Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Свако десето дете у свету принуђено да ради

Објављено 13.06.2019.

TDH Izveštaj o dečijem radu za 2019. godinu - naslovna stranaСкоро свако десето дете у свету, укупно више од 150 милиона, мора редовно да ради да би финансијски помогло своју породицу. Од тог броја, готово половина, 72 милиона девојчица и дечака раде у екстремним и експлоататорским условима, показао је извештај о дечјем раду организације Тер дез ом (Terre des Hommes), који је објављен поводом Међународног дана дечјег рада, 12. јуна.

Деца која раде у екстремним условима често су третирана као робље, раде у рудницима, на плантажама памука, на пестицидима загађеним њивама, или као слуге и служавке без радног времена. Та деца често пате од тешких телесних и менталних здравствених проблема, не могу да похађају школу и ретко када имају времена за игру.

Добра вест је то што је у протеклој деценији удео дечјег рада у свету значајно смањен. Још 2000. године радило је 246 милиона деце. Организација Тер дез ом ипак упозорава да проблем и даље постоји.

У неким деловима света целе привредне гране зависе од рада малолетника/ца. Тако је на западноафричким плантажама кафе, према неким проценама, запослено око 2,2 милиона деце, која делом раде и по цео дан.

Африка са укупно 72 милиона малолетника/ца који раде има највећу стопу дечјег рада у свету, а следи Азија са 62 милиона. Више од две трећине деце ради у пољопривреди.

Такав рад који је изнуђен сиромаштвом многе породице гура у зачарани круг – децу спречава да похађају школу и да тако једног дана побољшају сопствене услове живота.

Приликом посете Женеви поводом 100. годишњице оснивања Међународне организације рада (ILO) и немачка канцеларка Ангела Меркел је указала и на тај глобални проблем, рекавши да је то ситуација која се нипошто не сме прихватити. Она је рекла да је ноћна мора то што готово половина деце која раде имају свега од пет до десет година.

Комисија за децу немачке владе поздравила је рад међународних организација као што је Тер дез ом и поручила да сваки појединац свесним одлукама као потрошач може нешто да уради против експлоатације деце.

Улогу привреде у експлоатацији дечје радне снаге нагласио је и директор немачког огранка Фонда УН за децу (UNICEF) Кристијан Шнајдер. Према његовим речима, поред влада, и предузећа „сносе велику друштвену одговорност, која далеко превазилази само строгу забрану дечјег рада у њиховом глобалном ланцу пословања”.

Организације за заштиту људских права стога захтевају и свеобухватна решења. Све би државе требало да уведу обавезно школовање, а завршетак обавезног школовања морао би да буде законски усклађен са минималним узрастом за заснивање радног односа.

Захтева се и јачање надлежних државних инспекција и кажњавање послодаваца који израбљују децу. Од одсудног значаја је и упознавање родитеља са индивидуалним и друштвеним последицама експлоатације дечјег рада, сматрају те организације.

У већини држава у свету постоје закони који забрањују заснивање радног односа испод одређеног узраста.

У Србији радни однос према Закону о раду „може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима”.

Такав радни однос са лицем млађим од 18 година захтева „писмену сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца”, лекарски налаз и дозвољен је само „ако такав рад не угрожава здравље, морал и образовање малолетника, односно ако такав рад није забрањен законом”.

У оквиру Циљева одрживог развоја усвојених у УН 2015. године готово све државе су се обавезале да ће до 2025. године потпуно искоренити израбљивачки дечји рад.

Извор: EURACTIV.de, преузето са www.euractiv.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]