Влада Републике Србије
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић недавно је представила Посебан извештај о дискриминацији у области рада и запошљавања и истраживање о дискриминацији на тржишту рада, који су израђени поводом десетогодишњице рада институције. Она је истакла да се област рада и запошљавања већ десет година налази у врху по броју поднетих притужби, што је био подстицај да се изради свеобухватна анализа како би се утврдили кључни проблеми који доводе до кршења права на достојанствен рад, зараду и једнак третман у овој области и дефинисале смернице за њихово решавање. Овај извештај је у децембру 2019. године предат Скупштини Републике Србије.
Истраживање „Дискриминација на тржишту рада“ спроведено је у периоду јули-септембар 2019. године, у оквиру пројекта „Инклузија Рома и других маргинализованих група” који реализује Немачка развојна сарадња (GIZ) у Србији. Истраживачким узорком је обухваћено 1.112 испитаника и испитаница, од чега је 96 послодаваца, 513 запослених и 503 незапослена. У публикацији су изложени резултати испитивања перцепције, ставова и знања послодаваца, запослених и незапослених о дискриминацији у свим фазама радног односа. Ови ставови и перцепција испитаника/ца продубљују увиде о распрострањености дискриминације на раду и у процесу запошљавања стечене испитивањем јавног мењања и кроз праксу Повереника за заштиту равноправности.
Истраживање је показало да међу анкетиранима постоји перцепција да је дискриминација веома изражена, како се изјаснило 92% послодаваца, 86% незапослених и 84% запослених. С друге стране, лично искуство дискриминације у њеном правом значењу неравноправног третмана због неког личног својства, искусила је око једна трећина анкетираних. Они као најчешће разлоге за то наводе чланство у политичким организацијама, старосно доба, пол и брачни и породични статус.
Повереница је представила и најважније препоруке проистекле из извештаја и истраживања које имају циљ да што више актера на тржишту рада – послодаваца, синдиката и институција, плански и синхронизовано делује како би се кроз поштовање људских права свих, а нарочито осетљивих друштвених категорија становништва, унапредило стање у области рада и запошљавања, повећао животни стандард грађана и грађанки и смањио осећај опште обесправљености. У извештају се такође наводи да је неопходно обезбедити ефикасније механизме контроле поштовања прописа, као и поступање у радним споровима, док у исто време треба промовисати модел одговорног друштвеног пословања, инклузије, равноправности и недискриминације.
Кликните да преузмете публикацију „Дискриминација на тржишту рада“ (.pdf).
Више информација на ravnopravnost.gov.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар