Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Скуп: Размена искустава ИРК за процену потреба за образовном, здравственом и социјалном подршком детету (март, 2013.)

Објављено 29.03.2013.

children_thumbs_upСкуп размене искустава Интерресорних комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету и ученику (ИРК) одржан је од 25. до 27. марта у  Аранђеловцу. На скупу је учествовало 6 интересорних комисија, из Аранђеловца, Крагујевца, Сремске Митровице, Сурдулице, Зрењанина и београдске општине Звездара. Основни циљ скупа је била размена искустава локалних самоуправа о начинима функционисања Интерресорних комисија како би се сагледале важне тачке, проблеми и научене лекције које могу да допринесу квалитетној изради измена Правилника о пружању додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету/ученику (у даљем тексту Правилник).

Поред чланова ИРК-ова из 6 локалних самоуправа, на скупу су учествовали представници Министарства просвете и науке и DILS пројекта, Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, UNICEF-а, Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Мреже за подршку инклузивном образовању и стручни консултанти. Скупу су присуствовали и чланови радне групе за измену Правилника.

Скуп је конципиран као интерактивна радионица, а разговарало се о три теме:

  • Општи подаци о  саставу и начину рада, допринос ИРК-а у остваривању права деце и најважнији изазови у раду
  • Најчешће врсте и типови додатне подршке
  • Праћење реализације индивидуалног плана подршке (ИПП) и извештавање

Учесници су представили своја искуства у оквиру ових тема, а учесницима скупа су презентирани и предлози измена Правилника. О додатним предлозима за измену правилника разговарало се и у 2 радне групе.

Резултати рада

Као најважније доприносе остваривању права детета комисије издвајају:

  1. Инклузивно образовање, односно веће укључивање у редовне школе деце из маргинализованих породица и деце са инвалидитетом
  2. Остваривање најбољег интереса детета кроз умрежавање – по први пут се на једном месту усаглашавају мишљења здравства, просвете, социјалне заштите, родитеља и деце
  3. Сензибилисање јавности и локалне заједнице о правима и потребама деце, што је предуслов за већу «видљивост» деце из рањивих група, издвајање већих финансијских средстава на локалном нивоу, али и за укључивање деце у културне и спортско рекреативне догађаје у заједници, отклањање физичких баријера  и друге активности које се у већој мери предузимају у локалним срединама…
  4. Повећање подршке деци и породицама и изван образовног процеса, путем бољег информисања и помоћи да остваре различита права

Као најважније изазове у раду комисија издвајају:

  1. Мишљење ИРК-а није правно обавезујуће, нема снагу решења
  2. Недоречености у правној сфери – недефинисан положај ИРК-а, посебно координатора који су често без подршке, комликована процедура за рад, сувише кратки, нереални рокови, недефинисане процедуре за ревизију мишљења
  3. Тимски рад, али и тешкоће усклађивања рада у комисији са редовним обавезама чланова комисије на њиховим радним местима, посебно у радно време
  4. Недостатак материјалних средстава за додатне подршке које су круцијалне за инклузију и подршку деци и породицама
  5. Недовољна информисаност, незнање и отпор присутни су и код родитеља, али и  у институцијама у локалној заједници, недостатак едукација о инкузивном образовању за запослене у школама, наставници не могу да се посвете преосталој деци када има више деце са ИОП-ом посебно због проблема у понашању, родитељи који не заступају најбољи интерес детета, поједина деца се и даље уписују у специјалне школе без мишљења ИРК- а (одсуство контроле)
  6. Дилеме у ситуцијама размимоилажења са мишљењем родитеља или школе, појединачне дилеме али и друга питања која указују на потребу додатне едукације и/или додатне подршке члановима ИРК-ова…

Општи утисак учесника је да постоји напредак у начину размишљања, помак у положају ИРК-ова у локалним срединама, као и да се смањује број дилема и проблема, али да још увек има изазова у раду. И даље је евидентна велика потреба за разменом искустава, едукацијом и додатном експертском подршком, као и за доношењем новог Правилника и пратећег стручног упутства.

