Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Ко ће живети и радити у Европској унији у 2060. години?

Објављено 25.06.2019.

Demografski scenariji za EU - naslovna stranaШта можемо знати о становништву и радној снази Европске уније 2060. године?

Иако је прорицање судбине испуњено ризицима, демографски трендови пружају благи поглед у будућност у новом извештају Заједничког истраживачког центра Европске комисије.

Заједнички истраживачки центар и Међународни институт за примењену анализу система представили су заједнички извештај о демографској будућности Европске уније.

Разматрајући факторе као што су миграције, нивои образовања и учешће радне снаге, извештај превазилази традиционалну демографску анализу како би обезбедио низ различитих сценарија који откривају како би ови фактори могли обликовати будуће становништво и тржиште рада у Европској унији.

Кључни налази

  • Захваљујући напретку у оквиру медицине и квалитета живота, Европљани и Европљанке могу очекивати дужи, здравији и активнији живот. Просечни очекивани животни век по рођењу у ЕУ сада износи око 81 годину – 9 година више од глобалног просека, а очекује се да ће расти за по две године сваке деценије. Овај тренд такође показује да ће до 2060. године више од 30% становништва ЕУ бити старије од 65 година, у поређењу са тренутних 19%.
  • ЕУ ће се такође похвалити боље образованом радном снагом у будућности, са чак 59% радне снаге која има више од средњег образовања, у поређењу са 35%, колико тај проценат износи данас.
  • Иако боље образована, будућа радна снага ЕУ ће бити мања. То значи да ће европски радници и раднице у будућности морати да издржавају више зависних лица, што ће повећати притисак на социјалне системе ЕУ. Извештај анализира могуће сценарије за побољшање коефицијента зависности, а тиме и одрживости ЕУ држава благостања.
  • Слика која се појављује је јасна: за ублажавање терета који доноси економска зависност, потребно је повећати учешће радне снаге, као и обезбедити да је већи део радно способног становништва заправо запослен. Када би све државе чланице ЕУ достигле стопе учешћа радне снаге какве су у најуспешнијим, коефицијент зависности у 2060. години би могао остати исти као што је сада. Постизање већег учешћа становништва у раду је од суштинског значаја јер ни већа имиграција ни већи наталитет сами по себи не би били довољни да се превазиђу будући изазови.
  • У оној мери у којој је ЕУ дестинацијски регион за међународне миграције, имиграција постаје утицајни фактор за демографски развој. Ниво миграције може снажно да утиче на укупан број становника и величину радне снаге. Међутим, у исто време не може значајно да успори старење, а само донекле може да побољша коефицијент зависности. Фактори који ће утицати на ове трендове су количина имиграната/киња из неразвијених земаља, њихов ниво образовања, као и њихово укључивање у тржиште рада и друштво у целини.
  • Мобилност у оквиру ЕУ је још један кључни фактор који обликује будућност демографије ЕУ – посебно кретања према Западу. Неке источне и јужне европске земље су већ искусиле значајан пад броја становника. Ако се овај тренд настави неке би могле доживети да им се становништво додатно смањи до 2060. године. Исељавање радно способних такође доводи до убрзаног старења становништва и губитка најискуснијих радника и радница, чиме се повећава притисак на системе социјалне заштите.
  • Коначно, извештај посматра глобалну слику и закључује да ће глобално гледано број становника наставити да расте, посебно у Африци и Азији. Промовисање образовања је кључно за обезбеђивање умеренијег раста броја становника и успешног развоја. Како су образовање и планирање породице блиско повезани, постизање оваквих циљева посебно зависи од омогућавања приступа образовању девојчицама.  Ако се ширење образовања настави као што је то био случај протеклих година, светска популација ће у 2060. години досегнути 9,6 милијарди људи.

Застрашујући, али решиви изазови

Аутори извештаја истичу да, иако ове промене можда делују застрашујуће, оне не представљају нерешиве проблеме за наша друштва.

Старење становништва долази са здравијом и активнијом популацијом која је у могућности да води продуктивнији, активнији и угоднији живот и након 65. године.

Повећање учешћа радне снаге у целини, укључујући и оне преко 65 година и имигранте из неразвијених земаља, може стабилизовати величину радне снаге и смањити оптерећење које доноси економска зависност.

