Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Неједнакост

Неједнакост према концептима и анкетама - инфографик

Неједнакост према концептима и анкетама – инфографик

Ниво сиромаштва одређен је: (1) одабраном линијом сиромаштва, (2) просечном потрошњом/приходом у земљи (што је функција нивоа развоја Србије, односно БДП-а по становнику) и (3) дистрибуцијом потрошње/прихода међу грађанима. Ово последње се своди на питање (не)једнакости грађана, а у случају Србије (не)једнакости потрошње/прихода.

Мерење неједнакости је сложена област са бројним тешкоћама методолошког карактера и прикупљања података. Два најједноставнија и најјаснија индикатора (не)једнакости су: Гини коефицијент и Квинтилни однос С80/С20 (однос потрошње/прихода најбогатијег и најсиромашнијег квинтила).

У наставку се налазе подаци о неједнакости у Србији, како према приходима, тако и према потрошњи, који приказују значајно другачији ниво неједнакости у земљи. Потрошни концепт Србију сврстава у земље релативно равномерне расподеле потрошње према светским мерилима, док приходни концепт указује на значајну неједнакост и сврстава Србију међу земље најмање једнакости расподеле прихода у европским оквирима.

Гини коефицијент мери неједнакост у целој популацији; узима вредности од 0 до 1 (0-100%), при чему вредност 0 означава потпуну једнакост потрошње/прихода свих појединаца, а вредност 1 потпуну концентрацију потрошње/прихода на само једног појединца.

Квинтилни однос С80/С20 упоређује укупну еквивалентну потрошњу/приход горњег и доњег квинтила. Горњи квинтил представља 20% популације која располаже највишом еквивалентном потрошњом/приходом, а доњи квинтил 20% популације са најнижом еквивалентном потрошњом/приходом. Овако дефинисан индикатор мери само промене у горњем и доњем квинтилу еквивалентне потрошње/прихода.

Неједнакост према приходном концепту

Дистрибуција дохотка по децилима показује да према подацима SILC (2018) најсиромашнијих 10% становника Републике Србије учествује са свега 0,8% у националном еквивалентном дохотку, док најбогатијих 10% учествује са 24,6%.

Дистрибуција дохотка по децилима, удео у националном еквивалентном дохотку (у %)

2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Први децил 1,4 1,0 0,8 0,5 1,0 0,8
Десети децил 27,1 26,7 28,1 28,0 26,5 24,6
Извор: Eurostat database Table Distribution of income by quantiles

Доходовна неједнакост у Републици Србији је врло висока и према показатељу квинтилног односа (С80/С20) и према Гини коефицијенту.

Према подацима SILC (2017) неједнакост расподеле дохотка је износила 9,4 што значи да је 20% најбогатијег становништва у Републици Србији имало готово десет пута већи еквивалентни доходак у односу на 20% најсиромашнијих. Вредност овог показатеља је знатно већа у односу на просечну вредност ЕУ 28, која је износила свега 5,08, али и већа од највећих вредности које су забележене у Бугарској (8,2), Румунији (6,5) и Литванији (7,3).

Гини коефицијент мери неједнакост на читавој дистрибуцији дохотка. Гини коефицијент у Републици Србији је износио 35,6 на основу података SILC (2018). Према овим подацима Србија се налази у групи земаља са највећом неједнакошћу – „место на листи“ Србија дели са Летонијом (35,6), док је нешто виша неједнакост забележена у Литванији (36,9), а затим у Бугарској (39,6).

Вредност Квинтилног односа није се значајније променила током посматраног периода. Са друге стране, вредност Гини коефицијента бележи постепен пад од 2015. године када је износио 40,0 према истраживану (SILC 2015).

Гини коефицијент и квинтилни однос (према приходима) у Србији

SILC 2013. SILC 2014. SILC 2015. SILC 2016. SILC 2017. SILC 2018.
Гини коефицијент 38,0 38,3 40,0 39,8 37,8 35,6
Квинтилни однос 8,6 9,4 10,7 11,0 9,4 8,58
Извор: Eurostat database Tables Gini coefficient of equivalised disposable income; S80/S20 income quintile share ratio by sex and selected age group

Посебна обрада података Анкете о потрошњи домаћинства (АПД) показује да се вредност Гини коефицијента доходовне дистрибуције није променила у односу на први извештајни период[1] и да у 2017. години износи 28,3.

Судећи према овој анкети доходовна неједнакост у Србији није порасла од 2006. године. Мијаковац[2] указује да разлике у вредности Гини коефицијента на основу две анкете настају услед тога што анкета SILC у Србији бележи негативне вредности дохотка самозапослених, док анкета АПД не евидентира губитке.

Неједнакост према потрошном концепту

Гини коефицијент мерен расподелом потрошње за Србију има ниске вредности – при дну је светске листе Гини коефицијената, што значи да је неједнакост потрошње у Србији доста умерена и сврстава Србију у земље релативно једнаке расподеле потрошње. Слично је и са другим показатељем неједнакости према потрошном концепту – квинтилним односом, који у Србији бележи релативно ниску вредност у поређењу са другим земљама, указујући да неједнакост потрошње у Србији није посебно изражена, односно да је умерена по светским мерилима.

Гини коефицијент и квинтилни однос (према потрошњи) у Србији

2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
Гини коефицијент 26,9 26,6 25,5 26,1 25,9 28,45
Квинтилни однос 4,0 3,9 3,7 3,9 3,8 4,2
Извор: АПД, РЗС

Неједнакост мерена Гини коефицијентом према различитим анкетама и дефиницијама

2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.
SILC n/a n/a n/a n/a n/a n/a n/a 38,0 38,3 40,0 39,8 37,8 35,6
АПД, потрошни концепт 27,94 27,10 26,05 26,24 27,03 25,38 26,76 26,90 26,65 25,54 26,13 25,89 28,45
АПД, приходни концепт, са приходом у натури 32,91 31,96 30,17 29,47 29,96 29,17 29,76 31,01 31,55 30,41 30,16 28,34
АПД, приходни концепт, без прихода у натури 35,36 34,05 32,14 31,23 31,27 32,09 32,16 32,88 33,36 32,08 31,58 29,60

 

Више о неједнакости у Србији видети у следећим публикацијама:

 

—————

[1] Влада Републике Србије (2011): Први национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва.
[2] Мијаковац, Н. (2017): “Анализа прихода домаћинстава и неједнакости (Гини коефицијента) на основу истраживања Анкета о потрошњи домаћинстава и Анкета о приходима и условима живота – методолошки прилог” Макроанализе и трендови бр. 272/271

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]