Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Ане Кнежевић на 22. Београдском Ignite-у “Укључи се!” (21. октобар 2013., Mixer House, Београд)

Ја сам мајка, слободна жена, грађанка, знам шта хоћу, знам шта волим, знам шта нећу и не могу, имам право да нешто нећу и тренутно се бавим оним што највише волим у животу.

До своје 26. године била сам потпуно социјално укључена и живела сам животом девојке која има све што пожели. Имала сам свој стан, путовала сам по целом свету са фолклором. (…) Удала сам се 2004. године, добила сам првог сина и била сам пресрећна. Али, после осам дана све нас је шокирала дијагноза и прогнозе које су биле катастрофалне, дете има тешку срчану ману, кажу нам да од њега неће бити ништа, да неће моћи да напредује итд. Тренутак тог сазнања је нешто што не можете да замислите ако вам се није десило. И онда кажеш: шта ме снађе, зашто мене, шта да радим (…) и свашта ти пада на памет.

Онда почиње нови живот.

Идемо код једног доктора, па код другог, идемо на једне, па на друге вежбе, ма и код бабе врачаре, ако неко може нешто да учини. Сва су нам врата затворена, сви нас жале, али нико не може да нам помогне. Кажу: “Оставите га, родите друго дете.” (…) Или: “Ми нисмо надлежни, пробајте на неком другом месту. Ето, имате у Новом Саду нешто…” Можда на Марсу негде, негде у неком белом свету? Ми смо одлучили да то нећемо да радимо. Андрија је почео да расте и напредује, сваки труд се исплатио и он је сада промотер социјалне инклузије.

Мени је било важно да све родитеље са којима сам се срела окупим на једном месту и у томе смо успели. Основали смо организацију “Ево рука” и некако узели свој живот у своје руке. То подразумева јако велики посао, тешко је организовати се, јер родитељи нису активисти, али смо се окупили и делујемо у нашој локалној заједници. Веома је важно да схватимо да имамо права и да су сви у институцијама ту због нас, а не ми због њих. (…)

Пре две године смо добили једну кућу на коришћење у Земун Пољу (…). Кућа је била у јако лошем стању, па смо морали да је адаптирамо. Појавио се мајстор Топлица да нам помогне да решимо проблем, стигла је прва донација и ми смо кренули да радимо. То је трајало јако дуго, али смо знали да може да успе, пошто је кућа на добром месту и има огромно двориште. Недавно смо имали свечано отварање, Српски филантропски форум нам је помогао да прикупимо средства, па смо од рушевине направили прелеп локални инклузивни центар “Место сусрета” намењен свој деци и родитељима у нашој локалној заједници. Акценат је на томе да су домаћини деца са сметњама у развоју и њихове породице, а да су сви остали добродошли да дођу код нас, пошто ми нисмо баш увек добродошли у неким програмима који већ постоје у Београду и који се реализују за осталу децу. (…)

Сада кад размислим, мој живот не бих ни за шта мењала. Док сам била девојка – уживала сам, сада сам научила да уживам онако како морам да живим. Била сам потпуно укључена, затим сам се искључила силом прилика, а сада сам поново срећна јер видим да оно што радим има смисла.

***

У оквиру активности којима је обележен Међународни дан борбе против сиромаштва, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је, у сарадњи са удружењем “Србија у покрету”, организовао 22. Belgrade Ignite “Укључи се!”, који је за тему имао социјално укључивање. Ово изузетно посећено издање београдског Ignite-а одржано је 21. октобра 2013. године у Mixer House-у (Карађорђева 46), а десеторо сјајних инспиративних људи је, уз превод на знаковни језик, говорило о инклузивном образовању, активизму и предузетништву младих, социјалном укључивању маргинализованих група (деце улице, азиланата и осуђеника), борби против трговине људима, солидарности и превазилажењу тешкоћа са којима се суочавају особе с инвалидитетом и деца са сметњама у развоју. Посетиоци Belgrade Ignite-а су у галерији Mixer House-а могли да погледају и изложбу плаката који су пристигли на конкурс “Сиромаштво – ре:акција?”, који су расписали магазин ЛицеУлице и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

Ана Кнежевић — жена, мајка, пријатељица, грађанка активна и проактивна. Мајка два сина. Мајка дечака са сметњама у развоју. Воли Земун, воли свој комшилук, воли да покреће људе и решава проблеме. Води удружење деце са сметњама у развоју “Ево рука” (www.evoruka.org). Планира будућност и нада се да увек може боље.