Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (Блог о социјалном укључивању)

Обавезно основно образовање данас је уобичајено широм света. Слично је и са обдаништима, универзалном здравственом заштитом, пензијским фондовима. Иако су део друштвене стварности и готово сваког човека појединачно, говоримо о неким од најзначајнијих друштвених иновација које су довеле до великих глобалних искорака и позитивних промена. Неретко испрва оцењене као „утопијске замисли“, постале су неизбежан део свакодневице и унапредиле свет у којем живимо.

Бројне промене с којима се сусрећемо у свим сферама живота не само да мењају потребе грађана и грађанки у различитим областима (образовање, здравство, информисање, социјална заштита, становање) већ те промене захтевају нове и адекватне одговоре на потребе грађана и грађанки. Када ствари не функционишу, када услуге више нису одговарајуће, када се стварају све веће разлике, а социјална искљученост расте – потребне су друштвене иновације!

У свету се тренутно води велика дебата о универзалном гарантованом дохотку (universal basic income), а неколико земаља тестира ову иновативну меру како би се сагледали њени ефекти. Универзални гарантовани доходак за све грађане и грађанке сматра се одговором за економску глобализацију и неопходну покретљивост и флексибилност која се очекује на тржишту, као и несигурност коју она изазива код појединаца. Идеја није да се финансира нешто додатно, већ да се постојеће замени бољим.

Друштвена иновација је пракса, процес, производ, услуга, пословни модел, нови организациони облик, инструмент и методологија, или пак комбинација свега наведеног, чији је циљ да се пружи бољи одговор на неку незадовољену потребу или друштвени проблем. Иновације су друштвене када су усмерене на добробит друштва и јавно добро, а полазе од људи и њихових потреба. Друштвена иновација сагледава вишеслојност проблема и надилази секторске поделе. До „решења која раде“ долазимо када се премосте границе јавног, приватног, цивилног сектора, академије, предузетништва.

Иновације почињу идејом коју подстакну догађај или искуство, а у којем потреба или проблем постају видљиви. Предложена решења се затим тестирају у пракси и даље усавршавају. Од изузетне важности је да иновација буде одржива, и да онда расте и шири се даље у пракси. Најзад, иновација постаје системска промена. Она укључује снажну повезаност и интеракцију више елемената: друштвени покрет, пословни модели, закони и прописи, подаци и инфраструктура, сасвим нови начин размишљања.

У процесу друштвеног иновирања изузетно је значајна партиципација грађана и грађанки. То је начин да се спознају њихове потребе, а решења која настају у широком консултативном процесу по правилу су легитимнија и ефикаснија. Такође, сви грађани и грађанке могу бити извор иновативног решења.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је у оквиру програма „Знањем до посла“ смислио механизам за развој друштвених иновација, који је имао задатак да одговори на низ потреба и изазова са којима се млади у Србији сусрећу на путу налажења посла. Шест иновативних модела за запошљавање младих показују да је сарадња различитих актера могућа, делотворна и пожељна у циљу превазилажења овог проблема с којима се сусрећу млади у Србији. Учешће младих у том процесу и њихов активизам показују да иновативна решења заснована на принципима инклузије могу да мењају постојеће стање и унапређују друштво у којем живимо. О друштвеним иновацијама, процесу друштвеног иновирања и додатним изворима на ову тему, читајте у приручнику Друштвене иновације – Људи у центру јавних политика, као и на сајту Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва: www.socijalnouključivanje.gov.rs.

Текст је изворно објављен у 58. броју часописа Лицеулице.