Влада Републике Србије
Пише: Петар Стојановић (Блог о социјалном укључивању)
Први Међународни дан среће обележен је у среду, 20. марта 2013. године.
Уједињене нације прогласиле су овај датум Међународним даном среће у резолуцији Генералне скупштине УН број 66/281 од 28. јуна 2012. године.
Наведена резолуција позива све државе чланице, организације у систему Уједињених нација, друге међународне и регионалне организације, као и цивилно друштво, укључујући невладине организације и појединце, да обележе Међународни дан среће на одговарајући начин, што укључује активности усмерене ка образовању и подизању свести јавности.
Медијски извештаји
Домаћи медији поменули су новоустановљени међународни празник. Међутим, уз један или два изузетка, нису пружена детаљнија објашњења о чему се тачно ради.
Чланци о Међународном дану среће били су илустровани фотографијама насмејане деце, младих који трче по плажи, јатима белих голубова, и томе слично. Један од текстова на објављен је на интернету уз инсерт из цртаног филма „Рен и Стимпи“, у којем јунаци скачу и сударају се задњицама док слушају песму „Срећа, срећа, радост“.
Стварност
Да ли оваква медијска презентација има везе са смислом и интелектуалним нивоом концепта из којег је проистекао Међународни дан среће, или нас шаренило и бука „Рена и Стимпија“ воде у погрешном правцу?
Уместо да обраћамо пажњу на необичне продукте популарне културе, погледајмо куда нас може одвести путоказ који је остављен у тексту резолуције Уједињених нација 66/281. Наиме, акт којим је установљен Међународни дан среће позива се на ранију резолуцију Уједињених нација, број 65/309 од дана 19. јула 2011. године. Тај документ Уједињених нација, под називом „Срећа: ка холистичком приступу развоју“ поздравља понуду Бутана да, током 66. заседања Генералне скупштине, сазове панел-дискусију на тему среће и благостања.
Дакле, наведена резолуција Уједињених нација резултат је дипломатских напора хималајске краљевине Бутан да промовише свој концепт „бруто националне среће“.
Бруто национална срећа
Појам бруто националне среће увео је Ђигме Сингје Вангчук, претходни краљ Бутана, мада се ради о концепту који има знатно дужу историју у овој земљи. Наиме, Законик Бутана из 1629. године садржи следећу одредбу:
„Уколико влада није у стању да створи срећу за свој народ, онда је њено постојање лишено било какве сврхе“.
1972. године, тадашњи краљ Бутана прогласио је бруто националну срећу важнијом од бруто националног производа, од када је ова земља усмерила своју државну политику и развојне планове ка остварењу тог циља. Тежња увећању бруто националне среће инкорпорирана је и у Устав Бутана из 2008. године.
Шта је срећа?
Важно је истаћи да појам среће у контексту БНС не одговара у потпуности значењу које ова реч има у свакодневном говору, а још мање има везе са трчкарањем по плажи или са безразложном еуфоријом цртаних јунака. Пре свега, потребно је указати да је појам среће у оквиру БНС вишедимензионалан, јер превазилази субјективан осећај благостања, и није усмерен само на појединца, већ укључује осећај одговорности за друге. Конкретније, по речима првог премијера Бутана који је изабран након усвајања Устава из 2008. године:
„Сада смо успоставили јасну разлику између појма среће у БНС и пролазних, пријатних расположења која се тако често повезују са овим термином. Наиме, нама је јасно да истинска, трајна радост, не може настати док други пате, те да она проистиче само из помагања другима, живљења у складу са природом и спознајом унутарње мудрости блиставе природе наших умова“.
Дакле, појам БНС садржи три елемента по којима се разликује од разних видова пријатног расположења, а то су: 1. помагање другима, 2. очување природе, и 3. духовни аспекти.
Девет димензија бруто националне среће
Након што смо увидели да се БНС разликује од појма среће у његовом свакодневном значењу, погледајмо које све димензије обухвата бруто национална срећа, односно шта чини основу БНС индекса. Бруто национална срећа састављена је од следећих елемената:
1. Животни стандард;
2. Здравствена заштита;
3. Образовање;
4. Употреба времена;
5. Добро управљање;
6. Заштита животне средине;
7. Психолошко благостање;
8. Виталност заједнице;
9. Културна разноврсност и флексибилност.
(…)
Текст “Срећа” Петра Стојановића у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар