Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Љиљане Марковић (IAN – Међународна мрежа помоћи) на 29. Belgrade Ignite-у “Укључи се 2” (21. октобар 2014., Mixer House, Београд)

Хтела бих да вам представим како је то бити малолетни делинквент, шта значи носити етикету „проблематично дете“.

Са колегама из IAN-а водим дневни боравак за децу са проблемима у понашању, који је добио лиценцу од Министарства за рад и социјалну политику као услуга у области социјалне заштите. Одабрали смо да се бавимо тинејџерима, јер верујемо у промену и у децу која долазе код нас.

Да ли сте имали сусрет са неким дететом које је проблематично, које има проблеме у понашању? Која је била ваша реакција? Да ли сте се плашили, да ли сте хтели да га одбаците, да га казните по сваку цену или сте зажмурили? Обично су такве реакције друштва на ову групу деце. Постоје различите теорије зашто долази до проблема у понашању, али нећемо вечерас о томе, већ ћу издвојити нешто што сам уочила кроз своје искуство у раду са овом децом: реч је, обично, о кризама одрастања које сви имамо, али их свако решава на другачији начин.

Ова деца кризе одрастања често испољавају кроз проблеме који се манифестују као бежање из школе, експериментисање са психоактивним супстанцама, насилничко понашање, вршњачко насиље… Кад изостане адекватна подршка друштва, породице, школе, најближих, онда све може да се искомпликује и да доведе чак и до вршења кривичних дела. Уколико и тада изостане подршка, ова деца се веома често опредељују да уђу у криминал, што на крају може да их одведе и у затвор.

Деца са проблемима у понашању имају потребе и интересовања као и сва друга деца. Навешћу пример једног дечака којем је наша подршка била јако значајна. Упућен је из Центра за социјални рад због посебне обавезе у оквиру васпитне мере која му је изречена у суду. Дошао је са реченицом: „Па добро, ја имам толико и толико година, урадио сам то и то, био сам у судском поступку, на евиденцији сам код полиције и немам средњу школу. Ко ће мене да прими, ко ће да ме запосли, какву ја имам будућност?“ У том тренутку је себе видео само у свету криминала. Након две године нашег рада са њим, кроз професионално оснаживање и развијање социјалних вештина, тај дечак је повратио самопоуздање, сигурност у себе. Сада ради, сам је нашао посао, планира да заврши неку средњу школу или занатски курс како би имао квалификације за запослење. Он потиче из функционалне породице – не ради се о родитељима који нису бринули о свом детету; али, били су превише запослени да би о њему бринули онако како је њему било потребно у периоду када је имао кризу одрастања, практично је био препуштен себи самом и улици. Деца која долазе код нас углавном су у сличној ситуацији.

Ко смо ми? Ми смо тим стручњака различитих професија, а разликујемо се од већине других који раде са овом децом по томе што их прихватамо онаквима какви јесу, са свим њиховим мана и врлинама, добрим и лошим особинама. Не осуђујемо их и не одбацујемо, не плашимо их се.

Један пријатељ ме је питао: „Зар те није страх да радиш са овом децом?“ Неки мисле да са децом са проблемима у понашању не треба радити, јер су нанела штету друштву – учинила су неко кривично дело. Неки не виде могућност да им се пружи друга шанса. Оно што ми радимо јесте да ту децу слушамо, пратимо њихове потребе. Саветујемо их – не наређујемо им. Штитимо их – не одбацујемо их. То је оно што им говори да их неко прихвата, а у том тренутку деца прихватају наше моделе као позитивне моделе понашања, увиђају да могу да буду другачија и да имају снагу да се промене.

Надам се да су ова деца вечерас добила много савезника на свом путу ка промени, савезника који ће им помоћи да оставе другачији отисак на свет.

***

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је и ове године, у сарадњи са удружењем “Србија у покрету”, обележио Међународни дан борбе против сиромаштва успешном реализацијом Београдског Ignite-а посвећеног темама социјалног укључивања. Тако је 29. Belgrade Ignite под насловом “Укључи се 2” – одржан 21. октобра 2014. године у београдском Mixer House-у – био прилика да се бројни присутни гледаоци инспиришу на борбу против предрасуда кроз петоминутне наступе осам сјајних презентерки које се свакодневно суочавају са разноврсним изазовима инклузије. Публика је, уз превод на знаковни језик, могла да сазна више о темама бриге о старијима, самохраног родитељства, социјалног предузетништва, социјалног укључивања након излечења од болести зависности, инклузије младих са проблемима у понашању, инклузивног образовања, живота особа с инвалидитетом, активизма и солидарности.

Љиљана Марковић је по занимању дипломирани специјални педагог. Од 2004. године ради у НВО IAN – Међународна мрежа помоћи. Прво је радила као волонтерка, а сада и као стално запослена. Од 2012. године у овој организацији води Дневни боравак за децу и младе са проблемима у понашању. Љиљана каже да посао који ради за њу представља и изазов и задовољство.