Влада Републике Србије
Широм света 17% запослених младих људи престало је да ради од избијања пандемије COVID-19, а онима који су остали на послу број радних сати је смањен за 23%, показује нови извештај Међународне организације за рад (МОР).
Четврто издање Монитора МОР: COVID-19 и свет рада, који прати ефекте пандемије, показао је да је корона криза погодила младе људе брже и више него старије.
Према том извештају, сектори великопродаје и малопродаје, прерађивачке индустрије, административних послова, смештаја и услуга пружања хране су они у којима је криза највише утицала на економске активности.
Готово три четвртине младих који раде у та четири сектора, односно 131 милион њих, неформално су запослени тако да их власти нити опорезују, нити прате.
Наводи се и да младе жене, које чине мање од 39% глобално запослених младих, чине 51% запослених младих људи у услугама смештаја и хране, а 44% у сектору административних послова.
Искључење младих са тржишта рада, имајући у виду дугорочне ефекте пандемије, „једна је од највећих опасности за друштво”, наводи се у извештају.
И пре кризе више од 267 милиона младих људи је било у статусу да нити су запослени, нити се школују, нити похађају обуке (NEET), укључујући готово 68 милиона незапослених.
Прекиди у образовању и обукама, веће тешкоће код проналажења посла, текући талас губитка посла и пропаст неких бизниса, неки су од дугорочних изазова за младе, истичу у МОР.
Међу бројним препорукама, у Монитору МОР се истиче да је сада неопходно да владе и институције делују како би спречиле ризик од „закључане генерације”.
Широк и таргетиран одговор на политику запослености, у комбинацији са подстицајним макроекономским политикама, као и улагања у тестирање и праћење широко заснованих програма гаранција за запошљавање/обуку, попут ЕУ Шеме гаранција за младе, неке су од препорука из Монитора МОР.
Извор: EURACTIV.com
pdf [3 MB]
Оставите коментар