Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Шта каже буџет о поштовању људских права?

Објављено 08.06.2017.

ljudska_prava_danilo_curcicПише: Данило Ћурчић (Блог о социјалном укључивању)

Један од највећих изазова са којима се суочавају сви који се баве људским правима јесте – како их меримо, односно како знамо да ли је дошло до напретка или урушавања стандарда људских права. Ту су индикатори, статистике, анализе и процене и разни други инструменти. Да ли је то довољно?

Шта је са буџетима, да ли нам анализа буџета, пореске политике и одлука које се доносе у економској сфери могу помоћи у мерењу поштовања људских права? Наравно да могу!

До светске економске кризе и увођења мера штедње које су након кризе уведене у бројним земљама како у Европи, тако и у другим деловима света, економска политика није била у фокусу дебата о људским правима. Према неким теоретичарима, није прејака тврдња да живимо у ери мера штедње и да ће ове мере утицати све више и више на остваривање људских права. Међународна организација рада је 2015. године прогнозирала да ће „свеукупно, штедња погодити више од две трећине свих земаља у периоду од 2016. до 2020. године“ као и да ће до 2020. године мере штедње погодити преко 6 милијарди људи, или приближно 80% светске популације. Због чега онда не обраћамо више пажње на мере економске политике које утичу на смањење достигнутог нивоа људских права, због чега буџетска политика није у центру дискусија које се воде о поштовању људских права?

Није тешко закључити да су мере економске политике пре свега значајне за остваривање економских и социјалних права. Ова права која су се дуго сматрала програмским циљевима и правима која нису утужива. Генерално говорећи, била су посматрана као сиромашни даљи рођак грађанских и политичких права. Међутим, светска економска криза и већ поменуте мере штедње поставиле су економска и социјална права у многим земљама у центар дебате о људским правима. Одлуке о подизању стопа директних пореза, смањењу буџетских давања за образовање или здравствену заштиту директно погађају велики број грађана и врло лако могу да се подведу под појам ретроградних мера које су начелно забрањене Међународним пактом о економским, социјалним и културним правима – кључним документом који нам свима гарантује остваривање економских и социјалних права.

Наравно, горепоменуте одлуке знатно теже погађају грађане који живе од социјалних давања који имају малу или никакву сигурност да ће моћи да обезбеде основну егзистенцију себи и члановима свог домаћинства.

Одмах по избијању светске економске кризе, 2009. године, тадашња Комесарка УН за људска права у свом извештају навела је да буџети, као инструменти који одређују до које границе и на шта државе троше новац, имају посебно важно место у остваривању економских и социјалних права. С друге стране, сличне поруке могле су се чути и у регионалним телима којима је у мандату заштита људских права. Тако је Савет Европе у свом документу о обезбеђивању људских права у време економске кризе навео да би државе чланице требало да спроведу системске процене утицаја који на економска и социјална права имају буџетске политике.

Ситуација је јасна. Стандарди који се примењују у области економских и социјалних права, пре свега они који проистичу из Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима гарантују нам да се чак и у време када се државе суочавају са озбиљним изазовима везаним за обезбеђивање ресурса који су неопходни за остваривање економских и социјалних права (због процеса прилагођавања, рецесије или других фактора), угрожене групе становништва могу и морају бити заштићене.

Како се ове обавезе могу остварити? Пре свега тиме што ће економске и друге политике које се тичу прихода и расхода у државној каси и начина на који се буџет троши бити такве да ће у центар поставити људска права. Иако се чини да је то превелики захтев, није немогућ. За постизање усклађености економске политике и људских права неопходно је пре свега променити перспективу из које гледамо на економију али и активније укључивање свих оних који нису економисти у доношење одлука које су по себи економске природе. Што пре схватимо да економска политика и остваривање економских и социјалних права (али и других људских права) нису два одвојена света већ два круга која се у много ћему преклапају, брже ћемо доћи до овог резултата.

У том циљу, поред промене перспективе и демократизације процеса доношења буџетских одлука (кроз партиципативно буџетирање, већу транспарентност одлучивања, консултовање буџетских корисника о одлукама које се доносе, унапређење процеса постављања приоритета и слично), неопходно је и отпочети са буџетском анализом економских и социјалних права у Србији. Буџетска анализа права може послужити као врло ефикасан инструмент мерења економских и социјалних права, и у том смислу значајно утицати на унапређење поштовања људских права.

(…)

Текст “Шта каже буџет о поштовању људских права?” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Актуелности

Блог

Earlier
Društvene inovacije
Obavezno osnovno obrazovanje danas je uobičajeno širom sveta. Slično je i sa obdaništima, univerzalnom zdravstvenom zaštitom, penzijskim fondovima. Iako su [...]
Пет, јан 17, 2020
Source: Inkluzija blog
Milutin Savić
LICEULICE prodavce ste i prošle godine sretali na ulicama, na kojima se svakoga dana trude da zarade za dostojanstven život, [...]
Уто, јан 14, 2020
Source: Inkluzija blog
Milkica Dimitrijević i Milica Šimonović - 42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Milice Šimonović i Milkice Dimitrijević na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact [...]
Уто, дец 24, 2019
Source: Inkluzija blog
Foto: Sara Ristić
Foto: Sara Ristić Zovem se Vladimir Janković. Imam trideset osam godina. Od prošlog leta, posle duže pauze zbog psihološke krize, prodajem [...]
Уто, дец 24, 2019
Source: Inkluzija blog
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch Kada su braća Mohamadi izgubila voljenu osobu zbog [...]
Пет, нов 01, 2019
Source: Inkluzija blog

Актуелна документа

Национални акциони план запошљавања за 2020. годину
јануар, 2020 arrow right pdf [619 KB]
60. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
децембар, 2019 arrow right link arrow right pdf [1 MB]
Брошура о првих десет година рада Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије – SIPRU
децембар, 2019 arrow right pdf [1 MB]
E2E: Друштвене иновације – људи у центру јавних политика
новембар, 2019 arrow right pdf [2 MB]
59. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
новембар, 2019 arrow right link arrow right pdf [251 KB]
Приручник за увођење родне перспективе у наставу српског језика за први циклус образовања
септембар, 2019 arrow right pdf [1 MB]
58. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
септембар, 2019 arrow right link arrow right pdf [320 KB]
Извештај о дигиталној укључености у Републици Србији за период од 2014. до 2018. године
јул, 2019 arrow right pdf [619 KB]
57. Билтен о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва
јун, 2019 arrow right link arrow right pdf [296 KB]
Децилна анализа потрошње и прихода у Републици Србији за период 2006-2017. године
јун, 2019 arrow right pdf [2 MB] arrow right docx [4 MB] arrow right xlsx [83 KB]
Програм за креирање образовних политика на основу података и резултата истраживања – Зборник истраживачких радова
мај, 2019 arrow right pdf [4 MB]