Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Шта каже буџет о поштовању људских права?

Објављено 08.06.2017.

ljudska_prava_danilo_curcicПише: Данило Ћурчић (Блог о социјалном укључивању)

Један од највећих изазова са којима се суочавају сви који се баве људским правима јесте – како их меримо, односно како знамо да ли је дошло до напретка или урушавања стандарда људских права. Ту су индикатори, статистике, анализе и процене и разни други инструменти. Да ли је то довољно?

Шта је са буџетима, да ли нам анализа буџета, пореске политике и одлука које се доносе у економској сфери могу помоћи у мерењу поштовања људских права? Наравно да могу!

До светске економске кризе и увођења мера штедње које су након кризе уведене у бројним земљама како у Европи, тако и у другим деловима света, економска политика није била у фокусу дебата о људским правима. Према неким теоретичарима, није прејака тврдња да живимо у ери мера штедње и да ће ове мере утицати све више и више на остваривање људских права. Међународна организација рада је 2015. године прогнозирала да ће „свеукупно, штедња погодити више од две трећине свих земаља у периоду од 2016. до 2020. године“ као и да ће до 2020. године мере штедње погодити преко 6 милијарди људи, или приближно 80% светске популације. Због чега онда не обраћамо више пажње на мере економске политике које утичу на смањење достигнутог нивоа људских права, због чега буџетска политика није у центру дискусија које се воде о поштовању људских права?

Није тешко закључити да су мере економске политике пре свега значајне за остваривање економских и социјалних права. Ова права која су се дуго сматрала програмским циљевима и правима која нису утужива. Генерално говорећи, била су посматрана као сиромашни даљи рођак грађанских и политичких права. Међутим, светска економска криза и већ поменуте мере штедње поставиле су економска и социјална права у многим земљама у центар дебате о људским правима. Одлуке о подизању стопа директних пореза, смањењу буџетских давања за образовање или здравствену заштиту директно погађају велики број грађана и врло лако могу да се подведу под појам ретроградних мера које су начелно забрањене Међународним пактом о економским, социјалним и културним правима – кључним документом који нам свима гарантује остваривање економских и социјалних права.

Наравно, горепоменуте одлуке знатно теже погађају грађане који живе од социјалних давања који имају малу или никакву сигурност да ће моћи да обезбеде основну егзистенцију себи и члановима свог домаћинства.

Одмах по избијању светске економске кризе, 2009. године, тадашња Комесарка УН за људска права у свом извештају навела је да буџети, као инструменти који одређују до које границе и на шта државе троше новац, имају посебно важно место у остваривању економских и социјалних права. С друге стране, сличне поруке могле су се чути и у регионалним телима којима је у мандату заштита људских права. Тако је Савет Европе у свом документу о обезбеђивању људских права у време економске кризе навео да би државе чланице требало да спроведу системске процене утицаја који на економска и социјална права имају буџетске политике.

Ситуација је јасна. Стандарди који се примењују у области економских и социјалних права, пре свега они који проистичу из Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима гарантују нам да се чак и у време када се државе суочавају са озбиљним изазовима везаним за обезбеђивање ресурса који су неопходни за остваривање економских и социјалних права (због процеса прилагођавања, рецесије или других фактора), угрожене групе становништва могу и морају бити заштићене.

Како се ове обавезе могу остварити? Пре свега тиме што ће економске и друге политике које се тичу прихода и расхода у државној каси и начина на који се буџет троши бити такве да ће у центар поставити људска права. Иако се чини да је то превелики захтев, није немогућ. За постизање усклађености економске политике и људских права неопходно је пре свега променити перспективу из које гледамо на економију али и активније укључивање свих оних који нису економисти у доношење одлука које су по себи економске природе. Што пре схватимо да економска политика и остваривање економских и социјалних права (али и других људских права) нису два одвојена света већ два круга која се у много ћему преклапају, брже ћемо доћи до овог резултата.

У том циљу, поред промене перспективе и демократизације процеса доношења буџетских одлука (кроз партиципативно буџетирање, већу транспарентност одлучивања, консултовање буџетских корисника о одлукама које се доносе, унапређење процеса постављања приоритета и слично), неопходно је и отпочети са буџетском анализом економских и социјалних права у Србији. Буџетска анализа права може послужити као врло ефикасан инструмент мерења економских и социјалних права, и у том смислу значајно утицати на унапређење поштовања људских права.

(…)

Текст “Шта каже буџет о поштовању људских права?” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Актуелности

Блог

Earlier
Candela proizvodi
Piše: Kristina Đurić Kada bi na vaše pitanje „Šta ste po zanimanju?“ neko odgovorio „politikološkinja za međunarodnu politiku koja radi u [...]
Сре, дец 12, 2018
Source: Inkluzija blog
Borba je u tebi, oni se već bore
Što smo više uz njih, sa njima i zarad njih, sve više shvatamo bit: očišćenost duha. Priča je dobra samo kada [...]
Пон, нов 26, 2018
Source: Inkluzija blog
drvo
„Novembarsko sunce i ovog vikenda probudilo me je mnogo rano. Ako odmah ustanem, imaću čitav dan na raspolaganju. Samo… Kako [...]
Пет, нов 23, 2018
Source: Inkluzija blog
Fatima Kamberović
Transkript govora Fatime Kamberović na 41. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 6” (7. novembar 2018. godine, Impact Hub, Beograd) Predstavništvo Fonda [...]
Сре, нов 21, 2018
Source: Inkluzija blog
Dražen Zacero: Organski socijalni rad i socijalni sport u njemu
Socijalni sport – tako sam skovao naziv korišćenja sporta kao metodologije u socijalnom radu. Šta znači ovo “organski” videćete tokom teksta, [...]
Чет, окт 18, 2018
Source: Inkluzija blog

Актуелна документа

Индекс родне равноправности у Републици Србији
децембар, 2018 arrow right pdf [8 MB]
Награда за допринос развоју свих облика приступачности 2017/2018 – брошура
новембар, 2018 arrow right pdf [2 MB]
Оцена апсолутног сиромаштва у Србији у 2017. години
октобар, 2018 arrow right pdf [413 KB]
Периодична евалуација Програма локалних иницијатива за запошљавање младих
октобар, 2018 arrow right pdf [1 MB]
Анализа незадовољених потреба за здравственом заштитом становника Републике Србије
децембар, 2017 arrow right pdf [2 MB]
Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Треће допуњено издање (збирна публикација)
октобар, 2017 arrow right pdf [2 MB] arrow right docx [2 MB]
Сиромаштво у Републици Србији 2006-2016. године – ревидирани и нови подаци
септембар, 2017 arrow right pdf [919 KB]
Економске користи родне равноправности у ЕУ
април, 2017 arrow right pdf [1 MB] arrow right docx [2 MB]
Мапирање услуга социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа у Републици Србији у 2015. години – Извештај
децембар, 2016 arrow right pdf [4 MB] arrow right docx [2 MB]
Припреме за Европски социјални фонд: анализа капацитета локалне самоуправе
децембар, 2016 arrow right pdf [3 MB] arrow right docx [1 MB]