrazovanju.html

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-predskolskom-vaspitanju-i-obrazovanju.html

Šta su afirmativne mere i kako ostvariti pravo na afirmativne mere?

Afirmativne mere u obrazovanju u Republici Srbiji predstavljaju sistemsku podršku ranjivim grupama učenika (učenici/studenti iz romske populacije i učenici/studenti sa invaliditetom) za upis pod povoljnijim uslovima u srednje škole odnosno na studije. Afirmativne mere su osmišljene za postizanje pune ravnopravnosti u obrazovanju za navedene grupe učeničke populacije kako bi imali jednake šanse za upis kao svoji vršnjaci.

Program mera za upis pod povoljnijim uslovima u srednju školu

Na osnovu Zakona o srednjem obrazovanju (Sl. glasnik RS, br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 – dr. zakon i 6/2020)  i Pravilnika o upisu učenika u srednju školu (Sl. glasnik RS br. 38/17 , 51/17 , 81/17 ), učenicima pripadnicima romske nacionalne manjine i polaznicima koji su završili program osnovnog obrazovanja odraslih omogućava se upis u srednju školu pod povoljnijim uslovima radi postizanje pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja

Upis u srednju školu učenika – pripadnika romske nacionalne manjine pod povoljnijim uslovima radi postizanja pune ravnopravnosti

Na osnovu člana 75 Pravilnika o upisu učenika u srednju školu  osnovna škola počev od sedmog razreda preduzima mere kojima informiše roditelje, odnosno staratelje učenika romske nacionalne manjine o merilima i postupku za upis učenika u srednju školu pod povoljnijim uslovima, u skladu sa ovim pravilnikom. Informisanje roditelja, odnosno staratelja o merilima i postupku upisa učenika u srednju školu pod povoljnijim uslovima u skladu sa ovim pravilnikom, realizuje i Nacionalni savet romske nacionalne manjine. Škola je dužna da pruži infomacije i uputstva za pribavljanje potrebne dokumentacije i podršku za izbor škole prema sklonostima i sposobnostima učenika. Prijavu za upis podnosi roditelj/staratelj školi, a zatim škola sastavlja spisak učenika koji su se prijavili za upis u školu pod povoljnijim uslovima i dostavlja ministarstvu.

Učenici koji su prijavljeni za upis pod povoljnijim uslovima polažu završni ispit u skladu sa podzakonskim aktom koji uređuje završni ispit. Broj bodova koji učenici ostvare na osnovu uspeha iz škole i na osnovu završnog ispita, uvećava se za 30% od broja bodova koji im nedostaje do 100 bodova. Učenicima koji žive u porodici koja je korisnik novčane socijalne pomoći, broj bodova koji su ostvarili na osnovu uspeha iz škole i završnog ispita uvećava se za 35% od broja bodova koji im nedostaje do 100 bodova. Posle polaganja završnog ispita, roditelji, odnosno staratelji učenika dostavljaju matičnoj osnovnoj školi listu od 20 željenih škola, a zatim se na osnovu tog opredeljenja i broja bodova učenici raspoređuju u škole.

Upis u srednju školu polaznika koji su završili program osnovnog obrazovanja odraslih pod povoljnijim uslovima radi postizanja pune ravnopravnosti

Na osnovu člana 82 Pravilnika o upisu učenika u srednju školu (Sl. glasnik RS br. 38/17 , 51/17 , 81/17 ) Polaznici koji su završili program osnovnog obrazovanja odraslih, koji se ostvaruje po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (u daljem tekstu: program FOOO) upisuju se u školu pod povoljnijim uslovima radi postizanja pune ravnopravnosti u sticanju obrazovanja. Pod polaznikom se podrazumeva polaznik mlađi od 17 godina koji je završio osnovno obrazovanje po programu FOOO.

Osnovna škola počev od trećeg ciklusa programa osnovnog obrazovanja odraslih preduzima mere kojima informiše roditelje, odnosno staratelje polaznika, o merilima i postupku za upis u srednju školu. Prijavu za upis podnosi roditelj/staratelj školi.

Polaznik polaže završni ispit. Broj bodova koji polaznik ostvari na osnovu opšteg uspeha uvećava se za 30% od broja bodova koji mu nedostaje do 100 bodova. Polaznik koji živi  u porodici koja je korisnik novčane socijalne pomoći, broj bodova koji su ostvarili na osnovu uspeha iz škole i završnog ispita uvećava se za 35% od broja bodova koji im nedostaje do 100 bodova.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – Upis u srednje škole Republike Srbije http://www.upis.mpn.gov.rs/Cir/Pocetna

Nacionalni savet romske nacionalne manjine https://romskinacionalnisavet.org.rs/

Zakon o srednjem obrazovanju https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_srednjem_obrazovanju_i_vaspitanju.html

Pravilnik o upisu učenika  u srednju školu http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2018/02/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BE-%D1%83%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%83-%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D1%83-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%83.pdf

Program afirmativnih mera za upis na prvu godinu studija

U skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju odluku o broju studenata za upis u prvu godinu studijskog programa koji se finansira iz budžeta, za visokoškolsku ustanovu čiji je osnivač Republika, donosi Vlada, po pribavljenom mišljenju visokoškolskih ustanova i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, najkasnije mesec dana pre raspisivanja konkursa. Vlada utvrđuje dodatni broj studenata čije se studije finansiraju iz budžeta za realizaciju afirmativnih mera, a u skladu sa dozvolom za rad.

Program afirmativne mere upisa pripadnika romske nacionalne manjine za upis u prvu godinu studija

Kandidati koji žele da se upišu u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija na osnovu Programa afirmativne mere upisa pripadnika romske nacionalne manjine, prilikom podnošenja prijave i propisane dokumentacije za upis na studije prilažu visokoškolskoj ustanovi sledeća dokumenta:

– izjavu u pisanoj formi da je pripadnik romske nacionalne manjine;

– preporuku Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Upis na visokoškolsku ustanovu na osnovu Programa afirmativne mere upisa pripadnika romske nacionalne manjine u okviru kvote koja je odobrena odlukom Vlade za ovu afirmativnu meru može da ostvari student koji je položio prijemni ispit. Posle završenog polaganja prijemnog ispita/ispita za proveru sklonosti I sposobnosti, kandidati koji su položili prijemni ispit/ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, rangiraju se na  posebnoj rang listi, sa koje visokoškolska ustanova upisuje najviše onoliko kandidata koliko je  dobreno odlukom Vlade za ovu afirmativnu meru. Kandidati koji se na ovaj način ne upišu rangiraju se sa ostalim kandidatima za redovna budžetska mesta.

Program afirmativne mere upisa u prvu godinu studijskog programa za lica sa invaliditetom

U okviru Programa afirmativne mere upisa lica sa invaliditetom u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, mogu biti upisani kandidati:

– korisnici kolica ili lica koja se otežano kreću,

– sa delimičnim ili potpunim oštećenjem vida (slepi i slabovidi),

– sa delimičnim ili potpunim oštećenjem sluha (gluvi i nagluvi),

– koji imaju poteškoće u učenju (disleksija, disgrafija, diskalkulija),

– koji imaju teškoće u govoru,

– sa hroničnim oboljenjima (hemofilija, epilepsija, dijabetes tip 1, maligna

oboljenja),

– sa psihološkim ili mentalnim teškoćama.

Prilikom podnošenja prijave i propisane dokumentacije za upis na studije u visokoškolskoj ustanovi, kandidat podnosi i jedan od sledećih dokumenata:

– rešenje nadležnog organa o postojanju telesnog oštećenja,

– rešenje o pravu na dodatak za tuđu negu i pomoć,

– mišljenje Interesorne komisije,

– preporuku univerzitetskog centra studenata sa hendikepom/Udruženja studenata sa hendikepom.

Kandidati kojima nije rađena procena telesnog oštećenja i koji nisu korisnici prava na dodatak za tuđu negu i pomoć dostavljaju medicinsku dokumentaciju Udruženju studenata sa hendikepom koje daje preporuku odgovarajućem fakultetu.

Medicinsku dokumentaciju mora biti izdata od nadležne zdravstvene institucije i ne sme biti starija od šest meseci. Neophodno je da se na osnovu lekarskog izveštaja može zaključiti na koji način hendikep/zdravstveno stanje utiče na ishode učenja i svakodnevno funkcionisanje kandidata.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove

Nacionalni savet za visoko obrazovanje http://nsvo.gov.rs/

Nacionalni savet romske nacionalne manjine Republike Srbije https://romskinacionalnisavet.org.rs/

Udruženje studenata sa hendikepom https://ush.rs/

Zakon o visokom obrazovanju https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_visokom_obrazovanju.html

Kako ostvariti pravo na učenički ili studentski kredit i stipendiju?

Zakon o srednjem i visokom obrazovanju, kao i Pravilnik o učeničkim i studentskim kreditima i stipendijama uređuju način ostvarivanja prava na učenički i studentski kredit i stipendiju kao mera podrške redovnom pohađanju i učešću u obrazovanju. Pravo na učenički i studentski kredit i stipendiju ostvaruje se na osnovu konkursa koji raspisuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Komisija za učeničke i studente kredite i stipendije utvrđuje konačnu rang listu koja se objavljuje na sajtu Ministarstva ili internet stranici ovlašćene banke.

Učenička stipendija

Na osnovu Zakona o učeničkom i studentskom standardu i Pravilnika o učeničkim i studentskim kreditima i stipendijama, Ministarstvo prosvete,  nauke i tehnološkog razvoja, svake školske godine, raspisuje konkurse za dodelu učeničkih stipendija učenicima srednjih škola.

Pravo da se prijave na konkurs imaju učenici srednjih škola čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji su prvi put upisani u određeni razred u tekućoj školskoj godini, čije  se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije, koji imaju državljanstvo Republike Srbije, koji postižu odličan uspeh u učenju i vladanju, i čiji roditelj ili staratelj ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Na konkurs se mogu prijaviti učenici prvog razreda srednje škole koji su u svim razredima od V do VIII razreda osnovne škole postigli odličan opšti uspeh (od 4,50 do 5), odnosno učenici od II do IV razreda srednje škole koji su u svim prethodno završenim razredima  srednje škole postigli odličan opšti uspeh (od 4,50 do 5).

Učenici iz osetljivih društvenih grupa (učenici bez roditeljskog staranja, iz jednoroditeljske porodice, pripadnici romske nacionalne manjine, učenici sa invaliditetom, učenici sa hroničnim bolestima, učenici čiji su roditelji nestali ili kidnapovani na teritoriji Kosova i Metohije i na teritoriji republika bivše SFRJ, izbeglice i raseljeni učenici, povratnici po sporazumu o readmisiji i deportovani učenici) imaju pravo da podnesu zahtev da se posebno rangiraju u okviru namenski opredeljenog broja, primenom blažih kriterijuma (ne primenjuje se kriterijum uspeha).

Učenički krediti

Pravo na učenički kredit, u skladu sa zakonom, imaju učenici srednjih škola čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji su prvi put upisani u određeni razred u tekućoj školskoj godini, čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije, koji imaju državljanstvo Republike Srbije, koji se školuju za obrazovni profil za deficitarno zanimanje (deficitarna zanimanja utvrđuje Ministarstvo), koji nisu ponovili nijedan razred i čiji roditelj, odnosno odnosno drugi zakonski zastupnik, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Učenici se rangiraju prema ukupnom broju bodova koje dobijaju na osnovu opšteg uspeha u osmom razredu osnovne škole, odnosno prethodno završenog razreda srednje škole ili na osnovu zaključenog ugovora o budućem zaposlenju sa deficitarnim zanimanjem.

Studentske stipendije

Pravo na studentsku stipendiju, u skladu sa zakonom, imaju studenti visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina, koji su upisani prvi put u tekućoj školskoj godini na studije prvog, drugog ili trećeg stepena, čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije, koji imaju državljanstvo Republike Srbije, koji nisu gubili nijednu godinu tokom studija, koji su prema nastavnom programu visokoškolske ustanove na kojoj studiraju položili sve ispite iz prethodnih godina studija i postigli prosečnu ocenu najmanje 9,00 i koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Studentski kredit

Pravo na studentski kredit imaju studenti visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina, koji su upisani prvi put u tekućoj školskoj godini na studije prvog stepena, čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije, koji imaju državljanstvo Republike Srbije, koji su prvi put upisani u zimski semestar studija i koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Redosled prijavljenih studenata za dodelu studentskog kredita utvrđuje se na osnovu:

1) uspeha ostvarenog u prethodnom školovanju, i to:

– opšteg uspeha u završnom razredu srednje škole – za studente I godine studija, odnosno uspeha iz prethodno završenih godina studija – za studente ostalih godina studija;

– efikasnosti studiranja;

2) socijalno-ekonomskog statusa porodice.

Socijalno-ekonomski status porodice utvrđuje se na osnovu proseka ukupnih mesečnih prihoda po članu porodice studenta, za period januar–jun, u neto iznosu, tekuće godine.

Stipendije za učenike i studente romske nacionalnosti koje se dodeljuju iz sredstava EU i međunarodnih ogranizacija

U okviru projekta „EU podrška romskim učenicima za nastavak srednjoškolskog obrazovanja” koji se finansira iz sredstava Instrumenta pretpristupne pomoći Evropske unije kroz IPA 2014 direktni grant, a koji realizuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dodeljuju se stipendije učenicima romske nacionalnosti koji redovno pohađaju trogodišnje i četvorogodišnje srednje škole u školskoj 2019/20. godini.

Učenik može da učestvuje na Konkursu za dodelu stipendija ukoliko ispunjava sledeće uslove: da je državljanin Republike Srbije, da je pripadnik romske nacionalne manjine, da nije korisnik stipendija i kredita drugih institucija/ustanova, da je školske 2019/20. godine upisan prvi put kao redovan učenik u određeni razred srednje škole (gimnazije, stručne, umetničke ili mešovite) u trogodišnjem ili četvorogodišnjem trajanju, da je prethodni razred završio sa opštim uspehom, odnosno, prosečnom ocenom od najmanje 2,00 do 5,00, da iz vladanja ima najmanje ocenu dobro (3) i da ima najviše 30 neopravdanih izostanaka;

U cilju podsticanja studenata romske nacionalnosti, Romski obrazovni fond iz Budimpešte, kreirao je program stipendiranja čiji cilj je da mladim Romima/kinjama  omogući visoko obrazovanje, veštine i kompetencije. Stipendije se dodeljuju za jednu akademsku godinu, a studenti mogu svake godine da obnove svoju aplikaciju i da se prijave na konkurs. Uslovi za studente koji žele da konkurišu jesu da studiraju na nekom od državnih fakulteta i da su  pripadnici romske nacionalnosti.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Pravilnika o učeničkim i studentskim kreditima i stipendijama http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2019/36/2/reg

Zakon o učeničkom i studentskom standardu https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ucenickom_i_studentskom_standardu.html

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – Učenički i studentski krediti i stipendije (konkursi) http://www.mpn.gov.rs/stipendije-mpntr

Fond za obrazovanje Roma (Roma Education Fund) https://www.romaeducationfund.org/fond-za-obrazovanje-roma/

Koje vrste asistenata postoje u sistemu obrazovanja?

Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Službeni glasnik RS, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon i 10/19)  i Pravilniku o pedagoškom i andragoškom asistentu (“Službeni glasnik RS”, broj 87 od 12. decembra 2019) postoje tri vrste asistenata koji pružaju podršku deci, učenicima i odraslim u sistemu obrazovanja kao podrška redovnom pohađanju i učešću u obrazovanju.

Pedagoški  asistenti

Rad pedagoških asistenata definisan je Pravilnikom o pedagoškom i andragoškom asistentu kojim se propisuju bliži uslovi za rad, stepen,  vrsta obrazovanja i program obuke. Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci/učenicima u predškolskoj ustanovi, osnovnoj i srednjoj školi, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć zaposlenima u cilju unapređivanja njihovog rada.

Pedagoški asistent za decu i učenike romske nacionalnosti  pruža pomoć i dodatnu podršku deci u ustanovi, pomoć i podršku nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima, u nastavnim i vannastavnim aktivnostima i aktivno  sarađuje sa roditeljima dece i učenika.

Pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim razvojnim, obrazovnim i socijalnim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i sarađuje sa roditeljima.

Gde mogu pronaći više informacija o obukama za pedagoške asistente?

Poslove pedagoškog asistenta za decu i učenike romske nacionalnosti kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju može obavljati lice koje ima stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, zna romski jezik i ima savladan program obuke propisan Pravilnikom o pedagoškom i andragoškom asistentu.

Program obuke je besplatan i ostvaruje se sa Liste programa od javnog interesa koje rešenjem odobrava ministar prosvete, a mogu ga ostvarivati: Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Pedagoški zavod Vojvodine, visokoškolska ustanova koja realizuje obrazovanje kadrova za rad sa decom/učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, naučni institut ili druga naučno-istraživačka ustanova u sastavu univerziteta, koja realizuje naučno-istraživačke i nastavne aktivnosti u oblasti andragogije. Realizator obuke izdaje uverenje o završenom programu obuke.

Program obuke za pedagoškog asistenta koji pruža podršku deci i učenicima romske nacionalnosti kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju se realizuje kroz četiri modula: Modul 1. Opis posla pedagoškog asistenta i organizacija rada; Modul 2. Pružanje podrške u oblasti razvoja dece; Modul 3. Pružanje podrške porodici i saradnja sa lokalnom zajednicom; Modul 4. Program obuke za pedagoškog asistenta koji će raditi u predškolskim ustanovama sa decom romske nacionalnosti kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju.

Poslove pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može obaljati lice koje ima stečeno odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke akademske studije) ili na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine (master defektolog, diplomirani defektolog, psiholog, pedagog, andragog ili logoped).

Andragoški asistent

Andragoški asistent pruža podršku odraslima za uključivanje u sistem obrazovanja i pomoć zaposlenima u ostvarivanju programa obrazovanja.

Gde mogu pronaći više informacija o obukama za andragoške asistente?

Poslove andragoškog asistenta može obavljati lice koje ima stečeno srednje obrazovanje i savladan program obuke „Integralni program obuke za ostvarivanje osnovnog obrazovanja odraslih po modelu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih”. Realizator obuke je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, naučni institut ili druga naučno istraživačka ustanova u sastavu univerziteta, koja realizuje naučno istraživačke i nastavne aktivnosti u oblasti andragogije.

Cilj obuke je osposobljavanje školskih timova u osnovnim školama i nastavnika srednjih stručnih škola za realizaciju nastave za odrasle polaznike osnovnog obrazovanja. Program obuke je zasnovan na interaktivnim metodama i realizuje se kroz sledeće module: Modul 1. Osnovne andragoške veštine i izgradnja školskog tima za direktore, stručne saradnike, nastavnike i andragoške asistente za ostvarenje funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (FOOO); Modul 2. Obuka andragoških asistenata za ostvarenje funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (FOOO); Modul 3. Obuka nastavničkog tima za implementaciju FOOO u kazneno popravnim zavodima  i vaspitno popravnim ustanovama;

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja – Lista programa od javnog interesa koje rešenjem odobrava ministar https://zuov.gov.rs/lista-programa-od-javnog-interesa-koje-resenjem-odobrava-ministar/

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.html

Pravilnik o pedagoškom i andragoškom asistentu http://www.pravno-informacioni sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2019/87/14/reg

Rad, zapošljavanje, preduzetništvo

Kakve su zakonske obaveze poslodavca u pogledu broja zaposlenih osoba sa invaliditetom?

Oblast zapošljavanja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, između ostalog, regulisana je Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Ovaj Zakon obavezuje svakog poslodavca koji ima 20 i više zaposlenih da u radnom odnosu ima određeni broj osoba sa invaliditetom. Poslodavac koji ima od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu jednu osobu sa invaliditetom. Poslodavac koji ima 50 i više zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu najmanje dve osobe sa invaliditetom, i na svakih narednih započetih 50 zaposlenih po jednu osobu sa invaliditetom.

Obavezan broj zaposlenih osoba sa invaliditetom (ako poslodavac ima više od 50 zaposlenih) može se utvrditi računskim putem tako što se ukupan  broj  zaposlenih  podeli  sa  50  i  dobijeni  rezultat  uveća  za  1.

Novoosnovani poslodavac nema obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja.

Poslodavac koji ne zaposli osobe sa invaliditetom u skladu sa odredbama Zakona dužan je da uplati iznos od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_profesionalnoj_rehabilitaciji_i_zaposljavanju_osoba_sa_invaliditetom.html

Nacionalna služba za zapošljavanje – Programi podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom http://www.nsz.gov.rs/live/nudite-posao/podrska-poslodavcima/programi/podr_ka_u_zapo_ljavanju_osoba_sa_invaliditetom.cid225

Šta raditi ukoliko osoba sa invaliditetom doživi diskriminaciju prilikom intervjua za zasnivanje radnog odnosa?

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom regulisano je nekolicinom zakona koji, između ostalog, propisuju osnovna načela pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom kao i sve moguće povrede ravnopravnosti, odnosno oblike diskriminacije koji mogu da se jave.

Ukoliko osoba sa invaliditetom doživi diskriminaciju prilikom intervjua za zasnivanje radnog odnosa zbog svog invaliditeta, u skladu sa Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom  možemo da tvrdimo da je došlo do povrede osnovnih načela ljudskih prava i ravnopravnosti. Ukoliko zaista dođe do takve situacije, neophodno je ukazati poslodavcu na vrstu propusta koji je izvršen prilikom selekcije kadrova.

Dodatno, ukoliko osoba sa invaliditetom želi da pokrene tužbu zbog diskriminatornog tretmana pri zapošljavanju može to da uradi preko Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

 

Za više infromacija pogledajte sledeće linkove:

Ministarstvo za rad, zapošljavanja, socijalna i boračka pitanja – Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom  https://www.minrzs.gov.rs/srb-lat/struktura/sektori/sektor-za-zastitu-osoba-sa-invaliditetom

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti – Pritužba zbog diskriminacije http://ravnopravnost.gov.rs/diskriminacija/prituzba-zbog-diskriminacije/

Zaštitnik građana – Prava osoba i starih sa invaliditetom https://www.ombudsman.rs/index.php/prava-osoba-sa-invaliditetom

Zakon  o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_diskriminacije_osoba_sa_invaliditetom.html

Gde osoba sa invaliditetom može da pronađe informacije o obukama za stručno usavršavanje ili sticanje dodatnih znanja i veština?

Kada su u pitanju zaposlene osobe sa invaliditetom, odgovornost svakog poslodavca je da upravlja ljudskih kadrovima u svojoj kompaniji i da za svakog zaposlenog razvija plan profesionalnog razvoja neovisno od toga da li se radi o osobi sa invaliditetom ili ne. Osoba sa invaliditetom najpre treba da proveri sa svojim poslodavcem kakve su mogućnosti za stručno usavršavanje i kakav je proces odnosno kakve se procedure koje regulišu to pitanje.

 

Kada je reč o nezaposlenim osobama sa invaliditetom, oni se mogu javiti Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) kao nadležnoj instituciji za poslove zapošljavanja i na individualnom razgovoru sa savetnikom za zapošljavanje utvrditi koja vrsta podrške im je potrebna kako bi što pre pronašli odgovarajuće zaposlenje. Osnovne informacije o uslugama NSZ mogu da se dobiju na linku http://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/dok-trazite-posao.

 

Kada je reč o stručnom usavršavanju i obučavanju nezaposlenih osoba sa invaliditetom, ove osobe se mogu javiti Nacionlnoj službi za zapošljavanje (NSZ) kao nadležnoj instituciji za poslove zapošljavanja, preko koje mogu da se uključe u različite programe, kao što su program stručne prakse, program pripravnika za mlade sa visokim obrazovanjem, program pripravnika za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem, program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlena lica, obuke za tržište rada i obuke na zahtev poslodavca. Svaka nezaposlena osoba koja se prijavi na evidenciju NSZ, na individualnom razgovoru sa svojim savetnikom za zapošljavanje dogovara koja vrsta podrške je potrebna i u koji program će se uključiti kako bi što pre pronašla odgovarajuće zaposlenje.

Osnovne informacije o uslugama NSZ mogu da se dobiju na linku http://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/dok-trazite-posao, a spisak obuka za tržište rada za osobe sa invaliditetom koje NSZ sprovodi u 2020. godini na linku

http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/14/14158_katalog_obuka_za_tr__i__te_rada_za_osobe_sa_invalidtetom_za_2020._god.pdf

Za slučaj da želite da saznate koju vrstu obuka i prekvalifikacija može da vam ponudi civilni sektor, pogledajte sajt Foruma mladih sa invaliditetom: http://fmi.rs

Kako osoba sa invaliditetom može da kod svog poslodavca da pokrene postupak za poboljšanje pristupačnosti?

U skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, osoba sa invaliditetom ima pravo na utvrđivanje statusa i procenu radne sposobnosti. Procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju mogućnosti i sposobnosti osobe sa invaliditetom neophodne za uključivanje na tržište rada i obavljanje konkretnih poslova samostalno ili uz službu podrške, upotrebu tehničkih pomagala, odnosno mogućnosti zapošljavanja pod opštim ili pod posebnim uslovima. Zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi se Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koja donosi i Rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti.

 

Na osnovu donetog Rešenja, osobe sa invaliditetom mogu da se zaposle pod opštim uslovima ukoliko je na osnovu Rešenja dodeljen 1. stepen, ili pod posebnim uslovima ukoliko je dodeljen 2. stepen. U prvom slučaju, osoba sa invaliditetom se zapošljava bez prilagođavanja radnog mesta, uz poštovanje smernica za prilagođavanje radnog procesa. U slučaju zapošljavanja osobe sa invaliditetom pod posebnim uslovima, pristupa se  prilagođavanju poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta. U tom slučaju, poslodavac može konkurisati kod Nacionalne službe za zapošljavanje za finansijska sredstva za realizaciju potrebne adaptacije.

Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka. Pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva se tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme – u skladu sa mogućnostima i potrebama osobe sa invaliditetom.

U slučaju zapošljavanja pod posebnim uslovima, poslodavac može da obezbedi i podršku radnog asistenta, kao podršku osobi sa invaliditetom kod uvođenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podršku na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti. Programi Nacionalne službe za zapošljavanje omogućavaju pokrivanje troškova rada radnog asistenta u određenom vremenskom periodu.

U slučaju da Vaš poslodavac nije prethodno osigurao pristupačnost u zapošljavanju, obratite se sektoru za ljudske resurse u okviru Vaše kompanije kako bi ste pokrenuli postupak unapređenja pristupačnosti.

Odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija radnog mesta koja omogućava efikasan rad osobe sa invaliditetom, ako troškovi adaptacije ne padaju na teret poslodavca ili nisu nesrazmerni u odnosu na dobit koju poslodavac ostvaruje zapošljavanjem osobe sa invaliditetom, smatra se povredom odredbi Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Nacionalna služba za zapošljavanje – Programi podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom http://www.nsz.gov.rs/live/nudite-posao/podrska-poslodavcima/programi/podr_ka_u_zapo_ljavanju_osoba_sa_invaliditetom.cid225

Nacionalna služba za zapošljavanje – Procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja http://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/dok-trazite-posao/programi/procena_radne_sposobnosti_i_mogu_nosti_zaposlenja_ili_odr_anja_zaposlenja.cid68922

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom https://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_profesionalnoj_rehabilitaciji_i_zaposljavanju_osoba_sa_invaliditetom.pdf

Gde mogu da se informišem o dodatnim merama koje se preduzimaju u cilju povećanja zapošljivosti Roma/kinja?

U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i Nacionalnim akcionim planom za zapošljavanje za 2020. godinu, definisane su kategorije teže zapošljivih kao prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja lica, među kojima su i Romi/kinje.

 

Primenjuju se sledeće mere usmerene na povećanje zapošljivosti i zapošljavanja Roma i Romkinja: subvencije za zapošljavanje lica iz kategorije teže zapošljivih lica, javni radovi, stručna praksa, program pripravnika, samozapošljavanje, funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih i obuke na zahtev poslodavca. Nacionalna služba za zapošljavanje, raspisala je u prvom kvartalu 2020. godine programe aktivne politike zapošljavanja koji su posebno usmereni na povećenje zapošljivosti i zapošljavanja Roma/kinja: Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih na novootvorenim radnim mestima u 2020. godini; Javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova na kojima se angažuju nezaposlena lica u 2020. godini; Javni poziv nezaposlenima romske nacionalnosti za dodelu subvencije za samozapošljavanje u 2020. godini.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

 

Ministarstvo rada, zapošljavanja, socijalna i boračka pitanja https://www.minrzs.gov.rs/sr

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenostihttps://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zaposljavanju_i_osiguranju_za_slucaj_nezaposlenosti.html

Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje za 2020. godinu https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-rad-i-zaposljavanje/nacionalni-akcioni-planovi-zaposljavanja-0

Nacionalna služba za zapošljavanje – Konkursi http://www.nsz.gov.rs/live/info/konkursi/konkurs-nsz

Kako funkcioniše zadrugarstvo u Republici Srbiji i koji su važeći propisi u tom domenu?

Zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju koja seže do sredine 19.veka. Treća zadruga u svetu formirana je u Srbiji, koja je u to vreme bila i osnivač Međunarodnog  zadružnog saveza. Moderno zadrugarstvo u Srbiji danas broji skoro 1700 registrovanih zadruga koje funkcinišu prema  Zakonu o zadrugama.

 

U skladu sa Zakonom, zadrugu u Srbiji mogu osnovati minimum pet fizičkih lica. Minimalni osnivački ulog može biti svega 20 RSD. Mogući su i osnivački ulozi različite vrednosti. Osnivači zadruge čine Skupštinu zadruge, upravni i nadzorni odbor, dok operativnim radom zadruge upravlja direktor (zadruga mora imati minimum jednog zaposlenog). Zadruge su relativno kompleksan organizacioni oblik, imajući u vidu da funkcionišu sa različitom strukturom osnivača, različitim osnivačkim ulozima, stalno i sezonski zapošljavaju radnike i sarađuju sa kooperantima. Sva formalno-pravna i funkcionalna pitanja zadruga, jasno su uređena u okviru dva ključna akta: Ugovora o osnivanju zadruge i Zadružnim pravilima (koja su nalik statutu). O demokratičnosti postupka odlučivanja u zadrugama brine posebna Zadružna revizija, koja može biti redovna (dvogodišnja) ili vanredna na zahtev zadrugara. Shodno odredbama Zakona o zadrugama, građani Srbije mogu formirati zemljoradničke ili poljoprivredne (koje se opet dele na opšte i specijalizovane – ratarske, voćarske, povrtarske, vinogradarske, stočarske, pčelarske i dr.), stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko-omladinske, učeničke, socijalne, zdravstvene, kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe, vršenja usluga i drugih delatnosti u skladu sa zakonom. Zadruge su uglavnom okupljene u svoja strukovna udružnja – Zadružne saveze.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Istorija zadrugarstva http://www.zssrbije.org/

Zakon o zadrugama https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zadrugama.html

Šta su socijalna preduzeća?

Postoje različite definicije socijalnog preduzetništva i socijalnih preduća. Definicija koja je uvrežena kod nas jeste definicija Evropske komisije: to su preduzeća usmerena na ostvarivanje pozitivnog uticaja na zajednicu (društveni, socijalni i životna sredina), pre nego na uvećavanje kapitala. Preduzeća koja proizvode dobra ili pružaju usluge na tržištu, na preduzetnički i inovativan način. Ova preduzeća često zapošljavaju najranjivije kategorije društva (socijalno isključene osobe). Na taj način, ova preduzeća doprinose društvenoj koheziji, zapošljavanju i smanjenju nejednakosti. (Evropska komisija, 2017).

