Влада Републике Србије
Европска фондација за унапређење животних и радних услова (Eurofound) недавно је објавила извештај Европски монитор послова за 2019. годину, у којем су представљене промене у структури запошљавања на регионалном нивоу, односно промене у дистрибуцији запослености по занимањима и секторима у регионима земаља Европске уније (ЕУ).
Истраживање упоређује обрасце раста и пада запослености у четири врсте региона: главни град, углавном урбани град, средње урбана и углавном рурална област. Обухваћено је 130 региона у периоду од 2002. до 2017. године у девет већих држава чланица: Белгија, Чешка, Француска, Немачка, Италија, Пољска, Шпанија, Шведска и Велика Британија.
Резултати истраживања покузују да је раст становништва и запослености много већи у престоницама држава чланица ЕУ него у осталим регионима истих земаља. У периоду од 2002. до 2017. године запосленост је порасла за 19% у главним градовима у поређењу са 10–12% у другим регионима у оквиру истих држава чланица ЕУ.
Иако структура запошљавања постаје све сличнија између држава чланица, неједнакост расте између региона унутар истих земаља. Тако је, на пример, у Пољској уочен нагли пад у пољопривредном сектору током последњих деценија и одговарајући раст у производњи (што кореспондира просечној структури запослености на нивоу ЕУ). С друге стране, у овој земљи истовремено је уочен и раст неједнакости у структури запослености између региона. Пољска (поред Чешке и појединих региона у Немачкој), спада у земље у којима се производни сектор показао као најотпорнији, као и у ред земаља где су се средње плаћени послови најбоље одржали.
Истраживање показује још један значајан тренд, а то је диспропорција удела високо плаћених и висококвалификованих послова, где је овај удео много већи у главним градовима у поређењу са осталим регионима. Поред значајног удела високо плаћених послова у главним градовима, у период трајања истраживања, примећен је и раст ниско плаћених послова.
Уочен је и раст услужног сектора, који чини готово 75% запослености на националном нивоу. Овај пораст је још очигледнији у главним градовима, где заступљеност сектора услуга прелази 85%.
Раст међурегионалне неједнакости доприноси незадовољству становништва према постојећим политичким системима, што заузврат може ослабити социјалне везе које утемељују демократске системе, наводи се у Извештају. Као примере мера које могу ублажити ризике од превелике концентрације економске активности у неким областима наведене су: пораст дигитализације и рада „на даљину”, инфрастуктурне инвестиције (боље повезивање различитих региона), регионална мобилност, улагања у јавни сектор (раст запослености у јавном сектору) и улагања у људски капитал.
pdf [3 MB]
Оставите коментар