Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Ко ће живети и радити у Европској унији у 2060. години?

Објављено 25.06.2019.

Demografski scenariji za EU - naslovna stranaШта можемо знати о становништву и радној снази Европске уније 2060. године?

Иако је прорицање судбине испуњено ризицима, демографски трендови пружају благи поглед у будућност у новом извештају Заједничког истраживачког центра Европске комисије.

Заједнички истраживачки центар и Међународни институт за примењену анализу система представили су заједнички извештај о демографској будућности Европске уније.

Разматрајући факторе као што су миграције, нивои образовања и учешће радне снаге, извештај превазилази традиционалну демографску анализу како би обезбедио низ различитих сценарија који откривају како би ови фактори могли обликовати будуће становништво и тржиште рада у Европској унији.

Кључни налази

  • Захваљујући напретку у оквиру медицине и квалитета живота, Европљани и Европљанке могу очекивати дужи, здравији и активнији живот. Просечни очекивани животни век по рођењу у ЕУ сада износи око 81 годину – 9 година више од глобалног просека, а очекује се да ће расти за по две године сваке деценије. Овај тренд такође показује да ће до 2060. године више од 30% становништва ЕУ бити старије од 65 година, у поређењу са тренутних 19%.
  • ЕУ ће се такође похвалити боље образованом радном снагом у будућности, са чак 59% радне снаге која има више од средњег образовања, у поређењу са 35%, колико тај проценат износи данас.
  • Иако боље образована, будућа радна снага ЕУ ће бити мања. То значи да ће европски радници и раднице у будућности морати да издржавају више зависних лица, што ће повећати притисак на социјалне системе ЕУ. Извештај анализира могуће сценарије за побољшање коефицијента зависности, а тиме и одрживости ЕУ држава благостања.
  • Слика која се појављује је јасна: за ублажавање терета који доноси економска зависност, потребно је повећати учешће радне снаге, као и обезбедити да је већи део радно способног становништва заправо запослен. Када би све државе чланице ЕУ достигле стопе учешћа радне снаге какве су у најуспешнијим, коефицијент зависности у 2060. години би могао остати исти као што је сада. Постизање већег учешћа становништва у раду је од суштинског значаја јер ни већа имиграција ни већи наталитет сами по себи не би били довољни да се превазиђу будући изазови.
  • У оној мери у којој је ЕУ дестинацијски регион за међународне миграције, имиграција постаје утицајни фактор за демографски развој. Ниво миграције може снажно да утиче на укупан број становника и величину радне снаге. Међутим, у исто време не може значајно да успори старење, а само донекле може да побољша коефицијент зависности. Фактори који ће утицати на ове трендове су количина имиграната/киња из неразвијених земаља, њихов ниво образовања, као и њихово укључивање у тржиште рада и друштво у целини.
  • Мобилност у оквиру ЕУ је још један кључни фактор који обликује будућност демографије ЕУ – посебно кретања према Западу. Неке источне и јужне европске земље су већ искусиле значајан пад броја становника. Ако се овај тренд настави неке би могле доживети да им се становништво додатно смањи до 2060. године. Исељавање радно способних такође доводи до убрзаног старења становништва и губитка најискуснијих радника и радница, чиме се повећава притисак на системе социјалне заштите.
  • Коначно, извештај посматра глобалну слику и закључује да ће глобално гледано број становника наставити да расте, посебно у Африци и Азији. Промовисање образовања је кључно за обезбеђивање умеренијег раста броја становника и успешног развоја. Како су образовање и планирање породице блиско повезани, постизање оваквих циљева посебно зависи од омогућавања приступа образовању девојчицама.  Ако се ширење образовања настави као што је то био случај протеклих година, светска популација ће у 2060. години досегнути 9,6 милијарди људи.

Застрашујући, али решиви изазови

Аутори извештаја истичу да, иако ове промене можда делују застрашујуће, оне не представљају нерешиве проблеме за наша друштва.

Старење становништва долази са здравијом и активнијом популацијом која је у могућности да води продуктивнији, активнији и угоднији живот и након 65. године.

Повећање учешћа радне снаге у целини, укључујући и оне преко 65 година и имигранте из неразвијених земаља, може стабилизовати величину радне снаге и смањити оптерећење које доноси економска зависност.

Осим тога, образованија радна снага ће пре бити у могућности да искористи предности аутоматизације и вештачке интелигенције, као и да се прилагоди пословном свету који се мења.

Јачање већ постојећих напора ЕУ у оквиру промовисања економске и социјалне кохезије између земаља ЕУ може успорити исељавање и олакшати повратак становништва у источне и јужне земље ЕУ.

У том контексту, треба приметити да се недавни напори ЕУ за подстицање иновација, инвестиција и структурних реформи показују као успешни, са директним ефектима на нивое запослености и стопе активности који су већ присутни.

Од средине 2014. године, ЕУ је отворила око 13,4 милиона радних места. Са око 241 милион запослених жена и мушкараца, запосленост у ЕУ је достигла рекордне нивое у првом кварталу 2019. године.

Европска комисија даљу имплементацију Европског стуба социјалних права сматра кључном за наставак унапређивања животних и радних услова широм ЕУ, као и за повећање укључености свих делова друштва у тржиште рада.

Преузмите Демографски сценарији за ЕУ ​​- миграције, становништво и образовање.

Извор: ec.europa.eu

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Актуелности

Блог

Earlier
Milutin (foto: Sara Ristić)
Milutin (foto: Sara Ristić) Razgovor vodila: Dragana Nikoletić Milutin Savić zvani Milutko nosilac je laskave titule najkreativnijeg prodavca magazina Liceulice. Kad bi [...]
Пон, окт 21, 2019
Source: Inkluzija blog
Učenje o emocionalnoj inteligenciji kroz igru ©Chris Welsch
Učenje o emocionalnoj inteligenciji kroz igru ©Chris Welsch Švedska start-up kompanija Peppy Pals (Živahni drugari) osmislila je aplikaciju sa likovima životinja, [...]
Пет, окт 18, 2019
Source: Inkluzija blog
Stefan na treningu
Dok sam bio mali sport me nije mnogo interesovao. Kada su i prikazivane utakmice na televiziji, više sam voleo sam [...]
Сре, окт 16, 2019
Source: Inkluzija blog
Centar za otkrivanje ranog postularnog statusa, Knjaževac
EU pomoć za osnivanje Centra za rano otkrivanje deformiteta kičme kod dece Za rast i razvoj dece od velike je važnosti [...]
Пон, окт 14, 2019
Source: Inkluzija blog
Ugo Menino Agijar, osnivač socijalnog preduzeća Speak ©Chris Welsch
Ugo Menino Agijar, osnivač socijalnog preduzeća Speak ©Chris Welsch Speak (Pričaj) je socijalno preduzeće koje pridošlicama i imigrantima pomaže da uspostave [...]
Пет, окт 11, 2019
Source: Inkluzija blog

Актуелна документа

Приручник за увођење родне перспективе у наставу српског језика за први циклус образовања
септембар, 2019 arrow right pdf [1 MB]
58. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
септембар, 2019 arrow right link arrow right pdf [320 KB]
Извештај о дигиталној укључености у Републици Србији за период од 2014. до 2018. године
јул, 2019 arrow right pdf [619 KB]
57. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
јун, 2019 arrow right link arrow right pdf [296 KB]
Децилна анализа потрошње и прихода у Републици Србији за период 2006-2017. године
јун, 2019 arrow right pdf [2 MB] arrow right docx [4 MB] arrow right xlsx [83 KB]
Програм за креирање образовних политика на основу података и резултата истраживања – Зборник истраживачких радова
мај, 2019 arrow right pdf [4 MB]
56. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
мај, 2019 arrow right link arrow right pdf [277 KB]
Родна анализа наставних програма и уџбеника за српски језик од првог до четвртог разреда основне школе
март, 2019 arrow right pdf [2 MB]
Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014-2017. године
фебруар, 2019 arrow right pdf [5 MB]
Национални акциони план запошљавања за 2019. годину
фебруар, 2019 arrow right pdf [762 KB]
Индекс родне равноправности у Републици Србији
децембар, 2018 arrow right pdf [8 MB]