Prema definiciji Evropske komisije (Social Business Initiative), socijalno preduzetništvo zasniva se na tri osnovna postulata:

  • preduzetnička dimenzija – privatna preduzeća koja se u kontinuitetu bave nekom ekonomskom delatnošću i po kojoj se razlikuju od tradicionalnih neprofitnih organizacija, koje imaju socijalni cilj i donekle se samofinansiraju, ali nisu nužno privredni subjekt;
  • socijalna dimenzija – preduzeća imaju primaran i eksplicitan društveni cilj po kojem se razlikuju od korporacija i profitnih preduzeća;
  • upravljačka dimenzija – u njima postoji demokratski upravljački mehanizam čijom se primenom štiti neprikosnovenost društvenog cilja socijalnog preduzeća.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

EU Konvent – Kako osnovati socijalno preduzeće u Srbiji http://eukonvent.org/wp-content/uploads/2016/10/vodic-Drustveno-korisno-odrzivo-Kako-osnovati-socijalno-preduzece-u-Srbiji_web.pdf

SeConS grupa za razvojnu inicijativu – Socijalno preduzetništvo, socijalna ekonomija https://www.secons.net/topics.php?t=43

Kako osnovati socijalno preduzeće?

Postoje različiti tipovi socijalnih preduzeća a ovde navodimo samo neke od njih, pa će i procedura za njihovo osnivanje biti različita shodno tipu:

  1. Udruženje građana i fondacije
  2. Preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom
  3. Zadruge
  4. Društva sa ograničenom odgovornošću i akcionarska društva

U nedostatku zakonskog okvira o socijalnom preduzetništvu, u Republici Srbiji se socijalnim preduzetništvom bave najviše udruženja građana, a pojavile su se i socijalne zadruge.

Udruženja građana koriste mogućnosti iz čl. 37 Zakona o udruženjima (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2009, 99/2011 – dr. zakoni i 44/2018 – dr. zakon) kako bi registrovala privrednu delatnost manjeg obima, koja mora biti u skladu sa statutarnim ciljevima.

Za potrebe do-registracije privredne delatnosti u okviru udruženja, potrebno je prethodno na skupštini izmeniti Statut i predvideti u posebnom članu tačan naziv privredne delatnosti sa pripadajućom šifrom.   Socijalne zadruge se formiraju shodno odredbama čl.11 Zakona o zadrugama koji je počeo sa primenom u januaru 2016. godine. U čl.11 (stav 9-12) građanima Srbije je pružena mogućnost za registraciju socijalnih zadruga, koje imaju pravo ali i obavezu da minimum 50% dobiti izdvajaju za potrebe rešavanja  socijalnih ciljeva po izboru članstva (ciljevi se bliže određuju Zadružnim pravilima). Socijalnih zadruga u Srbiji ima nekoliko, a neke od najaktivnijih su: Prva poljoprivredna socijalna zadruga Kamenica, Omladinska socijalna zadruga Toplička Mladost, Blace.

 

Za više informacija pogledati sledeće linkove:

 

Zakon o udruženjima https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_udruzenjima.html

Zakon o zadrugama  https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zadrugama.html

Koji su izvori dodatnog finansiranja za socijalna preduzeća?

Izvori finansiranja za socijalna preduzeća mogu biti različiti, ali su u Republici Srbiji uglavnom finansirani kroz međunarodne programe i projekte od strane različitih donatora. Najaktivniji međunarodni donatori koji finansiraju socijalna preduzeća u Republici Srbiji su: Evropska unija, GIZ Nemačka organizacija sa saradnju, Švajcarska Agencija za razvoj i saradnju, USAID, ERSTE banka i Fondacija, Rokfeler fondacija, TRAG fondacija i drugi. Kada je reč o oblicima finansiranja razlikujemo grantove, kredite, socijalne obveznice, socijalni kapital, crowdfunding i sl.

Kada je reč o finansijskim programima koji su namenjeni za socijalna preduzeća u Republici Srbiji, a koji nisu finansirani iz inostranih donacija, mogućnosti su ograničene jer je razvoj finansijskih instrumenata tek u povoju. U Republici Srbijie je veoma aktivna Erste Banka a.d. Novi Sad koja ima sopstvene finansijske instrumente za finansiranje socijalnih predzueća kroz program koji se zove „Korak po Korak“.

SMART kolektiv je organizacija civilnog društva koja je vrlo aktivna u pružanju podrške, finansijske i nefinansijske, za osnivanje i razvoj socijalnih preduzeća u Srbiji.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

 

Erste Banka a.d. – Program „Korak po korak“ https://www.erstebank.rs/sr/korak-po-korak?gclid=CjwKCAjwh472BRAGEiwAvHVfGg85RodUnKF7nxMUS_Ev8a0QXLHTOonDKeJpq8g8oUq9xPHyGnS2NBoC9PcQAvD_BwE

SMART kolektiv – Razvoj socijalnih inovacija https://smartkolektiv.org/category/razvoj-socijalnih-inovacija/smart-akademija/

Koji su primeri uspešnih socijalnih preduzeća?

Postoje različiti primeri uspešnih socijalnih preduzeća a ovde izdvajamo neka od njih: Radanska ruža (proizvode se razni prehrambeni proizvodi poput ajvara, džema, slatka i sl. http://www.radanskaruza.rs), Lice Ulice (prvi ulični magazin u Srbiji koji obrađuje socijalne teme https://www.liceulice.org), Bagel Bejgl (ponuda keteringa i raznih bejglova/peciva, http://www.bagel.rs), Hrono (proizvodnja začina i raznih mešavina brašna za hleb http://chrono.rs).

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

 

Koalicija za razvoj socijalnog preduzetništva https://solidarnaekonomija.rs/

SIPRU – Ekonomski uticaj socijalnih preduzeća u Srbiji http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2014/06/ekonomski_uticaj_socijalnih_preduzeca_u_srbiji_RZS.pdf

Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2019/02/Treci_nacionalni_izvestaj_o_socijalnom_ukljucivanju_i_smanjenju_siromastva_2014%E2%80%932017.pdf

Koje korake je neophodno preduzeti za pokretanje sopstvenog posla?

Za pokretanje sopstvenog biznisa najpre je neophodno sagledati sopstvenu sklonost ka preduzetnišvu, odnosno spremnost za podnošenje rizika koji nosi sa sobom preduzetništvo. Ukoliko se kroz ovaj proces dođe do saznanja da vam preduzetništvo više odgovara u odnosu na neke druge oblike zaposlenja, onda ste na pravom putu.

 

Nakon što ste to uradili, pristupite kreiranju vaše poslovne ideje. To može biti proizvod ili usluga ili pak kombinacija ove dve stvari koju želite da ponudite na tržištu, odnosno vašim budućim korisnicima. Ovo je najvažniji korak i u njemu je nephodno da definišete sve poslovne aktivnosti, da budete objektivni, sagledate sve vaše resurse, rizike i pretpostavke na kojima zasnivate svoje preduzeće, ali i da istražite konkurenciju u okviru sektora u kojem želite da obavljate privrednu aktivnost.

 

Dobra poslovna ideja se potom pretače u biznis plan koji podrazumeva izradu detaljnog spiska aktivnosti koje je neophodno preduzeti u određenom vremenskom roku kako bi se ostvarili definisani poslovni ciljevi. Biznis plan je neophodno napisati u minimalno dva scenarija, jednog pesimističnog i drugog optimističnog scenarija. U tom procesu vrlo je važno objektivno sageldati pretpostavke i rizike koji postoje u biznis planu kao i da se osmisle aktivnosti kojim bi se upravljalo tim rizicima ukoliko se zaista pojave. Potrebno je napraviti i spisak prednosti i mana samog biznisa koji želite da pokrenete kao i potencijalnih šansi za poslovanje odnosno opasnosti koji mogu da budu prepreka poslovanju, a dolaze od spoljnog okružena (takozvana SWOT analiza). Dobar biznis plan mora da predvidi sve elemente proizvodnje/pružanja usluge, tehničke opremljenosti, prodaje, marketinga, upravljanja kadrovima i naravno održivosti biznis ideje.

 

Sastavni deo procesa izrade biznis plana je i definisanje poslovnog modela koji odgovara na dva ključna pitanja:

 

  • Da li odabrani biznis model može da osigura održivi rast klijenata?
  • Da li možete vašim biznis modelom da monetizujete više od vaših klijenata nego što to može da uradi konkurencija?

 

Nakon što se napravi biznis plan, neophodno je registrovati poslovni subjekt u skadu sa Zakonima Republike Srbije u Agenciji za privredne registre kako bi na legalan način moglo da se učestvuje u privrednom životu.

 

Vrlo važan korak u pokretanju sopstvenog posla jeste i osiguranje finansijskih sredstava. U Republici Srbiji postoje različiti kako finansijski tako i nefinansijski programi podrške za otpočinjanje soptvenog biznisa o čemu se bliže možete informisati u okviru pitanja o finansijskoj podršci preduzetnicima.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

 

Ministarstvo privrede – Javni pozivi  https://privreda.gov.rs/javni_pozivi/?lang=lat

Agencija za privredne registre – Osnivanje privrednog subjekta/društva   https://www.apr.gov.rs/registri/privredna-drustva/uputstva/osnivanje.2030.html

 

Koji model poslovanja je najbolji za početnika?

Da bismo odgovorili pravilno na ovo pitanje neophodno je da najpre razumemo šta znači poslovni model. Iako postoje različite definicije, uvreženo mišljenje je da je poslovni model predstavlja zapravo način na koji jedna kompanija/pojedinac ostvaruju zaradu. Takođe, važno je razumeti i da je poslovni model dinamična stvar, podložna promenama i određuju je kako politički tako i ekonomski kontekst, stanje sektora u kome želite da poslujete, diferenciranost tržišta, očekivanja klijenata, kapacitet i resursi kojima se raspolaže kao i trendovi u oblasti u kojoj želite da pokrenete sopstveni biznis i mnogi drugi faktori.

 

Sledeći različiti biznis modeli mogu da budu opcija za početnika:

  1. Direktna prodaja usluge ili dobra
  2. Franšiza (preuzimanje već razvijenog modela poslovanja)
  3. Prodaja zasnovana na maketingu (prodaja preko društvenih mreža ili drugih kanala)
  4. Startup (IT ili neki drugi sektor)
  5. Disruptivne inovacije (novine na tržištu koje potpuno menjaju navike klijenata ili njihov odnos prema uslugama/dobrima koje su ranije koristile kao npr. otkriće tableta u IT industriji je potpuno ukinulo potrebu za malim laptopovima, tzv.notebook).

U svakom slučaju pre nego što krenete da razvijate svoju biznis ideju I biznis model, potrebno je da dati odgovor na dve ključne stvari:

 

  • Da li Vaš biznis model može da osigura održivi rast klijenata?
  • Da li možete Vašim biznis modelom da monetizujete više od vaših klijenata nego što to može da uradi Vaša konkurencija?