Најчешће врсте додатне подршке које комисије препоручују:

  1. Израда индивидуалног образовног плана са измењеним стандардима
  2. Увећани дечији додатак
  3. Набавка помагала (штаке, ортозе, ортопедска помагала…)
  4. Набавка асистивне технологије (лап топ тоуцх сцреен, рачунар са гласовним програмом…)
  5. Додељивање подршке дефектолога, логопеда
  6. Уклањање баријера и прилагодјавање окружења (рампе, рукохвати, адаптација тоалета…)
  7. Упућивање на услуге социјалне заштите (лични пратиоц, лична нега у оквиру помоћи у кући, психосоцијална подршка)
  8. Бесплатан превоз до школе, право на надокнаду трошкова у висини карте, превоз деце са инвалидитетом посебним «општинским» возилом
  9. Бесплатан вртић, обезбедјивање исхране и бесплатних уџбеника
  10. Едукација вршњака и њихових родитеља ради прихватања деце из рањивих група

Мишљење комисије неопходно је за упућивање детета у развојну групу и за упућивање у школе за образовање ученика са сметњама у развоју.

Праћење реализације индивидуалног плана подршке (ИПП) и извештавање

1. Комисије ИПП достављају:

  • родитељима
  • службама које су упутиле захтев (предшколска установа, школа, ЦЗСР)
  • институцијама које би требало да обезбеде додатну подршку из ИПП-а
  • другим одговорним особама/службама
  • управи на архивирање

Све комисије не поступају на јединствен начин у овом смислу.

2. Реализација мишљења са ИПП се прати:

  • Непосредним контактом са појединцима и институцијама којима је ИПП достављен
  • На основу писаних извештаја

Поједине комисије оцењују да је праћење реализације најслабија карика процеса.

3.  Евалуација

Приказ евалуације се веома разликује међу комисијама, те укључује:

  • “признање” да се евалуација ефеката реализоване подршке не спроводи и да не постоји процедура која овај процес регулише
  • оцене да се евалуација спроводи у непосредном контакту када дете долази у претходно заказаном року, те се запажања бележе на истом обрасцу као и ИПП
  • тврдње да се евалуација спроводи несистематично, до тврдњи да се спроводи једном месечно

4. Евиденција

Досијеи се чувају код координатора или се архивирају у градској управи

Препоруке

Предлози који се тичу састава ИРК-а  и појединих радних процедура

1. За базе података, извештавања и сл. треба искористити добру праксу која је већ успостављена приликом евидентирања појединих права из социјалне заштите кроз јединствени информациони систем (уз ограде о којима мора да се води рачуна због потребе заштите личних података)

2. Координатор – радно место мора да буде систематизовано, а услови за координаора додатно прецизирани (дипл. правник или из области друштвених делатности)…

3. Повремени чланови

  • Отворено је питање плаћања повремених чланова
  • На основу искуства повремени чланови нису увек неопходни, да ли треба мењати Правилник у делу у коме указује да је учешће повремених чланова обавезно
  • Повремени чланови негде попуњавају образац 2, а неки извештаје пишу у слобоној форми, да ли ту праксу треба уједначити?

4. Стални чланови – сугестије и отворена питања

  • Правилник треба да нагласи да стални члан може да буде и представник предшколске установе (стални члан је из образовног система)
  • Правилник треба да одреди време на које се именују стални чланови ИРК (4 или 5 година) како би се спречиле политичке промене комисије након локалних избора из политичких разлога
  • Прописати услов да стални чланови поседују сертификат о завршеној обуци
  • Прописати услове за разрешење сталних чланова ИРК, што је један од фактора одржавања континуитета рада ИРК

5. Рок за доношење мишљена и ИПП

  • Рокови преложени Правилником треба да остану, иако су кратки

6. Образац 1 – захтев

  • Код питања зашто се покреће поступак процене испред комисије уместо отвореног поља за одоговор (родитељи најчешће ту наводе жеље и шта би желели да њихово дете добије) понудути предефинисане одговор

Препоруке које се односе на измене члана 4 Правилника који се односи на додатне подршке:

1. Један број учесника је на становишту да у Правилнику треба посебно издвојити оне врсте подршке за које је неопходно мишљење комисије, које не могу да се реализују без тога и због којих су ИРК-ови и формирани, као што су:

  • рад по ИОП-у
  • упућивање у развојну групу или у школу за образовање ученика са сметњама у развоју
  • право на увећани дечији додатак (и увећани додатак за негу и помоћ другог лица)

2. Поједини облици додатне подршке су  основна подршка која се може остварити и  за њих није неопходно мишљење комисије, па њихово навођење у ИПП представља само информисање родитеља о постојању:

  • одређених права, као на пример права на додатак за помоћ и негу другог лица, новчану социјалну помоћ и сл.
  • услуга социјалне заштите које су успостављене у локалној средини као што је лични пратилац, психосоцијална подршка
  • услуга социјалне заштите које нису успостављене у конкретној локалној самоуправи, али су предвиђене законом и у мандату су ЛС

Иако не представљају додатну подршку, информације о правима и услугама свакако треба да нађу своје место у ИПП имајући у виду најмање две чињенице:

  • да родитељи треба да «понесу» са комисије прецизну (писану) информацију ради оснаживања за коришћење одређених врста подршке
  • да многе локалне самоуправе нису успоставиле поједине услуге социјалне заштите те мишљење комисије представља важан  додатни притисак у правцу ниховог успостављања

3. Дакле, уколико се у оквиру датог концепта, донесе одлука да и у Правилнику, у члану 4 треба да буду наведене и врсте подршке (права) које већ постоје по основу различитих закона,  треба да буде јасно наглашено да то нису додатне подршке за које је услов да се обезбеди позитивно мишљење комисије. У супротном поједине врсте подршке из Правилника треба брисати.

Поред већ наведеног (што се односи на пример на подршку за личног пратиоца под редним бројем 7; обезбеђивање програма продуженог боравка у матичној или другој школи у локалној заједници, односно у оквиру дневног боравка, као услуге социјалне заштите под редним бројем 18), треба проверити све наводе који се односе на обезбеђивања права на услуге здравствене заштите (под редним бројем 12) у смислу да ли су то основна права која су већ обезбеђена законом о здравственом осигурању или су у питању облици додатне подршке (као што је на пример право да изабрани лекар обавља кућне посете)

4. У истом смислу треба брисати или означити као информацију са циљем оснаживања родитеља и давање мишљења комисије ради:

  • обезбеђивања подршке ради превазилажења језичке баријере, детету коме језик на коме се изводи настава није матерњи ( редни број 6)
  • организовања образовне подршке у случају дужег изостајања из школе, ради надокнађивања пропуштеног односно обезбеђивања континуитета у образовању детета; (редни број 8)
  • давања предности деци припадницима осетљивих група у укључивању у  предшколско васпитање и образовање  (редни број 10)

5. За поједине врсте подршке је и даље нејасно коме се препоручује да их обезбеди, поготово у смислу финансирања (ЛС или школа, под редним бројем 13, 15, али и неке друге), а поједине подршке једноставно не могу да се реализују.

Отуда се препоручује брисање препоруке ангажовања психолога или особе која познаје дете у остваривању здравствене заштите (под редним бројем 11), имајући у виду да се вероватно мислило на једнократну подршку, а није реално да се комисија само због тога састаје, као што није реално ни да донесе одлуку у кратком року, а што би било неопходно да би дете могло уопште да користи наведену подршку  …

6. За поједине облике додатне подршке, нарочито оне материјалне природе (бесплатни оброци, бесплатна ужина, бесплатна екскурзија), треба имати у виду да могу да изазову додатну тражњу за изласком на комисију ако би се испоставило да је мишљење ИРК-а значајно за обезбеђење тих права.

7. За поједине облике додатне подршке, ако уопште буду задржани имајући у виду коментар у оквиру претходне тачке, треба нагласити да их треба обезбедити само за сиромашну децу, а не и за децу са инвалидитетом која нису сиромашна (на пример, обезбеђивање средстава за финансирање трошкова рекреативне наставе, екскурзија, културних, спортских и другх активности које организује предшколска установа односно школа за дете и, по потреби, за пратиоца; (под редним бројем 13).

8. Подршка и информисање хранитеља су обезбеђени кроз припрему за хранитељство и не треба да буде део мишљења комисија (под редним бројем 16 и 17).

9. За поједине облике додатне подршке се не сматра да треба да их препоруче комисије, као на пример, обезбеђивање специфичне исхране, прилагођене потребама детета у предшколској установи или школи (под редним бројем 21).

10. Кроз цео Правилник, а посебно у оквиру тачке 4 треба водити рачуна да се деца упућују на комисије у ранијем узрасту и да је потребно на више места да се посебно помену предшколске установе

Током дискусије изражена је и сумња да ли су одређене врсте подршке које комисије укључују у ИПП заиста реално потребне, односно делотворне (на пример рад са дефектологом или логопедом за децу старијег узраста, сензорне собе и сл…), што је поново отворило питање едукације комисија и/или упутстава за рад комисија.

Најзад, кроз заједнички рад и разјашњење врста и типова додатне подршке, али и улоге комисија, закључено је да није могуће да мишљење ИРК-ова по свим елементима буде правно обавезујуће и да има снагу решења.

