Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Објављена анализа „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила“

Објављено 17.12.2021.

Осетљиве групе и ЕУ интеграцијеТим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије објавио је анализу „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила“.

Публикација је припремљена у оквиру иницијативе за израду аналитичког осврта на положај осетљивих група у контексту приступања ЕУ коју је Тим покренуо са следећим циљевима:

  • да се повећа видљивост изазова са којима се суочавају рањиве друштвене групе у Републици Србији;
  • да се информишу заинтересоване стране о тренутним процесима у развоју стратешког и законског оквира у области социјалног укључивања;
  • да се подстакне дијалог и сарадња на испуњавању обавеза у процесу приступања Србије ЕУ у области социјалног укључивања.

Серија информативно-аналитичких прегледа стања о положају рањивих група у контексту испуњавања обавеза у процесу европских интеграција намењена је широком кругу заинтересованих страна: доносиоцима одлука, државној администрацији и запосленима у јединицама локалне самоуправе, развојним партнерима, организацијама цивилног друштва, академској заједници и новинарима/кама.

Преглед стања обухвата следеће осетљиве групе: Роми и Ромкиње, особе са инвалидитетом, ЛГБТИ, жене, деца, старији, млади, националне мањине, мигранти и тражиоци азила, особе које живе са HIV-ом. Осма анализа у низу тиче се положаја миграната и тражилаца азила у процесу европских интеграција.

Анализа „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила“ својим садржајем пружа широк аналитички осврт на положај миграната и тражилаца азила. Најпре, кроз први део рада пружа се приказ како је ЕУ одговорила на мигрантску кризу која траје дуги низ година, али је у другој половини 2015. године погодила Европу до тада незабележеним таласом миграната. Наредни сегмент истраживања тиче се политике ЕУ према земљама Западног Балкана у погледу миграција, посебно када је реч о Србији у погледу визне либерализације, споразума о реадмисији, решавања питања западнобалканске руте и сл. Следећи сегмент односи се на успостављени законодавни и стратешки оквир Републике Србије у погледу миграција и система азила, те институција задужених за оба питања и одговорностима које деле. Положај миграната и тражилаца азила у Републици Србији је предмет наредног поглавља у погледу основних података последњих година када је реч о кретању кроз државу, броју регистрованих случајева тражилаца азила, објеката који су намењени за смештај ове осетљиве групе итд. Наредно поглавље тиче се оцене и прегледа стања и обавеза Србије у процесу приступања ЕУ, како би се затим пружили основне препоруке за даље унапређење.

Најважнији налази кратке анализе истичу да је у 2015. години дошло до значајног пораста транзита миграната такозваном „Балканском рутом” – од Турске и Грčке, преко Северне Македоније, Косова и Метохије, затим пут Србије и Босне и Херцеговине ка земљама западне Европе, пре свега Немачкој – и да је прошло више од милион људи. Разлика у разумевању категорија избеглица, тражиоца азила, корисника субсидијарне/привремене заштите представљена је како би се разумео њихов положај, те са освртом да је мигрант особа која се сели из једног места, подручја или земље у неко друго, а тражилац азила је мигрант који тражи међународну заштиту. Као последица прогона, сукоба, насиља, кршења људских права, крајем 2020. године, широм света је 82,4 милиона присилно расељених лица. У 2020. години било је 471.300 захтева за азил и међународну заштиту у земљама чланицама ЕУ (32,6% мање у поређењу са 2019). Иако је принцип солидарности уграђен у оснивачке уговоре, на нивоу Европске уније нема јединственог начина за решавање мигрантске кризе. Европска комисија је у оквиру опште реформе о миграцијама и азилу у септембру 2020. године предложила нови пакт о миграцијама и азилу. У оквиру иницијатива ЕУ за унапређење безбедности и заштите важно је споменути ETIAS (European Travel Information and Authorisation System) и заједнички биометријски систем улаза/изласка (Entry/Exit System).

Када је реч о ЕУ политици према земљама Западног Балкана у погледу миграција, важно је истаћи да је Србија једна од земаља које су највише погођене мигрантском кризом, због свог стратешког положаја. Споразуми о реадмисији представљају важан инструмент у супротстављању ирегуларним миграцијама, што је препознато од стране надлежних органа Републике Србије, па је 2007. године закључен Споразум о реадмисији са ЕУ, а до 2020. године закључено је 19 имплементационих Споразума са земљама ЕУ, као и 11 билатералних споразума о реадмисији са другим земљама. Споразумима је обухваћено како питање враћања држављана Републике Србије, тако и преузимања држављана трећих земаља или лица без држављанства који су на територију друге државе прешли директно након боравка или транзита преко територије Републике Србије. ЕУ је највећи донатор Републике Србије у управљању миграцијама. Од средине 2015. године, када је почео повећан прилив миграната на територију Републике Србије, ЕУ је донирала више од 130 милиона евра и тако је обезбедила хуманитарну помоћ и заштиту миграната, а посебно деце, адекватне услове смештаја и живота у прихватним и центрима за азил, укључујући храну, здравствену негу и образовање, помоћ локалним заједницама где су смештени мигранти, како би се ојачала социјална кохезија.

Кроз подршку ЕУ и других међународних организација, Србија примењује свеобухватан приступ управљања миграцијама који је базиран на четири кључне компоненте које су у надлежности наредних институција: Комесаријат за избеглице и миграције, Министарство здравља и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Међународна организација за миграције (IOM), Министарство унутрашњих послова. Одговорност за управљање миграцијама припада мноштву институција у РС, где су ради ефикаснијег спровођења активности формиране и нове јединице, попут Одељења за сузбијање ирегуларних миграција у Управи граничне полиције. Радна група високог нивоа за управљање мешовитом миграцијом поново је именована почетком 2021. године у оквиру Министарства унутрашњих послова. Кључни закони везани за област миграција и азила су: Закон о странцима, Закон о азилу и привременој заштити  и Закон о управљању миграцијама, Закон о граничној контроли, Закон о запошљавању странаца, а стратегије на основу којих се формира миграциона политика Републике Србије обухватају: Стратегију за управљање миграцијама  и Стратегију интегрисаног управљања границом у Републици Србији за период 2017-2020.