 

Bez obzira na to koji se biznis model izabere, neophodno je sagledati sledeće ključne faktore:

 

  • Profil klijenata (fizicka ili pravna lica, mala, srednja, velika preduzeća i sl.)
  • Koja dodatna vrednost se pruža, odnosno koji se problem klijenta rešava vašim biznisom i da li to konkurencija već pruža?
  • Koji se kanali pristupa ka klijentima koriste?
  • Kako održavati odnose sa klijentima?
  • Koji su izvori prihoda?
  • Koji su ključni resursi?
  • Koje su ključne aktivnosti u toku poslovanja?
  • Ko su ključni partneri?
  • Kakva je struktura troškova?

 

Više informacija možete pogledati na sledećem linku:

 

Canvas metoda sagledavanja biznis modela https://www.mojafirma.rs/baza-znanja/canvas-model-za-stratesko-sagledavanja-poslovanja-preduzeca/

Da li država daje neke olakšice za početnike u poslovanju?

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana Republike Srbije i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje počev od izmena koje su usvojene u decembru 2017 godine, početnici u poslovanju su oslobođeni plaćanja poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u trajanju od godinu dana. Ovo se odnosi na sve one koji osnuju svoju firmu do 31. decembra 2020. godine.

 

Meru poreskog oslobođenja mogu da dobiju početnicu u poslovanju ukoliko ispune jedan od sledećih kriterijuma:

  • da su u periodu od 12 meseci pre osnivanja/registrovanja poslovanja završili školovanje (srednje, više ili visoko obrazovanje);
  • da su najmanje šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Preduzetnici (uključujući i preduzetnike poljoprivrednike koji registruju svoje poslovanje u Upravi za trezor) moraju da posluju u režimu isplate lične zarade. U tom slučaju imaju obavezu vođenja poslovnih knjiga i angažovanja knjigovođe.

Preduzetnici, odnosno osnivači privrednog društva mogu da koriste meru poreskog oslobođenja samo jednom. Takođe, u slučaju privrednih društava, poresko oslobođenje važi i za do devet osnivača, pod uslovom da su svi zasnovali radni odnos u tom preduzeću.

Oslobođenje od poreza i doprinosa traje 12 meseci, počevrši od dana početka obavljanja delatnosti.

Za više infromacija pogledajte sledeće linkove:

 

Vlada Republike Srbije – Publikacija o poreskim olakšisacama za početnike i kako ostvariti to pravo pripremljena uz podršku NALEDA i Nemače razvojne saradnje (GIZ) https://preduzetnistvo.gov.rs/wp-content/uploads/2019/02/Startuj-Legalno-Vodic-V-6.pdf

Vlada Republike Srbije – Zapošljavanje novih lica https://preduzetnistvo.gov.rs/wp-content/uploads/2020/03/OLAKSICE-ZA-zaposljavanje-novih-lica.pdf

Zakon o porezu na dohodak građana Republike Srbije https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-porezu-na-dohodak-gradjana.html

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-doprinosima-za-obavezno-socijalno-osiguranje.html

Koja vrsta pomoći je na raspolaganju preduzetnicima u Republici Srbiji?

Vlada Republike Srbije ima na raspolaganju različite mere i programe za podršku preduzetnicima. Programi mogu biti finansijske i nefinansijske prirode a zavise takođe i od toga u kojoj ste fazi poslovanja (start up, početak poslovanja ili preduzetnici koji žele da prošire svoje poslovanje). Program finansijske pomoći preduzetnicima podrazumeva različite oblike podrške poput dodele bespovratnih sredstava, jeftinih kredita sa grejs periodom ili poput subvencije za samozapošljavanje nezaposlenih koji žele da budu preduzetnici.

 

Nefinansijska pomoć preduzetnicima može imati razne oblike od obuka, biznis saveta, mentorisanja prilikom osnivanja i pokretanja preduzeća i slično.

 

Za više infromacija pogledajte sledeće linkove:

 

Ministarstvo privrede – Portal preduzetništvo https://preduzetnistvo.gov.rs/

Kako osnovati preduzeće u skladu sa važećim propisima Republike Srbije?

 

Postupak osnivanja preduzeća zavisi od toga koju vrstu pravnog subjekta želite da imate. Iako postoje različite forma preduzeća koje zakoni Republike Srbije prepoznaju, većina ljudi u Republici Srbiji koji žele da osnuju preduzeće se odlučuje ili na preduzetničku radnju ili na društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o). Razlika između ova dva oblika je u odgovornosti. Kao vlasnik društva sa ograničenom odgovornošću odgovarate samo imovinom koja je u vlaništvu d.o.o, a kao preduzetnik odgovarate celokupnom ličnom imovinom.

 

Da biste osnovali preduzetničku radnju potrebna su vam sledeća dokumenta:

  • Jedinstvena registraciona prijava (JRPPS)
  • Kopija lične karte
  • Primerak uplatnice
  • Taksa za osnivanje, koja iznosi 1.500,00 dinara.

 

Da biste osnovali društvo sa ograničenom odovornošču potrebna su vam sledeća dokumenta:

 

  • Jedinstvena registraciona prijava (JRPPS)
  • OP obrazac
  • Kopija lične karte
  • Primerak uplatnice
  • Overeni akt o osnivanju
  • Potvrda o uplati novčanog kapitala (minimum 100,00 RSD)
  • Troškovi osnivanja privrednog društva su oko 10.000 RSD sa taksama i overama nadležnih organa.

 

Za više infromacija pogledajte sledeće linkove:

 

Agencija za privredne registre – Osnivanje privrednog subjekta preduzetnika https://www.apr.gov.rs/registri/preduzetnici/uputstva/osnivanje.2058.html

Agencija za privredne registre – Osnivanje DOO https://www.apr.gov.rs/usluge/eusluge/eregistracija-osnivanja-jednoclanog-i-viseclanog-doo.2405.html

 

Šta su to društvene inovacije i gde mogu više da se informišem na tu temu?

Postoje različite definicije društvenih inovacija. Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva je prihvatio sledeću definiciju: Društvena inovacija može biti praksa, proces, proizvod, usluga, poslovni model, novi organizacijski oblik, instrument i me¬todologija, ili pak kombinacija svega nave¬denog. Svrha društvenih inovacija je da se pruži bolji odgovor na neku nezadovoljenu potrebu ili društveni problem. Kako navodi organizacija Young foundation, društvene inovacije su nove ideje koje funkcionišu u praksi, nova rešenja koja rade. Društvene inovacije nisu isto što i socijalne inovacije jer potonje ukazuju na inovativnost u domenu socijalne zaštite. Društvene inovacije pak mogu da se dese i ostalim domenima poput socijalne zaštite, sektora zapošljavanja, obrazovanja, zdravstva itd.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

 

SIPRU: Znanjem do posla (From Education to Emplyment – E2E) – Društvene inovacije http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/sipru_e2e_drustvene_inovacije.pdf

Young foundation https://youngfoundation.org/

SI-DRIVE Policy Declaration: Social Innovation on the Rise – Challenges for a Future Innovation Policy http://www.si-drive.eu/wp-content/uploads/2017/12/SI-DRIVE-Policy-declaration-2017-final.pdf

 

Šta je zelena ekonomija i gde mogu više da se informišem na tu temu?

Pod zelenom ekonomijom podrazumeva se koncept ekonomskog razvoja društva koji podrazumeva ili kompletno odsustvo ili drastično smanjenje negativnih ekoloških efekata uzrokovanih ekonomskim aktivnostima, efikasno korišćenje raspoloživih resursa i socijalno uključivanje. Koncept održivog razvoja ne treba mešati sa zelenom ekonomijom jer potonji osim što naglašava efikasniju upotrebu ograničenih resursa stavlja akcenat na pametne investicije, zapošljavanje i veštine.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

 

Partnership for Action on Green Economy (PAGE) – Inkluzivna zelena ekonomija https://www.un-page.org/

UN – Zelena ekonomija https://www.unenvironment.org/regions/asia-and-pacific/regional-initiatives/supporting-resource-efficiency/green-economy

PAGE – Definicija za zelenu ekonomiju https://unitar.org/sites/default/files/uploads/egp/Section1/PDFs/1.3%20Definitions%20for%20Green%20Economy.pdf

World Resources Institute https://www.wri.org/blog/2011/04/qa-what-green-economy

Prava izbeglica, migranata i azilanata

Koja prava i na koji način mogu da ih ostvare izbeglice u Srbiji?

Prema Zakonu o izbeglicama, lica koja su usled događaja od 1991. do 1998. godine i njihovih posledica izbegla ili prognana iz bivših jugoslovenskih republika na teritoriju Republike Srbije, smatraju se izbeglicama.

Izbeglice imaju pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, zapošljavanje i školovanje, u skladu sa zakonom, i podležu radnoj obavezi pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije.

Poslove koji se odnose na zbrinjavanje, povratak i integraciju izbeglica, obavlja Komesarijat za izbeglice i migracije (KIRS). KIRS donosi rešenje o priznavanju (kao i prestanku) statusa izbeglice, na osnovu koga Ministarstvo unutrašnjih poslova izdaje izbegličku legitimaciju koja  predstavlja javnu ispravu kojom se dokazuje identitet i na osnovu koje izbeglica ostvaruje prava koja joj po zakonu pripadaju.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Nacionalna strategija za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih lica za period od 2015. do 2020. godine http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2015/62/1/reg

Zakon o izbeglicama  https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-izbeglicama-republika-srbija.html

Komesarijat za izbeglice i migracije http://www.kirs.gov.rs/

Ministarstvo unutrašnjih poslova http://www.mup.gov.rs

Zaštita tražilaca azila

Status, prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil i privremena zaštita, uređeni su Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti.  Azil je pravo na boravak i zaštitu koje ima stranac (lice koje nije državljanin Republike Srbije) kojem je, odlukom nadležnog organa, odobreno pravo na utočište, odnosno boravak i zaštitu.

Izbeglica je stranac koji se zbog opravdanog straha od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja ne nalazi u državi svog porekla i nije u mogućnosti ili zbog tog straha ne želi da se stavi pod zaštitu te države, kao i lice bez državljanstva koje se nalazi izvan države svog uobičajenog boravišta i koje ne može ili zbog tog straha ne želi da se vrati u tu državu.

Iako ne postoji formalna pravna definicija međunarodnog migranta, Ujedinjene nacije navode da se većina stručnjaka slaže da je međunarodni migrant neko ko promeni svoju zemlju prebivališta, bez obzira na razlog migracije ili pravni status. Postoji razlika između kratkotrajne ili privremene migracije, koja obuhvata kretanja u trajanju od tri do 12 meseci i dugoročnu ili stalnu migraciju koja se odnosi na promenu zemlje prebivališta u trajanju od jedne godine ili više.

Nijedno lice ne sme biti proterano ili vraćeno na teritoriju gde bi njegov život ili sloboda bili ugroženi zbog njegove rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi ili političkog uverenja (osim lica za koje se osnovano može smatrati da ugrožava bezbednost Republike Srbije).

U postupcima odobravanja i prestanka prava na azil, sve odluke donosi Kancelarija za azil, organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, dok Komesarijat za izbeglice i migracije obezbeđuje materijalne uslove za prihvat tražilaca azila.

Tražilac azila ima pravo na boravak i slobodu kretanja, materijalne uslove prihvata, socijalnu pomoć,  zdravstvenu zaštitu, osnovno i srednje obrazovanje,  informisanje i pravnu pomoć, slobodu veroispovesti, pristup tržištu rada.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Ministarstvo unutrašnjih poslova http://www.mup.gov.rs

Komeserijat za izbeglice Republike Srbije http://www.kirs.gov.rs

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila – info lifleti za tražioce azila  https://www.apc-cza.org/sr-YU/info-lifleti-za-trazioce-azila.html

Zakon o azilu i privremenoj zaštiti  https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-azilu-i-privremenoj-zastiti.html

Porodica

Kako prijaviti nasilje u porodici?

Nasilje u porodici definiše se i zabranjuje odredbama Porodičnog zakona, Krivičnog zakonika, Zakona o javnom redu i miru. Poslove zaštite porodice, pomoći porodici i starateljstva obavlja Centar za socijalni rad (CSR). Prijavu može podneti osoba koja je doživela nasilje, ali i svako ko ima saznanja ili sumnju da se nasilje dešava nekom koga poznaje.

 

Prilikom prijavljivanja čina nasilja, osoba koja prijavljuje može se predstaviti ili ostati anonimna.

Postupak prijave nasilja u porodici pokreće se tužbom, koju mogu podneti: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva.

Prijavu za nasilje u porodici ili partnerskom odnosu možete podneti Centru za socijalni rad i to lično, u prostorijama CSR, telefonom, pismeno, putem pošte, kao i putem imejla. CSR je u svakom od ovih slučajeva dužan da bez odlaganja prijavu dostavi policijskoj stanici, nakon čega nadležni policijski službenik procenjuje rizik, prikuplja druga obaveštenja i odlučuje da li će izreći hitne mere zaštite. Uporedo s tim, CSR postupa po podnetoj prijavi i preduzima mere iz svoje nadležnosti koje se odnose pre svega na pružanje podrške žrtvi nasilja i članovima njene porodice.

Svaka prijava za nasilje u porodici koja je podneta policiji, ili bilo kojoj drugoj instituciji, istog dana biće prosleđena CSR koji je dužan da po njoj postupa. Bez obzira na to da li je osoba prijavila nasilje jednom ili više puta, CSR je dužan da postupa po svakoj prijavi.

Nasilje u porodici možete prijaviti na sledeće brojeve telefona:

  • Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
  • Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328
  • SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006
  • SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj” besplatni i poverljivi pozivi (0-24h) 0800-123456
  • Savetovalište za brak i porodicu 2650-258 / Palilula (8-15.30h) 2752-224 i Zemun (8-15 h) 2695-416
  • SOS Centar za mlade (18-22h) 3192-782
  • Autonomni ženski centar– SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 (od 10h do 20h radnim danima)

 

Za više informacija pratite sledeće linkove:

Ministarstvo unutrašnjih poslova http://www.mup.gov.rs

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sеktor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu https://www.minrzs.gov.rs/sr/struktura/sektori/sektor-za-brigu-o-porodici-i-socijalnu-zastitu

Spisak sigurnih kuća/prihvatilišta https://www.zeneprotivnasilja.net/usluge-u-zajednici/srbija/sigurne-kuce

Autonomni ženski centar – Spisak korisnih adresa i telefona https://www.womenngo.org.rs/konsultacije-za-zene/vazni-telefoni

Porodični zakon https://www.paragraf.rs/propisi/porodicni_zakon.html

Krivični zakonik https://www.paragraf.rs/propisi/krivicni-zakonik-2019.html

Zakon o javnom redu i miru https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_redu_i_miru.html

Kako ostvariti finansijsku podršku za porodicu sa decom

Zakonom o finansijskoj podršci porodici s decom uređuje se finansijska podrška porodici sa decom

koja se dodeljuje se radi:

1) poboljšanja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece;

2) usklađivanja rada i roditeljstva;

3) posebnog podsticaja i podrške roditeljima da ostvare željeni broj dece;

4) poboljšanja materijalnog položaja porodica sa decom, porodica sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i porodica sa decom bez roditeljskog staranja.

 

Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom  utvrđuju se bliži uslovi i način ostvarivanja prava od opšteg interesa utvrđenih Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

 

Finansijske podrške na koju porodice imaju pravo su:

 

  • naknada zarade, odnosno naknada plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
  • ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta;
  • roditeljski dodatak;
  • dečiji dodatak;
  • naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja;
  • naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom;
  • naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu korisnika novčane socijalne pomoći.

 

Ostvarivanje prava podnosioca na naknadu zarade, odnosno naknadu plate, kao i obračun naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta vrši se na osnovu podnetog zahteva i propisanih dokaza koji su dužni da pribave po službenoj dužnosti organi nadležni za rešavanje o pravima po ovom zakonu pribavljaju pribavljenih u skladu sa članom.

Dokazi se pribavljaju po službenoj dužnosti iz dostupnih službenih evidencija elektronskim putem ukoliko su umreženi sa bazama podataka u skladu sa zakonom.

Utvrđivanje mesečne naknade  zarade/plate i regresiranja troškova boravka u predškolskoj ustanovi ili ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave, a naknada troškova se propisuje odlukom jedinice lokalne samouprave.

Ostvarivanje prava finansijske podrške porodici poverava se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave u mestu prebivališta podnosioca zahteva.

Isplatu vrši Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, na tekući račun korisnika.

Ostvarivanje prava naknade regresiranja troškova boravka u predškolskoj ustanovi ili ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom poverava se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, dok se naknada troškova propisuje Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava na regresiranje troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi jedinice lokalne samouprave. Na osnovu Zakona o planskoj podršci Vlada je usvojila Uredbu o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i visini i načinu usklađivanja iznosa dečijeg dodatka i Rešenje o nominalnim iznosima roditeljskog dodatka, paušala za nabavku opreme za dete i dečijeg dodatka i cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. januara 2019. godine.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Sеktor za brigu o porodici i socijalnu zaštitu https://www.minrzs.gov.rs/srb-lat/struktura/sektori/sektor-za-brigu-o-porodici-i-socijalnu-zastitu

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-finansijskoj-podrsci-porodici-sa-decom.html

Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-o-blizim-uslovima-i-nacinu-ostvarivanja-prava-na-finansijsku-podrsku-porodici-sa-decom.html

Uredba o nominalnim iznosima i načinu usklađivanja cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak i visini i načinu usklađivanja iznosa dečijeg dodatka https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2019-03/%D0%B3.Uredba-cenzusi-i-znosi-dd-54-18.pdf

Rešenje o nominalnim iznosima roditeljskog dodatka, paušala za nabavku opreme za dete i dečijeg dodatka i cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. januara 2019. godine https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2019-03/%D0%B4.resenje%20uskladjeni%20iznosi%20rd%20i%20dd%20i%20cenzusi%20dd%20-%20januar%202019.PDF

Dokumenta

Kako ostvariti upis u matične knjige?

Upis u matične knjige (činjenice rođenja, braka i smrti) regulisan je Zakonom o matičnim knjigama.  Matične knjige vodi matičar za matično područje koje se određuje odlukom skupštine grada/opštine i može obuhvatati jedno ili više naseljenih mesta.

U matičnu knjigu rođenih upisuju se: podaci o rođenju, roditeljima deteta, materinstvu/očinstvu,  nacionalnoj pripadnosti,  promeni pola  (rešenjem organa  koje se donosi na osnovu propisane potvrde nadležne zdravstvene ustanove).

Rođenje deteta prijavljuje se u roku od 15 dana od dana rođenja nadležnom matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih. Ukoliko je dete rođeno u zdravstvenoj ustanovi, zdravstvena ustanova je dužna da izvrši prijavu elektronskim putem na propisanom obrascu i putem pošte. Rođenje deteta van zdravstvene ustanove, dužan je da prijavi otac deteta, drugi član domaćinstva, majka, babica, odnosno lekar koji su prisustvovali porođaju, ili lice koje je saznalo za rođenje.

Činjenica rođenja prijavljuje se matičaru na matičnom području u čijem sastavu je mesto rođenja deteta.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Ministarstvo državne uprave I lokalne samouprave http://mduls.gov.rs/

Ministarstvo državne uprave I lokalne samouprave – Sektor za matične knjige i registre http://mduls.gov.rs/kontakti/?script=lat

Zakon o matičnim knjigama https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_maticnim_knjigama.html

Kako osobe bez dokumenata mogu da ostvare svoja prava?

Prema propisima koji  regulišu pravo na ostvarivanje zdravstvene i socijalne zaštite, pravo na zapošljavanje i obrazovanje neophodna je prijava prebivališta.

Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana,  prijava prebivališta se može izvršiti  po osnovu prava svojine na stanu, ugovora o zakupu stana ili drugom pravnom osnovu. Ukoliko građanin ne može prijaviti prebivalište po navedenom osnovu, nadležni organ mu rešenjem utvrđuje prebivalište na adresi njegovog stalnog stanovanja,  prebivališta supružnika ili vanbračnog partnera, prebivališta njegovih roditelja, ustanove u kojoj je trajno smešten ili centra za socijalni rad na čijem području se nalazi.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Ministarstvo unutrašnjih poslova http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/

Ministarstvo unutrašnjih poslova – Prebivalište http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/gradjani/dokumenta/Prebivaliste

Zakon o prebivalištu i boravištu građana https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_prebivalistu_i_boravistu_gradjana.html

Kako ostvariti pravo na zdravstvenu zaštitu bez zdravstvene knjižice?

Na osnovu Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja,  uslov da imate zdravstvenu zaštitu jeste overena zdravstvena knjižica ili overena potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite. U nekim slučajevima, oni koji su posebno ugroženi imaju pravo na zdravstvenu zaštitu i bez overene zdravstvene knjižice. Tako, na primer, trudnice, deca i porodilje imaju pravo na zdravstvenu zaštitu iako ne poseduju overenu zdravstvenu knjižicu. Oni koji nemaju overene zdravstvene knjižice, kao i oni koji su bez prebivališta, imaju pravo samo na hitnu medicinsku pomoć.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Republički fond za zdravstveno osiguranje https://www.rfzo.rs/index.php/nadleznosti

Sajtovi zdravstvenih ustanova https://www.rfzo.rs/index.php/linkovi/zdravstvene-ustanove

Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_nacinu_i_postupku_ostvarivanja_prava_iz_obaveznog_zdravstvenog_osiguranja.html

Kako ostvariti prava na upis u školu bez dokumenata?

Na osnovu Zakona o osnovama Sistema obrazovanja i vaspitanja deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu, bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije, a sa dostavljenim dokazom o zdravstvenom pregledu deteta.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja https://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_osnovama_sistema_obrazovanja_i_vaspitanja.pdf

Stanovanje

Programi podrške za izgradnju domova za romsko stanovništvo i druge ugrožene grupe stanovništva

Kako bi se unapredili uslovi stanovanja Roma/kinja u Republici Srbiji se trenutno realizuju sledeći projekti:

Projekat IPA 2013 – Tehnička pomoć za unapređenje životnih i stambenih uslova romske populacije u neformalnim naseljima u Republici Srbiji, koga finansira Evropska unija, a sufinansira Republika Srbija. Projekat  sprovodi konzorcijum KPMG d.o.o. Beograd, u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Kancelarijom za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije.

Projekat IPA 2014 – Poboljšanje socio-ekonomskih uslova života romske populacije, takođe se finansira od strane Evropske unije, dok je  Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukure obezbedilo  sufinansiranje. Projekat se  odnosi  na razvoj podstandardnih romskih naselja kroz izradu tehničke i planske dokumentacije, a cilj projekta je stvaranje preduslova za trajna stambena rešenja i obezbeđivanje komunalne infrastrukture.

Projekat IPA 2016 – EU podrška inkluziji Roma: Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma, finansira Evropska unija, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština. Program ima za cilj unapređenje i osnaživanje lokalnih zajednica za uključivanje Roma. Između ostalog, projektom je predviđena podrška lokalnim samoupravama u oblastima prostorne regulacije neformalnih naselja i poboljšanju uslova života romske zajednice ( izrada urbanističkih planova i projektno-tehničke dokumentacije).

Komesarijat za izbeglice i migracije realizuje  programe za unapređenje životnih uslova interno raseljenih lica, uključujući i Rome koji su u rešavanju stambenih potreba zastupljeni sa oko 30% ukupnih korisnika.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i  infrastrukture https://mgsi.gov.rs/

Kancelarija za ljudska i manjinska prava https://ljudskaprava.gov.rs/sh/node/22132

Stalna konferencija gradova i opština projekti  http://www.skgo.org/projekti/detaljno/50/podrska-eu-inkluziji-roma-osnazivanje-lokalnih-zajednica-za-inkluziju-roma

EU Podrška unapređenju uslova života Roma http://roma-housing.euzatebe.rs/rs/o-nama

Komesarijat za izbeglice i migracije http://www.kirs.gov.rs/wb-page.php?kat_id=8

Kako osigurati higijensku ispravnost vodeza piće?

Higijenska ispravnost vode za piće koja služi za javno snabdevanje stanovništva ili za proizvodnju namirnica namenjenih prodaji, propisuje se Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode (Sl. list SRJ, br. 42/98 i 44/99 i Sl. glasnik RS, br. 28/2019). Higijenska ispravnost vode za piće utvrđuje se pregledom vode  koji obuhvataju mikrobiološke, biološke, fizičke, fizičko-hemijske i hemijske pokazatelje koji čine sastavni deo Pravilnika. Broj pregleda vode zavisi od broja stanovnika, tj. korisnika vode, kao i vrste vodnog objekta. Sve potrebne analize u cilju utvrđivanja higijenske ispravnosti vode mogu biti obavljene u laboratorijama gradskih zavoda za javno zdravlje.

Za više informacija pogledajte odredbe Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode  ili pratite sledeće linkove:

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Ministarstvo zdravlja https://www.zdravlje.gov.rs

Pravilniko o higijenskoj ispravnosti vode https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-higijenskoj-ispravnosti-vode-pice.html

Kako ostvariti pravo na otpis duga, kamate, otplatu duga na rate i nastavak isporuke električne energije?

Saglasno Zakonu o energetici („Službeni glasnik RS” br. 57/11, 80/11-ispravka i 93/11 ) i Uredbom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom („Službeni glasnik RS”, br. 63/13), kupcu se može obustaviti isporuka električne energije i u slučaju neizvršavanja obaveze plaćanja za isporučenu električnu energiju u propisanom odnosno ugovorenom roku. Pre obustave kupcu se dostavlja pismena opomena. Ukoliko kupac smatra da mu je nezakonito obustavljena isporuka električne energije može uložiti prigovor: isporučiocu električne energije, Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, Balkanska 13, kao i Sektoru tržišne inspekcije, Beograd, Nemanjina 22-26.

Za obustavu isporuke električne energije odnosno isključenje objekta kupca sa distributivnog sistema zbog duga i ponovni nastavak isporuke električne energije kao i za otpis duga, otpis kamate i otplatu na rate nadležan je energetski subjekt koji kupca snadbeva električnom energijom, odnosno nadležno privredno društvo za distribuciju električne energije.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Ministarstvo rudarstva i energetike https://www.mre.gov.rs/faq-elektroenergetika.php

EPS u vašem gradu http://www.eps.rs/cir/Pages/EPS-u-vasem-gradu.aspx

Distribucija električne energije http://www.epsdistribucija.rs/index.php/kontakti

Planski dokumenti i jedinice lokalne samouprave

Planski dokument

Zakon o planskom sistemu kao opšti pravni akt u planskom sistemu uvodi – planski dokument koji podrazumeva sledeće vrste (planskih) dokumenata:

  • Dokumenti razvojnog planiranja;
  • Dokumenti javnih politika (strategije, programi, koncepti politika i akcioni planovi)
  • Ostali planski dokumenti (u koje spadaju i srednjoročni planovi i finansijski planovi).

 

Planski dokument jeste akt kojim učesnik u planskom sistemu postavlja ciljeve, utvrđuje prioritete javnih politika, odnosno planira mere i aktivnosti za njihovo dostizanje, u okvirima svojih nadležnosti i u vezi sa svojim funkcionisanjem.

 

Zakon o planskom sistemu  propisuje da se prilikom izrade i usvajanja planskih dokumenata mora voditi računa o njihovoj usklađenosti sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, zakonom i obavezama preuzetim u procesu EU integracija. Plan razvoja Republike Srbije i Prostorni plan Republike Srbije moraju biti međusobno usklađeni, dok se prilikom izrade svih drugih planskih dokumenata vodi računa o njihovoj usklađenosti sa Planom razvoja, Prostornim planom Republike Srbije, Investicionim planom i drugim planskim dokumentima višeg i jednakog značaja.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Zakon o planskom sistemu https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-planskom-sistemu-republike-srbije.html

Koje propise je potrebno konsultovati kako bi se razvile kvalitetne strategije na nivou jedinica lokalne samouprave?

Izrada strateških dokumenta kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou definisana je odredbama Zakona o planskom sistemu koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 2018. godine. Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije uređuje se oblast upravljanja sistemom javnih politika i srednjoročno planiranje, vrste i sadržina planskih dokumenata koje u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode svi učesnici u planskom sistemu, u koje spadaju i jedinice lokalne samouprave.

Takođe, značajan dokument je i Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika kojom se bliže uređuje primena Zakona o planskom sistemu.

Dodatno, Zakon o planskom sistemu Republike Srbije prati i Uredba o metodologiji za izradu srednjoročnih planova koje bliže uređuju oblast razvoja strateških dokumenata.

 

Za više informacija pogledajte i sledeće linkove:

Zakon o planskom sistemu https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-planskom-sistemu-republike-srbije.html

Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2019/8/9/reg

Uredba o metodologiji za izradu srednjoročnih planova https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Уредба-о-методологији-за-израду-средњорочних-планова_-8_2019-71.pdf

Pregled svih strateških dokumenata Vlade Republike Srbije https://rsjp.gov.rs/cir/sema-jp-mapa/

Jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji

Građani Srbije imaju pravo da upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u 174 jedinica lokalne samouprave. Sistem lokalne samouprave je jednostepen i baziran na monotipskom modelu opštine.

 

Teritorija i sedište jedinice lokalne samouprave određena je Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije koji utvrđuje kriterijume za osnivanje opština i gradova. Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave obavezno prethodi referendum.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove

 

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave http://mduls.gov.rs/

Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije http://mduls.gov.rs/wp-content/uploads/zakon-o-teritorijalnoj-organizaciji-rs.pdf

Stalna konferencija gradova i opština http://www.skgo.org/

Analitički servis jedinica lokalne samouprave

Analitički servis jedinica lokalne samouprave sadrži relevantne podatke na nivou gradova i opština po oblastima koje su značajne za donošenje odluka na ovom nivou vlasti, za period od 2011-2017. godine. Na ovom servisu mogu se pronaći osnovi podaci za jedinice lokalnih samouprava (teritorija, stanovništvo, pokazatelji demografskih kretanja), finansijski pokazatelji gradova i opština iz završnih računa (podaci o prihodima i rashodima i njihovoj strukturi, kao i podaci o rezultatima i zaduženosti JLS) i podaci o socijalnoj zaštiti (prava i usluge socijalne zaštite finansirane iz budžeta Republike Srbije).

 

Analitički servis ima za cilj da obezbedi efikasnije planiranje javnih politika jedinica lokalne samouprave, utemeljenih na objektivnim činjenicama i utvrđenom stanju.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

O Analitičkom servisu jedinica lokalne samouprave http://mduls.gov.rs/registri/lokalne-samouprave-u-srbiji/?script=lat

 

Analitički servis jedinica lokalne samouprave https://rsjp.gov.rs/sr/analiticki-servis/

Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava i materijalne podrške iz budžeta jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji

Istraživanje Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava i materijalne podrške iz budžeta jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji inicirao je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u partnerstvu sa Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu i Stalnom konferencijom gradova i opština, a realizovao ga je Centar za socijalnu politiku.

 

Istraživanje je sprovedeno po treći put u 145 jedinica lokalne samouprave (JLS) u Republici Srbiji u delu koji se odnosi na usluge i po prvi put u delu koji se odnosi na materijalnu podršku koja se obezbeđuje iz lokalnih budžeta.

 

Istraživanje u vezi s uslugama socijalne zaštite u nadležnosti JLS urađeno je po sličnoj metodologiji kao i u prethodnim ciklusima (2012. i 2015. godine), s ciljem da se obezbedi uporedivost podataka i indikatora o rasprostranjenosti, dostupnosti, efikasnosti i kvalitetu usluga socijalne zaštite u nadležnosti JLS. Novi aspekt u ovom istraživanju predstavlja sagledavanje uticaja instrumenta namenskog transfera u ukupnim rashodima usluga, koji se sprovodi od 2016. u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti (2011) i Uredbom o namenskim transferima u socijalnoj zaštiti.

 

Novina u istraživanju je prikupljanje podataka o materijalnoj podršci na lokalnom nivou, odnosno novčanim davanjima i davanjima u naturi koje JLS obezbeđuju iz svojih budžeta u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti. Istraživanjem su obuhvaćeni i podaci o programima i merama populacione politike za koje gradovi i opštine izdvajaju sredstva u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

 

Podaci o uslugama socijalne zaštite u nadležnosti jedinica lokalne samouprave (JLS) za 2018. godinu, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, prikupljani su u periodu od juna do oktobra 2019. godine. Podaci o novčanim davanjima i davanjima u naturi prikupljani su u istom periodu, uz dodatnu proveru i finalnu verifikaciju u periodu od januara do februara 2020. godine.