Додатне препоруке

Национални ниво

  1. Јасно дефинисање и систематско укључивање педијатара у процес инклузије,
  2. Нужност промене Закона о финансијској подршци породицама са децом који није усклађен са концептом инклузије 
  3. Изналажење привременог решења за пружање финансијске подршке и предшколским установама које немају формиране развојне групе, већ имају децу са сметњама у развоју која су инклузивно укључена у предшколско образовање
  4. Нужност додатног разматрања стандарда за личне пратиоце, да ли се за сву децу улога личног пратиоца завршава на вратима школе и да ли то значи да је (једном малом броју деце) потребна нека друга врсте подршке која ће се пружати и у просторијама школе (иновативе услуге социјалне заштите)
  5. Поспешивање функционисања контролних механизама који би требало да спрече упис у »специјалне» школе без одговарајућег мишљења ИРК-а
  6. Неопходност додатних едукација за запослене у образовном систему, али и за чланове ИРК-а

Локални ниво

  1. Уколико су започеле процес додељивања бесплатних уџбеника и немају средстава за покриће свих потреба истовремено, ЛС би требало да размотре могућност да у првој фази дају приоритет рањивим групама
  2. Доношење одговарајућих одлука које ће да омогуће да поједина права прате децу када се уместо у «специјалне» упишу или преместе у редовне школе (бесплатни оброк, превоз, уџбеници..)
  3. У мањим ЛС добро је решење да исти појединци буду и чланови ИРК-а и Комисије за посебу негу детета.
  4. Потребно је да ЛС могу да одобре трошкове превоза и уколико се школа налази у другој градској општини
  5. За београдске општине због њихове специфичности потребно је да се организује посебан скуп

Евалуација учесника

1. Оцена скупа

Сви учесници су скуп оценили високим оценама – просек 4.8, и то:

  • Оцена садржаја скупа: 4.8
  • Оцена квалитета реализације: 4.9
  • Примењивост стеченог знања: 4.7

2. Учесници су оценили шта им је било најкорисније на скупу кроз следеће коментаре:

  • отвореност, осетљивост и способност водитеља; било је занимљиво све време и нимало досадно
  • учешће представника Министарства просвете науке и технолошког развоја и Министарства рада, запошљавања и социјалне политике
  • могућност директног учешћа у анализи важних аспеката рада ИРК и предлогу за измене Правилника
  • размена искустава кроз непосредну комуникацију и сагледавање шта може боље да се уради

3. Учесници су оценили шта им је било најмање корисно кроз следеће коментаре:

  • одсуство представника Министарства здравља

4. Коментар као препорука

  • организовати сличан скуп за београдске општине
  • чешћа сарадња међу ИРК, мреже инсклузивног образовања…
  • укључивање осталих сталних чланова ИРК да присуствују оваквим скуповима
  • организовање скупова размене искустава у одређеним (редовним) временским интервалима

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <


Блог > <

Earlier
Humano društvo po meri čoveka
Srbija je jedna od vodećih zemalja po broju femicida. Uprkos naporima države da se sistem unapredi i obuči što veći [...]
Уто, јул 07, 2020
Source: Inkluzija blog
Milkica Dimitrijević
Lečila sam se od osteosarkoma, oblika raka kostiju, tokom IV razreda srednje škole. Te godine sam u školi provela ukupno [...]
Пет, јун 26, 2020
Source: Inkluzija blog
Iva Eraković
Pandemija virusom COVID-19 uzdrmala je planetu na mnogo načina, među kojima je prvi zdravstveni aspekt. Dok se o dalekosežnim posledicama [...]
Уто, јун 23, 2020
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Držim se za ogradu terase na jedanaestom spratu, oivičenu mojim paničnim strahom od visine. Pri samoj pomisli na skok padobranom [...]
Сре, јун 17, 2020
Source: Inkluzija blog
Radmila Urošević
Gordana Gordana sedi ispred mene i krši ruke. Te godine se razvela, ostala bez posla i doživela moždani udar. Mnogo je [...]
Пет, јун 12, 2020
Source: Inkluzija blog

Актуелни документи > <

Награда за допринос развоју свих облика приступачности 2019 – брошура
јул, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Децилна расподела потрошње и прихода у Србији у периоду од 2006. до 2018. године
јул, 2020 arrow right pdf [740 KB] arrow right docx [3 MB] arrow right zip [139 KB]
Анализа дохотка најсиромашнијих децила становништва Србије: Фокус на пољопривреду
јул, 2020 arrow right pdf [2 MB]
61. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
јун, 2020 arrow right link arrow right pdf [398 KB]
Е2Е: Приручник за саветнике за запошљавање особа са инвалидитетом
април, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Е2Е:Тестирање јавних политика – Иновативни приступи за запошљавање младих (приручник)
април, 2020 arrow right pdf [1 MB]