Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Сарадња институција у циљу економске самосталности жртава насиља

Објављено 10.09.2020.

SIPRU Blog o socijalnom uključivanjuПише: Тамара Савовић (Блог о социјалном укључивању)

Курсеви или реална подршка?

На основу Извештаја о положају и капацитетима сигурних кућа у Србији, спроведеног у сарадњи Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сигурне куће Сомбор, сарадња између сигурних кућа (СК) и привредног сектора оцењена је од стране одговорних лица сигурних кућа врло високо (у 83% случајева). Међутим, овај податак не значи много, будући да се сарадња углавном поистовећује са потписивањем споразума који су неприменљиви или који се не примењују. Зашто се не води евиденција о успешности сарадње сигурних кућа и привредног сектора? И колико је жртава породичног насиља запослено на основу сарадње Националне службе за запошљавање и сигурних кућа?

Проактивност сигурних кућа у правцу економског оснаживања жена жртава породичног насиља, огледа се у организацији курсева, као што су на пример курсеви за стицање професионалних знања и вештина (обука на рачунару, обука о покретању сопственог бизниса, обука о социјалном предузетништву), али и за стицање одређених специфичних знања и вештина за поједина занимања (узгој поврћа, узгој цвећа, обуке за пружање козметичких услуга, шивење, декупаж техника, традиционални занати).

Међутим, податак о реализованим курсевима који имају за циљ економско оснаживање жена жртава породичног насиља треба узети са резервом, јер није праћен процентом успешног запошљавања/самозапошљавања корисница, а курсеви често нису усклађени са потребама привреде и финансирају се ad hoc – кроз пројекте.

Недостатак системске програмске подршке који би се бавио економским оснаживањем жртава у складу са потребама локалне привреде за директну последицу има:

  • висок проценат жртава које се враћају насилнику (жене којима нисмо помогли);
  • висок проценат жена повратница на сервис СК (жене које су се „заглавиле“ у систему, али не желе да и даље трпе насиље);
  • велики број фемицида (једна трећина жена обратила се систему и није добила адекватну помоћ);
  • недостатак поверења код огромног броја жена (укључујући и 2/3 случајева фемицида у којима се жртве уопште нису обратиле за помоћ), које трпе насиље и не пријављују га.

Дужина боравка жртава у сигурним кућама непотребно је дугачка и у великој мери је последица непостојања адекватних програма за њихово економско осамостаљивање. Дужи боравак корисница од потребног поскупљује услугу и додатно појачава ефекте сагорелости стручног и помоћног особља.

(Према интерним подацима СК Сомбор, 15% жена се враћа у сигурне куће, а око 30% насилнику.)

Социјално предузетништво у служби економског оснаживања жртава породичног насиља

Социјална економија и социјална предузећа доприносе важним циљевима, као што су отварање радних места, инклузија, једнаке могућности, одрживост и грађанско учешће. Она су одличан пример „економије која ради за људе“ и као таква представљају један од приоритета за Европску комисију (ЕК).

Социјална предузећа у Србији представљају релативно нов модел пословања, који се нажалост развија без конкретних подстицајних мера. Преко 500 социјалних предузећа у Србији (према извештају ЕК), покрива различите потребе грађана и бави се важним питањима у нашем друштву. Тако су се у недостатку системског програма развили и модели социјалног предузетништва у области раста запошљивости и запошљавања жртава породичног насиља.

У том смислу, успешан пример је социјално предузеће „Руке“ из Панчева, које ангажује жене и стручне раднике/це из сигурне куће на изради текстилних производа (цегера, јастучница, подметача, крпа). Пример је и новоосновано социјално предузеће „Сомборске шнајдерке“ из Сомбора, настало  након акције шивења заштитних маски током ванредног стања. Некадашње кориснице сигурне куће, оснажене овом акцијом, удружиле су своје капацитете и покренуле социјално предузеће. Оно данас упошљава четири жене које активно израђују маске, постељине и кецеље. Оба социјална предузећа приходе остварене од продаје усмеравају даље у сопствене програме економског оснаживања.

Могућности за развој социјалног предузетништва су разноврсне и неискоришћене. Поред производа од текстила, могући правци развоја социјалног предузетништва су и услуге чишћења и одржавања пословних и стамбених простора, производња прехрамбених и занатских производа, сувенира и сличне делатности за које се жене могу оспособити кроз неформалну едукацију.

Веће учешће цивилног сектора и развојних партнера на увођењу и промовисању социјалног предузетништва као модела за економску интеграцију жена жртава веома је пожељно. Потребно је досадашњу праксу краткорочних пројектних интервенција заменити дугорочном програмском подршком, која би омогућила подстицајно окружење за развој социјалних предузећа. Ово је од кључног значаја за остваривање економски самоодрживог сервиса који ће бити способан да у дужем периоду пружа континуирану подршку.

Економско оснаживање жртава најважније је поље интервенције, имајући у виду да је већина њих управо због економске зависности дошла у положај жртве. Почетак новог живота и потпуна рехабилитација могући су само кроз остваривање економске самосталности и способности жртве да води бригу о себи и својој деци.

———-

Текст „Сарадња институција у циљу економске самосталности жртава насиља” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Тамаре Савовић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Објављено Мапирање услуга социјалне заштите и материјалне подршке у надлежности ЈЛС у Републици Србији

Mapiranje usluga socijalne zaštite i materijalne podrške u nadležnosti JLS u Republici Srbiji - naslovna strana

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва објављује треће Мапирање услуга социјалне заштите и материјалне подршке у надлежности ЈЛС у Републици Србији…

 
0 Коментари

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Блог > <

Earlier
Blog o socijalnom uključivanju
Koliko ima studenata sa hendikepom koji su uključeni u proces visokog obrazovanja? Zašto ih je malo i koliko njih uopšte [...]
Уто, сеп 22, 2020
Source: Inkluzija blog
Tamara Savović
Kursevi ili realna podrška? Na osnovu Izveštaja o položaju i kapacitetima sigurnih kuća u Srbiji, sprovedenog u saradnji Tima za socijalno [...]
Чет, сеп 10, 2020
Source: Inkluzija blog
Ana Mirković - Beogradski Ignite
Transkript govora Ane Mirković na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Želela bih s vama da [...]
Сре, сеп 02, 2020
Source: Inkluzija blog
Suzana Gajić Jovanović
Bila jednom jedna devojčica sa nepunih 13 godina. Voditeljka slučaja u centru za socijalni rad otpočela je rad sa njom [...]
Пон, авг 31, 2020
Source: Inkluzija blog
Željko Mitkovski - Beogradski Ignite
Transkript govora Željka Mitkovskog na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Dolazim iz Fondacije „Ana i [...]
Пет, авг 28, 2020
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Мапирање услуга социјалне заштите и материјалне подршке у надлежности јединица локалних самоуправа у Републици Србији
септембар, 2020 arrow right pdf [8 MB] arrow right xlsx [485 KB] arrow right xlsx [268 KB]
Мреже социјалне сигурности у време COVID-19 кризе
август, 2020 arrow right pdf [4 MB] arrow right docx [153 KB]
Листа дигиталних алата за рад са децом и ученицима којима је током учења на даљину потребна додатна подршка
август, 2020 arrow right pdf [485 KB] arrow right docx [38 KB]
Преглед података градова и општина о мерама за социјално укључивање Рома и Ромкиња у 2019. години
јул, 2020 arrow right pdf [200 KB]
Награда за допринос развоју свих облика приступачности 2019 – брошура
јул, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Децилна расподела потрошње и прихода у Србији у периоду од 2006. до 2018. године
јул, 2020 arrow right pdf [740 KB] arrow right docx [3 MB] arrow right zip [139 KB]
Анализа дохотка најсиромашнијих децила становништва Србије: Фокус на пољопривреду
јул, 2020 arrow right pdf [2 MB]
61. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
јун, 2020 arrow right link arrow right pdf [398 KB]
Е2Е: Приручник за саветнике за запошљавање особа са инвалидитетом
април, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Е2Е:Тестирање јавних политика – Иновативни приступи за запошљавање младих (приручник)
април, 2020 arrow right pdf [1 MB]