Транскрипт говора Маријане Савић на 22. Београдском Ignite-у “Укључи се!” (21. октобар 2013., Mixer House, Београд)
„Кад смо били мали, мајка нас терала да просимо…“
„Заљубила сам се и много сам му веровала.“
„Тамо су ме терали да узимам дрогу, а онда су ме продавали више од седам пута.“
„…И тако сам постала жртва трговине људима.“
– (из спота НВО Атина)
Организација “Атина” се бави заштитом жртава трговине људима и води програме свеобухватног социјалног укључивања за жртве трговине људима већ 10 година у Србији.
Шта је трговина људима и који облици постоје? Када се говори о трговини људима, већина људи мисли на сексуалну експлоатацију, на секс трафикинг, али ту се проблем не исцрпљује. Да, највећи број жртава јесу сексуално експлоатисане жене, али постоје и други видови, као што су принуда на вршење кривичних дела, принуда на прошњу, принудна удаја итд. Ко су жртве трговине људима у Србији? То су у већини случајева жене и деца (преко 50% жртава трговине људима су деца!), а постоје и мушкарци који су радно експлоатисани. Иако је већина кампања до сада овај проблем осветљавала кроз причу да жртва може да постане свако, по нашем искуству то су људи који су били искључени из система, који нису имали могућност да се школују (…), немају лична документа када бивају упућени на наше програме, никад нису ишли код лекара, нису остваривали права која су им законом и другим прописима гарантована.
“Атина” има три програмске целине: привремену кућу – сигуран смештај за жртве трговине људима који је, нажалост, тренутно једини смештај специјализован за њих; поред тога имамо и тим за подршку на терену и Отворени клуб у Београду – жртве трговине људима нам у те програме упућују полиција, центри за социјални рад, неке друге институције, као и организације цивилног друштва са којима сарађујемо. Ми пружамо разне врсте помоћи и осим што отклањамо последице трговине људима, бавимо се и узроцима, желимо да таргетирамо оно због чега је неко дошао у ризичну групу да постане жртва. То су углавном искуство претходне маргинализације и дискриминације, као и насиље у породици на које друштво није реаговало и на које су сви затварали очи. Свакодневно на улици пролазимо поред особа које су вероватно виктимизиране; ево, данас нам је у програм упућена деветнаестогодишња девојчица која је трафикована код Економског факултета, више месеци је била на улици и није ишла у школу…
Пружамо правну, здравствену и психолошку помоћ, такође уписујемо у школе и спроводимо програм економског оснаживања, имамо peer support групу, али све то не можемо сами. Ми као организација нисмо свемогући; да би сузбијање трговине људима и заштита жртава били ефикасни мора се радити у партнерству. Сарађујемо с различитим организацијама и локалним заједницама, подижемо капацитете институција и организација да препознају овај проблем и да правовремено реагују, али и да спознају своју улогу у активној превенцији и социјалном укључивању најрањивијих група и препознавању њихових проблема, како до виктимизације не би дошло. Такође, заједно са различитим актерима учествујемо у креирању политика, различитих механизама, у променама закона, како би рањиве групе могле постати пуноправни грађани и како не би више биле обесправљене. (…)
Како ви можете да се укључите? Можете да волонтирате у нашој организацији или некој сродној, да подржите различите иницијативе посвећене инклузији најрањивијих група, можете и да купите накит који продајемо у оквиру програма Траг фондације – тај накит су производиле наше кориснице, а Траг фондација ће дуплирати сва средства која будемо прикупили том акцијом. Уколико сте адвокат, лекар или пружате различите врсте услуга, можете одвојити део свог времена и pro bono помоћи најрањивијима.
***
У оквиру активности којима је обележен Међународни дан борбе против сиромаштва, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је, у сарадњи са удружењем “Србија у покрету”, организовао 22. Belgrade Ignite “Укључи се!”, који је за тему имао социјално укључивање. Ово изузетно посећено издање београдског Ignite-а одржано је 21. октобра 2013. године у Mixer House-у (Карађорђева 46), а десеторо сјајних инспиративних људи је, уз превод на знаковни језик, говорило о инклузивном образовању, активизму и предузетништву младих, социјалном укључивању маргинализованих група (деце улице, азиланата и осуђеника), борби против трговине људима, солидарности и превазилажењу тешкоћа са којима се суочавају особе с инвалидитетом и деца са сметњама у развоју. Посетиоци Belgrade Ignite-а су у галерији Mixer House-а могли да погледају и изложбу плаката који су пристигли на конкурс “Сиромаштво – ре:акција?”, који су расписали магазин ЛицеУлице и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва.
Маријана Савић је директорка и једна од оснивачица НВО Атина, организације која већ десет година развија и изводи дугорочне програме социјалног укључивање за жртве трговине људима у Републици Србији. Као активисткиња женског покрета у Србији, посебно је посвећена креирању адекватног и одрживог оквира за унапеђење положаја вишеструко маргинализованих група жена, укључујући жртве трговине људима — девојчице и жене које су често и пре ситуације трговине трпеле дискриминацију и живеле на друштвеним маргинама: испод линије сиромаштва, у насиљу и/или у породицама које нису о њима адекватно бринуле.
Оставите коментар