Mapiranjem su obuhvaćene dve vrste davanja (novčana i davanja u naturi), odnosno tri grupe davanja: davanja siromašnim pojedincima i porodicama uz proveru materijalnog stanja, zatim kategorijska davanja bez provere materijalnog stanja, kao i davanja povodom rođenja deteta, odnosno mere usmerene na usklađivanje rada i roditeljstva i druge mere populacione/pronatalitetne politike.

 

Sprovođenje mapiranja podržala je Švajcarska Konfederacija.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

SIPRU – Publikacija Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji sprovedeno u periodu od oktobra 2017. godine do marta 2018. godine. http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2020/09/Mapiranje_usluga_socijalne_zastite_i_materijalne_podrske_u_nadleznosti_JLS_u_RS.pdf

 

SIPRU – Publikacija Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji sprovedeno u periodu od oktobra 2015. godine do marta 2016. godine. http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/12/Mapiranje-usluga-socijalne-zastite.pdf

 

SIPRU – Publikacija Mapiranje usluga socijalne zaštite u nadležnosti lokalnih samouprava u Republici Srbiji sprovedeno u periodu od oktobra 2012. godine do marta 2013. godine. http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2014/05/mapiranje_usluga_socijalne_zastite_izvestaj.pdf

Evropske integracije

Šta je proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji?

Pristupanje Evropskoj uniji (EU) podrazumeva prihvatanje prava i obaveza na kojima se ona zasniva, kao i njenog institucionalnog okvira i pravnih tekovina (engl. acquis). Pristupni pregovori predstavljaju prilagođavanje i usklađivanje domaćeg pravnog sistema s pravom EU. Pregovara se o dinamici usklađivanja i eventualnim tranzicionim aranžmanima, koji omogućavaju harmonizaciju zakonodavstva pre ulaska u članstvo. Sadržina pravnih tekovina i institucionalni okvir nisu predmet pregovora već buduća država članica mora da ih prihvati u trenutku prijema u članstvo. Dakle, pregovara se o rokovima, a ne sadržaju.

Za potrebe pristupnih pregovora, pravne tekovine podeljene su na 35 poglavlja. Pregovore u ime EU vodi Evropska komisija. Pregovore u ime Republike Srbije vodi Vlada, koja je uspostavila odgovarajuću strukturu i definisala potrebne procedure za vođenje pristupnih pregovora.

U skladu sa Lisabonskim ugovorom 2009. ustanovljena je Delegacije Evropske unije (EU) u Republici Srbiji (nekadašnja Delegacija Evropske komisije) sa misijom da obezbedi adekvatno predstavljanje EU u Srbiji, promoviše i štiti vrednosti i interese EU i njenih država članica, kao i da nadgleda i podrži proces pristupanja Srbije EU, između ostalog uspešnim sprovođenjem programa pomoći EU.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Ministarstvo za evropske integracije https://www.mei.gov.rs/

Srbija I EU: Ko je ko https://www.mei.gov.rs/srl/srbija-i-eu/ko-je-ko/

Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji http://europa.rs/

Koja poglavlja iz procesa pristupanja Republike Srbije EU su relevantna za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva?

Najznačajnija su Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje i Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava. Prvim poglavljem se usklađuju nacionalna i evropska legislativa u oblasti radnog prava, socijalnog dijaloga, bezbednosti  i zdravlje na radu, zapošljavanja, socijalnog uključivanja i socijalne zaštite. Deo Poglavlja 23 obuhvata usklađivanje legislative u vezi sa zaštitom ljudskih i manjinskih prava. To se, pre svega odnosi, na oblasti sprečavanja svih oblika diskriminacije, zaštita prava nacionalnih manjina, poboljšanje položaja Roma, prava LGBTI populacije, ostvarivanje slobode medija, zaštita prava dece, zaštita prava žena, itd.

Pored dva navedena značajno je  Poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj zbog čitavog normativnog spektra koji se odnosi na razvoj ruralnih oblasti. Zatim, Poglavlje 18 – Statistika, zbog usklađivanja nacionalnih sa evropskim standardima i metodologijama statističkih istraživanja. Priprema institucionalnog okvira i propisa za planiranje i korišćenje evropskih strukturnih i investicionih fondova su osnova Poglavlje 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata. Najzad, Pogljavlje 26 – Obrazovanje i kultura je značajno sa aspekta inkluzivnog obrazovanja.

Pregled stanja po poglavljima značajnim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva:

Poglavlje > Status ˅ 11 18 19 22 23 26
Skrining otpočet 18. mart 2014. 20. maj 2014. 10. februar 2014. 1. oktobar 2014. 25. septembar 2013. 20. februar 2014.
Skrining završen 16. septembar 2014. 26. novembar 2014. 26. jun 2014. 29. januar 2015. 10. decembar 2013. 4. april 2014.
Izveštaj o skriningu 24. februar 2015. 18. januar 2016. 23. oktobar 2015. 15. maj 2014. 16. februar 2015.
Poglavlje otvoreno 10. decembar 2018. 18. jul 2016. 27. februar 2017.
Poglavlje privremeno zatvoreno 27. februar 2017.

 

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2018. godinu

ttps://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_o_srbiji(1).pdf

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2019. godinu

https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/20190529-serbia-report_SR_-_REVIDIRANO.pdf

Koje evropske asocijacije i mreže su značajne u oblasti socijalnog uključivanja i siromaštva?

Veliki je broj aktivnih organizacija u oblasti socijalne inkluzije i smanjenja siromaštva u evropskim zemljama. Delotvornije zagovaranja potreba ranjivih grupa je uslovilo stvaranje mreža i asocijacija. Postojeće mreže se ne ograničavaju samo na države članice EU, već u svoje članstvo primaju i članice iz drugih evropskih zemalja. Među asocijacijama i mrežama izdvajamo sledeće:

  • Evropska mreža za borbu protiv siromaštva je mreža nacionalnih mreža čije su glavne aktivnosti usmerene na borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti. U njenom članstvu su 32 nacionalne mreže volonterskih organizacija i lokalnih grupa aktivnih u borbi protiv siromaštva unutar država članica EU, Norveške, Islanda, Srbije i Severne Makedonije, kao i 13 evropskih organizacija iz ove oblasti. Mreža ima savetodavni status pri Savetu Evrope.
  • SOLIDAR je mreža evropskih organizacija civilnog društva koje rade na unapređenju socijalne pravde u Evropi i širom sveta. Mreža obuhvata preko 60 organizacija članica sa sedištem u 29 zemalja uključujući i Srbiju.
  • Socijalna platforma je najveća mreža organizacija civilnog društva u Evropskoj uniji koja se zalaže za socijalnu Evropu. Članice mreže su ujedinje u borbi za socijalnu pravdu, ravnopravnost svih ljudi, socijalnu inkluziju, održivost i demokratija u prevashodno u EU, ali i ostalim delovima sveta. Mreža obuhvata 47 članica iz EU.
  • Evropska agencija za posebne potrebe i inkluziju u obrazovanju je nezavisna je evropska organizacija koja deluje kao platforma za saradnju ministarstava obrazovanja zemalja članica i obuhvata 31 zemlju. Osnovana je 1996. godine, sporazumom između ministarstava obrazovanja zemalja članica EU, kao platforma za saradnju u obezbeđivanju inkluzivnog obrazovanja. Njena uloga je u tome da pomogne zemljama članicama da unaprede svoju inkluzivnu obrazovnu politiku i praksu za sve učenike i učenice.

Kako mogu aplicirati za sredstva EU i drugih donatora?

Prijavljivanje za sredstva EU i drugih donatora zavisi od više faktora, pre svega, od  pravnog statusa podnosioca prijave, tematske oblasti konkursa, partnerske mreže, finansijskih i administrativnih kapaciteta i sl.

Pre razvijanja projektne ideje i popunjavanja aplikacionog formulara važno je prikupiti što više informacija o donatoru i projektima koje je podržao, da bi se zatim pristupilo proučavanju konkretnih zahteva otvorenog konkursa.

Konkursi za sredstva su uglavnom namenjena pravnim licima, tj. organizacijama civilnog društva, javnim institucijama, naučno-istraživačkim institucijijama, preduzetnicima, itd. Važno je proveriti da li su tematska oblast i ciljevi konkursa u skladu sa projektnom idejom. Razvijena partnerska mreža, veći finansijski i ljudski resursi, kao i bogato iskustvo u sprovođenju aktivnosti povećavaju šansu odobravanja sredstava.

Za više informacija pogledajte sledeće linkove:

Programi EU za Srbiju Ministarstva evropskih integracija, Delegacije EU i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za agrarna plaćanja (IPARD II sredstva).

Programi i konkursi drugih donatora Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Resurs centru Građanskih inicijativa.

 

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Kalkulator socijalnih davanja

Blog > <

Earlier
SIPRU_BLog
Ovaj tekst trebalo je da bude riznica smešnih, zabavnih, simpatičnih, neobičnih i čudnih situacija koje su neizbežne ili verovatne ukoliko [...]
ned, nov 29, 2020
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Hologram je trodimenzionalna slika predmeta koju možemo shvatiti čulima. U pitanju je slika dobijena interferencom dva svetlosna talasa, kao rekonstrukciju [...]
čet, nov 19, 2020
Source: Inkluzija blog
Vukašin Kolarević
U okviru Nacionalne strategije za rodnu ravopravnost (2016-2020) istaknut je nepovoljan položaj žena na selu. Većina žena na selu ne [...]
uto, nov 10, 2020
Source: Inkluzija blog
Milenka Matić
Igra je sveprisutan i univerzalan aspekt detinjstva, globalno prepoznat po svojoj važnosti za razvoj dece. Ona pruža deci dragocene mogućnosti [...]
sub, nov 07, 2020
Source: Inkluzija blog
Gostujući bloger
Gost Bloga o socijalnom uključivanju: Strahinja Popović Bilo da posmatramo proteste koji su eskalirali u Keniji u periodu posle izbora 2008. [...]
sri, nov 04, 2020
Source: Inkluzija blog

Aktuelni dokumenti > <

Vodič kroz tranziciju za trans osobe u Srbiji
Oktobar, 2020 arrow right pdf [2 MB]
Lista digitalnih alata za rad sa decom i učenicima kojima je tokom učenja na daljinu potrebna dodatna podrška
August, 2020 arrow right pdf [485 KB] arrow right docx [38 KB]
Pregled podataka gradova i opština o merama za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u 2019. godini
Jul, 2020 arrow right pdf [200 KB]
Nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti 2019 – brošura
Jul, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Analiza dohotka najsiromašnijih decila stanovništva Srbije: Fokus na poljoprivredu
Jul, 2020 arrow right pdf [2 MB]