Осим тога, образованија радна снага ће пре бити у могућности да искористи предности аутоматизације и вештачке интелигенције, као и да се прилагоди пословном свету који се мења.

Јачање већ постојећих напора ЕУ у оквиру промовисања економске и социјалне кохезије између земаља ЕУ може успорити исељавање и олакшати повратак становништва у источне и јужне земље ЕУ.

У том контексту, треба приметити да се недавни напори ЕУ за подстицање иновација, инвестиција и структурних реформи показују као успешни, са директним ефектима на нивое запослености и стопе активности који су већ присутни.

Од средине 2014. године, ЕУ је отворила око 13,4 милиона радних места. Са око 241 милион запослених жена и мушкараца, запосленост у ЕУ је достигла рекордне нивое у првом кварталу 2019. године.

Европска комисија даљу имплементацију Европског стуба социјалних права сматра кључном за наставак унапређивања животних и радних услова широм ЕУ, као и за повећање укључености свих делова друштва у тржиште рада.

Преузмите Демографски сценарији за ЕУ ​​- миграције, становништво и образовање.

Извор: ec.europa.eu

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Актуелности

42. Beogradski Ignite
Nacionalna konferencija programa za promociju zapošljavanja mladih „Dijalog za mlade“
Seminar o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja u Republici Srbiji
sipru - logo - aktuelno
Priručnik za uvođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za prvi ciklus obrazovanja - aktuelnosti
Izveštaj o digitalnoj uključenosti u Republici Srbiji u periodu 2014-2018 - aktuelnosti
Dodeljene nagrade jedinicama lokalne samouprave za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti u 2018. godini - aktuelnosti
Децилна анализа потрошње и прихода у Републици Србији - актуелности
Zbornik istraživačkih radova koji je nastao u okviru Programa za kreiranje obrazovnih politika na osnovu podataka i rezultata istraživanja
Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014-2017. godine - aktuelnosti
Objavljeno novo, dopunjeno izdanje Indeksa društvenog razvoja gradova i opština

Блог

Earlier
Društvene inovacije
Obavezno osnovno obrazovanje danas je uobičajeno širom sveta. Slično je i sa obdaništima, univerzalnom zdravstvenom zaštitom, penzijskim fondovima. Iako su [...]
Пет, јан 17, 2020
Source: Inkluzija blog
Milutin Savić
LICEULICE prodavce ste i prošle godine sretali na ulicama, na kojima se svakoga dana trude da zarade za dostojanstven život, [...]
Уто, јан 14, 2020
Source: Inkluzija blog
Milkica Dimitrijević i Milica Šimonović - 42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Milice Šimonović i Milkice Dimitrijević na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact [...]
Уто, дец 24, 2019
Source: Inkluzija blog
Foto: Sara Ristić
Foto: Sara Ristić Zovem se Vladimir Janković. Imam trideset osam godina. Od prošlog leta, posle duže pauze zbog psihološke krize, prodajem [...]
Уто, дец 24, 2019
Source: Inkluzija blog
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch Kada su braća Mohamadi izgubila voljenu osobu zbog [...]
Пет, нов 01, 2019
Source: Inkluzija blog

Актуелна документа

60. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
децембар, 2019 arrow right link arrow right pdf [1 MB]
Брошура о првих десет година рада Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије – SIPRU
децембар, 2019 arrow right pdf [1 MB]
E2E: Друштвене иновације – људи у центру јавних политика
новембар, 2019 arrow right pdf [2 MB]
59. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
новембар, 2019 arrow right link arrow right pdf [251 KB]
Приручник за увођење родне перспективе у наставу српског језика за први циклус образовања
септембар, 2019 arrow right pdf [1 MB]
58. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
септембар, 2019 arrow right link arrow right pdf [320 KB]
Извештај о дигиталној укључености у Републици Србији за период од 2014. до 2018. године
јул, 2019 arrow right pdf [619 KB]
57. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
јун, 2019 arrow right link arrow right pdf [296 KB]
Децилна анализа потрошње и прихода у Републици Србији за период 2006-2017. године
јун, 2019 arrow right pdf [2 MB] arrow right docx [4 MB] arrow right xlsx [83 KB]
Програм за креирање образовних политика на основу података и резултата истраживања – Зборник истраживачких радова
мај, 2019 arrow right pdf [4 MB]
56. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
мај, 2019 arrow right link arrow right pdf [277 KB]