У смислу положаја миграната и тражилаца азила у Србији, према подацима Комесаријата за избеглице и миграције (КИРС), кроз прихватне центре и центре за азил у 2020. години је прошло укупно 63.408 миграната што представља повећање од 84% упоређењу са 2019. годином. Дужина просечног боравка била је 36 дана. Током јуна месеца 2021. године у Републици Србији је боравило између 5.000 и 5.500 избеглица и миграната, од којих је између 4.000 и 4.500 било смештено у центрима којима управља КИРС. Према доступним подацима, од 2008. до краја јуна 2021. године, 650.103 особа је изразило намеру да тражи азил у РС. У Србији постоји 19 објеката који су намењени смештају тражилаца азила и миграната. Током 2020. године у пет установа за смештај малолетника без пратње или раздвојене деце боравило је 2.778 деце, што је повећање од око 20 одсто у односу на 2019. годину. У првој половини 2021. године многи изазови у погледу интеграције избеглица, који су постојали и претходних година, још увек су били присутни, као што су отварање рачуна у банци, добијање путних исправа. Већина деце избеглица и миграната похађа основну школу, док мањи број деце похађа средње или више образовање. У циљу заштите свих категорија становништва, у Србији је у марту 2021. започет процес вакцинације миграната, избеглица и тражилаца азила.

Обавезе у процесу приступања Србије ЕУ у погледу миграната и тражиоца азила регулисане су пре свега кроз поглавље 23 – Правосуђе и основна права и поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност. У јулу 2020. године усвојени су ревидирани Акциони планови за Поглавље 23 и Поглавље 24 који су усмерени на постизање прелазних мерила из Заједничке преговарачке позиције ЕУ. У извештају Европске комисије за 2021. годину наводи се да је Република Србија учинила значајне напоре да обезбеди основне потребе мигрантима који су у транзиту или се задржавају на њеној територији. Додатно, као значајно је оцењена чињеница да Министарство унутрашњих послова и Комесаријат за избеглице и миграције сарађују са Европском канцеларијом за подршку азилу (EASO) и да је Србија добила статус посматрача у мрежи пријема коју је организовао EASO и спроводи се друга мапа пута за сарадњу Србије и EASO за период 2020-2022. године. Србија је у новембру 2020. године увела јединствено административно место за подношење обједињеног захтева са пратећим доказима потребним за боравишну дозволу или издавање дозволе за рад. Капацитети за смештај миграната у 19 владиних прихватних, транзитних и центрима за азил су 6.000 места. Када је у питању пријем и смештај тражилаца азила, правни оквир Србије је у великој мери усклађен са правним тековинама ЕУ. Постоји пет центара за азил са укупним капацитетом од 1.700 места. Оцењено је Извештајем о напретку за 2021. годину да приступ и пружање информација у вези са поступком азила треба побољшати у свим фазама.

Кључне препоруке односе се на нужност стратешки, правно и институционално уређене области миграција која је значајна за приступање ЕУ. Како би се то постигло, неопходно је обезбедити координисан систем сарадње свих релевантних органа и институција, како оних који креирају политике, тако и оперативних, а у том смислу и унапредити сарадњу између институција са централног и локалног нивоа, као и сарадњу са међународним институцијама. Када је у питању управљање миграцијама, Србија препознаје потребу за даљим напорима да се осигура компатибилност са стандардима ЕУ, али национално законодавство мора даље да се усклађује са правним тековинама Европске уније и потребно је даље унапређење примене ЕУ стандарда у овој области. У Републици Србији постоје програми социјалне интеграције миграната и тражилаца азила. Такође постоје приступ смештају, учењу језика и приступ тржишту рада за људе којима је одобрен азил или супсидијарна заштита. Унапређење положаја деце, нарочито деце без пратње, представља и даље велики изазов и захтева сву пажњу различитих националних и међународних институција. У наредном периоду важно је даље унапређење контроле спољних граница, грађење капацитета за примену ETIAS, Entry/Exit система и испуњавање других услова за визну либерализацију. Такође је неопходно даље спровођење споразума о реадмисији са државама чланицама Европске уније.

Кликните да преузмете анализу „Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила“ (.pdf).

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Earlier
SIPRU_BLog
Tokom novogodišnjih praznika nastojimo da obradujemo i iznenadimo drage ljude birajući specijalne poklone za njih. Na listama za kupovinu nalaze [...]
Чет, дец 30, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Poslednjih godina termini dreg i dreg kraljica polako postaju deo mainstream kulture. Tome je u velikoj meri doprineo najpoznatiji američki [...]
Сре, дец 29, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Sa tektonskim promenama u svetu rada, kao posledicama digitalne i zelene transformacije, pažnja je usmerena ili na načine kako se [...]
Уто, дец 28, 2021
Source: Inkluzija blog
Milena Pančić - Beogradski Ignite
Transkript govora Milene Pančić na 44. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 9” (9. novembar 2021. godine) Ćao, ja sam Milena Pančić. [...]
Пон, дец 27, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Svet u kojem živimo menja se sigurno brže nego ikada u istoriji. Veliki tehnološki napredak i digitalna revolucija (koja se [...]
Пон, дец 27, 2021
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]