Влада Републике Србије
У Србији је сваки четврти предузетник жена и оне у послу имају додатне проблема баш због тога што су жене. Женско предузетништво претежно је микропредузетништво јер 99 одсто предузетница у Србији запошљава мање од десет радника и углавном је то пословање у сектору услуга и на локалном тржишту. Родне разлике виде се и у томе што су жене касније од мушкараца почеле да се укључују у бизнис, али и што оне чешће затварају предузећа од мушкараца јер је њихово предузетништво крхкије и теже одрживо.
На конференцији “Женско предузетништво у Србији – карактеристике, препреке и потребне мере подршке” министарка регионалног развоја и локалне самоуправе Верица Калановић истакла је да у српској привреди женски бизнис у приватном сектору чини 26% свих активних предузетника и привредних друштава, прецизирајући да од тога 22% чине предузетнице, а остатак привредна друштва жена.
Конференцију су организовали Министарство финанасија и привреде Србије и канцеларија УН Жене (Women) у оквиру активности поводом обележавња европске недеље малих и средњих предузећа.
Према речима министарке, женско предузетништво је неискоришћена снага и велики потенцијал и потребно му је дати подршку “да би жене стале раме уз раме колегама мушкарцима, како би интензивније и јаче доприносиле у области предузетништва, својим породицама, друштву, али и саме себи”.
На конференцији су представљене Студија о предузетништву жена у Србији и Родна анализа одабраних државних мера за подршку предузетништву. Те студије је уз подршку канцеларије УН за жене наручило Министарство економије а реализовали су их Група за развојну иницијативу (SeConS) и Фонд за развој економске науке (ФРЕН).
У студијама се наводе препоруке за унапређење пословног окружења за предузетништво жена које укључују препоруке за поправљање институционалног оквира и пословне климе, као и препоруке за повећање одрживости женских предузећа и оне које ће допринети успостављању усклађености породичног и професионалног живота предузетница.
Институционални оквир за предузетништво жена могуће је поправити систематским интегрисањем родне перспективе у кључне стратегије и друга документа усмерена на развој предузетништва или пак израдом посебне стратегије за развој предузетништва жена. Таква стратегија иначе постоји у Хрватској а планирана је у Црној Гори.
У циљу унапређења пословне климе потребно је, како се наводи, промовисати предузетништво у образовним институцијама, објашњавати кораке за започињање предузетништва у јавности и поједноставити правне процедуре.
Иако није могуће прописати квоту за учешће жена у предузетништву, предлаже се позитивна дискриминација код старт-ап програма како би се повећало учешће жена.
Одрживост женских предузећа могла би да се повећа обезбеђењем нефинансијске подршке, нпр. пружањем саветодавних услуга, подстицањем жена да покрећу бизнис у продуктивнијим привредним секторима и евентуалним променама услова за кредите из Фонда за развој у циљу усклађивања са најбољом међународном праксом.
Већој одрживости женских предузећа допринели би и обезбеђење персонализованијег приступа управљању кредитима, обезбеђење нефинансијске подршке упоредо са кредитима и већа повезаност Националне службе за запошљавање (НСЗ), која има више искуства, и Фонда за развој, који нуди већа средства за предузетништво.
Бољој усклађености породичног и професионалног живота предузетница значило би пак унапређење услуга за бригу о поородици како би се жене са децом подстакле да се упусте у предузетништво а онима које су већ предузетнице да се лакше посвете пословним активностима. У том циљу предлаже се разматрање могућности субвенционисања обданишта за незапослене мајке укључне у програм самозапошљавања, као и организовање обуке за предузетнице или предузетнике који желе да покрену посао у домену бриге о деци.
Извор: http://www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар