Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Шта каже буџет о поштовању људских права?

Објављено 08.06.2017.

ljudska_prava_danilo_curcicПише: Данило Ћурчић (Блог о социјалном укључивању)

Један од највећих изазова са којима се суочавају сви који се баве људским правима јесте – како их меримо, односно како знамо да ли је дошло до напретка или урушавања стандарда људских права. Ту су индикатори, статистике, анализе и процене и разни други инструменти. Да ли је то довољно?

Шта је са буџетима, да ли нам анализа буџета, пореске политике и одлука које се доносе у економској сфери могу помоћи у мерењу поштовања људских права? Наравно да могу!

До светске економске кризе и увођења мера штедње које су након кризе уведене у бројним земљама како у Европи, тако и у другим деловима света, економска политика није била у фокусу дебата о људским правима. Према неким теоретичарима, није прејака тврдња да живимо у ери мера штедње и да ће ове мере утицати све више и више на остваривање људских права. Међународна организација рада је 2015. године прогнозирала да ће „свеукупно, штедња погодити више од две трећине свих земаља у периоду од 2016. до 2020. године“ као и да ће до 2020. године мере штедње погодити преко 6 милијарди људи, или приближно 80% светске популације. Због чега онда не обраћамо више пажње на мере економске политике које утичу на смањење достигнутог нивоа људских права, због чега буџетска политика није у центру дискусија које се воде о поштовању људских права?

Није тешко закључити да су мере економске политике пре свега значајне за остваривање економских и социјалних права. Ова права која су се дуго сматрала програмским циљевима и правима која нису утужива. Генерално говорећи, била су посматрана као сиромашни даљи рођак грађанских и политичких права. Међутим, светска економска криза и већ поменуте мере штедње поставиле су економска и социјална права у многим земљама у центар дебате о људским правима. Одлуке о подизању стопа директних пореза, смањењу буџетских давања за образовање или здравствену заштиту директно погађају велики број грађана и врло лако могу да се подведу под појам ретроградних мера које су начелно забрањене Међународним пактом о економским, социјалним и културним правима – кључним документом који нам свима гарантује остваривање економских и социјалних права.

Наравно, горепоменуте одлуке знатно теже погађају грађане који живе од социјалних давања који имају малу или никакву сигурност да ће моћи да обезбеде основну егзистенцију себи и члановима свог домаћинства.

Одмах по избијању светске економске кризе, 2009. године, тадашња Комесарка УН за људска права у свом извештају навела је да буџети, као инструменти који одређују до које границе и на шта државе троше новац, имају посебно важно место у остваривању економских и социјалних права. С друге стране, сличне поруке могле су се чути и у регионалним телима којима је у мандату заштита људских права. Тако је Савет Европе у свом документу о обезбеђивању људских права у време економске кризе навео да би државе чланице требало да спроведу системске процене утицаја који на економска и социјална права имају буџетске политике.

Ситуација је јасна. Стандарди који се примењују у области економских и социјалних права, пре свега они који проистичу из Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима гарантују нам да се чак и у време када се државе суочавају са озбиљним изазовима везаним за обезбеђивање ресурса који су неопходни за остваривање економских и социјалних права (због процеса прилагођавања, рецесије или других фактора), угрожене групе становништва могу и морају бити заштићене.

Како се ове обавезе могу остварити? Пре свега тиме што ће економске и друге политике које се тичу прихода и расхода у државној каси и начина на који се буџет троши бити такве да ће у центар поставити људска права. Иако се чини да је то превелики захтев, није немогућ. За постизање усклађености економске политике и људских права неопходно је пре свега променити перспективу из које гледамо на економију али и активније укључивање свих оних који нису економисти у доношење одлука које су по себи економске природе. Што пре схватимо да економска политика и остваривање економских и социјалних права (али и других људских права) нису два одвојена света већ два круга која се у много ћему преклапају, брже ћемо доћи до овог резултата.

У том циљу, поред промене перспективе и демократизације процеса доношења буџетских одлука (кроз партиципативно буџетирање, већу транспарентност одлучивања, консултовање буџетских корисника о одлукама које се доносе, унапређење процеса постављања приоритета и слично), неопходно је и отпочети са буџетском анализом економских и социјалних права у Србији. Буџетска анализа права може послужити као врло ефикасан инструмент мерења економских и социјалних права, и у том смислу значајно утицати на унапређење поштовања људских права.

(…)

Текст “Шта каже буџет о поштовању људских права?” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

13.02.2019.

Приступачност

Pristupačnost

Пише: Невена Тарлановић (Блог о социјалном укључивању) „Ово је земља за сву нашу децу.” Тако…
Више детаља

 
0 Коментари

Актуелности

Блог

Earlier
Pristupačnost
„Ovo je zemlja za svu našu decu.” Tako kažu stihovi grupe EKV. Po svoj logici i ovaj grad bi trebao [...]
Сре, феб 13, 2019
Source: Inkluzija blog
Igor Mitrović
Transkript govora Igora Mitrovića na 41. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 6” (7. novembar 2018. godine, Impact Hub, Beograd) Ja vam [...]
Сре, феб 13, 2019
Source: Inkluzija blog
Jovan Jovanović
Transkript govora Jovana Jovanovića na 41. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 6” (7. novembar 2018. godine, Impact Hub, Beograd) Praktična akademija [...]
Уто, феб 12, 2019
Source: Inkluzija blog
Karolina Stamenković
Transkript govora Karoline Stamenković na 41. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 6” (7. novembar 2018. godine, Impact Hub, Beograd) Dolazim iz [...]
Пон, јан 21, 2019
Source: Inkluzija blog
Nenad Mirković
Transkript govora Nenada Mirkovića na 41. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 6” (7. novembar 2018. godine, Impact Hub, Beograd) Moje ime [...]
Пон, јан 14, 2019
Source: Inkluzija blog

Актуелна документа

Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014-2017. године
фебруар, 2019 arrow right pdf [3 MB]
Национални акциони план запошљавања за 2019. годину
фебруар, 2019 arrow right pdf [762 KB]
Индекс родне равноправности у Републици Србији
децембар, 2018 arrow right pdf [8 MB]
Награда за допринос развоју свих облика приступачности 2017/2018 – брошура
новембар, 2018 arrow right pdf [2 MB]
Оцена апсолутног сиромаштва у Србији у 2017. години
октобар, 2018 arrow right pdf [413 KB]
Периодична евалуација Програма локалних иницијатива за запошљавање младих
октобар, 2018 arrow right pdf [1 MB]
Анализа незадовољених потреба за здравственом заштитом становника Републике Србије
децембар, 2017 arrow right pdf [2 MB]
Праћење социјалне укључености у Републици Србији – Треће допуњено издање (збирна публикација)
октобар, 2017 arrow right pdf [2 MB] arrow right docx [2 MB]
Сиромаштво у Републици Србији 2006-2016. године – ревидирани и нови подаци
септембар, 2017 arrow right pdf [919 KB]
Економске користи родне равноправности у ЕУ
април, 2017 arrow right pdf [1 MB] arrow right docx [2 MB]