Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Јелене Гајић на 42. Београдском Ignite-у „Укључи се бр. 7” (11. децембар 2019. године, Impact Hub, Београд)

Ја сам Јелена Гајић из Панчева, предузетница и један од оснивача Удружења „Руке“ у Панчеву. Ово удружење основано је уз помоћ Фонда Б92 и у сарадњи са Сигурном кућом Панчево. Удружење се бави израдом цегера од американа и кепера, а могу бити са принтом, ручним везом или израђени у неколико боја. Тренутно у нашем социјалном предузећу раде жене из Сигурне куће – оне су завршиле обуке које су биле потребне за шивење и кројење. Трудимо се да зараду од продаје производа користимо за економско оснаживање жена – у нашем случају, то су жене из осетљивих група, односно жене из Сигурне куће. Удружење настоји да кроз радионице и обуке женама обезбеди различита знаја и вештине, који им касније могу бити од користи при проналажењу запослења.

Оно због чега сам учесница у овом пројекту јесте то што сам једна од бивших корисница Сигурне куће Панчево. И зато знам колико је битна финансијска стабилност жена да би могле да се уклоне из неповољне животне ситуације у којој се налазе. Прекретница у мом случају била је кад сам приликом кризе (не једне кризе, пошто тад имаш 101 кризу), позвана у канцеларију – ја сам тамо плакала, плакала сам буквално два сата, и за та два сата све оно што сам говорила били су разлози зашто нећу успети: стан кошта толико, струја кошта толико, сви остали рачуни, двоје деце, школски прибор… Све што сам могла да смислим наводила сам једно за другим, док ми координаторка у једном тренутку није рекла: „Јелена, да ли знате да је статистика таква да се 95% жена врати кући?“ Не знам да ли је то био страх од повратка или нешто друго, али с очима које су ми после два сата плакања биле као сарме – чак и сад ми глас мало дрхти – подигла сам поглед, пружила јој руку и рекла: „Ја сам Јелена Гајић и мењаћемо статистику.“ Тада сам саму себе буквално подигла!

Тај страх од повратка на исто јесте оно што је мене гурало даље. Пошто ништа нисам имала, као и већина жена које су тренутно у удружењу, схватам колико је битно бити препознат од стране институција које могу да ти помогну и које су у том тренутку виделе моју снагу и моју жељу за развојем. У том периоду сам се бавила израдом накита. Посао ми је одговарао јер се ради од куће – двоје деце, различите смене, морам да идем по једног, па по другог и зато ништа друго не бих ни могла да радим. Од Града Панчева добила сам субвенцију за самозапошљавање и отворила фирму пре три године. У међувремену сам конкурисала где год сам могла, ишла сам на разне раднионице које се тичу израде накита, које се тичу презентације… У задње две године променила сам сасвим технику рада, материјале, алате, машине, све уз помоћ институција које су препознале да ми је то потребно и да могу да изгурам целу причу.

Желим да ми постанемо та сламчица за коју сам се ја хватала. Желим да то наше удружење у ствари буде тим женама ослонац. Простор у предузећу смо добили у најам од Града, велики је, а доста жена има децу која су мала и тренутно не иду у вртић, па планирамо да наредне године ангажујемо једну жену која ће их чувати у оквиру нашег предузећа. И, наравно, планирамо ангажовање нових жена за рад и проширење асортимана производа.

Запратите Фејсбук страницу и Инстаграм профил нашег предузећа и погледајте шта радимо!

***

42. Београдски Ignite под називом “Укључи се бр. 7”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у среду, 11. децембра 2019. године, у београдском Impact Hub-у. Догађај су организовали Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету”, уз подршку Швајцарске Конфедерације. Овогодишњи Београдски Ignite о социјалном укључивању организован је у знаку десетогодишњице рада Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, чији су чланови и чланице отворили вече посвећено социјалном укључивању, истакавши значај свих појединаца и појединки и њиховог гласа у процесу изградње инклузивнијег и праведнијег друштва.

42. Београдски Ignite обележиле су приче о свакодневици транс особе у Србији, о слици света из угла особе са аутизмом и кориснице колица, проблемима особа са HIV-ом у Србији, младих Ромкиња које се боре за бољи статус своје заједнице, друштвеним искључивањем особа које одслуже затворску казну, важности система психосоцијалне помоћи младима који су лечени од рака, или имају проблеме са менталним здрављем, економском оснаживању жена које су биле кориснице сигурних кућа и важности концепта колективног становања за старе који укључује децу и младе.

Јелена Гајић је предузетница и једна од оснивача социјалног предузећа „Руке” из Панчева са мисијом стварања услова за економску самосталност жена из осетљивих група. Она жели да допринесе смањењу насиља према женама и њиховом економском оснаживању, имајући у виду важност институционалне подршке на путу ка економској независности жена из осетљивих група.