Дискриминација и злостављање старијих

Пише: Наташа Тодоровић (Блог о социјалном укључивању)

У последњих неколико година у свету, али и у Србији, почело је да се много чешће и отвореније говори о дискриминацији и злостављању старијих особа. Јавност али и професионалци, истраживачи и сами старији, много више су упознати са овим проблемом и то заправо више није и не треба да буде само приватна ствар. Неке од развијенијих земаља, схватајући да се ради о великом јавноздравственом и друштвеном проблему, почеле су да праве акционе планове и да доносе законе који ће штитити старије жене и мушкарце од дискриминације и злостављања, али такође да доносе оштрије казнене мере за насилнике и да развијају услуге и сервисе подршке прилагођене потребама особе која је преживела насиље.

Паукова мрежа система

Упркос свим овим чињеницама, дискриминација и злостављање старијих и даље остаје глобално најмање истражен облик насиља, а пријављени случајеви и даље представљају врх леденог брега. Старије особе често и када пријаве злостављање бивају суочене са пауковом мрежом система: коме прво да се обрате, да ли су службе повезане, да ли ће особа задужена за заштиту имати стрпљења да их саслуша, да ли ће је адекватно информисати? Колико се пута свима нама десило да идемо од једне до друге институције док не решимо неки од својих проблема, јер често постоји известан шум у информацијама који отежава разумевање постојећих процедура? А када сте жртва насиља, када сте уплашени за свој живот, када се стидите и осећате се жигосано од друштва, а са друге стране смогли сте снаге да пријавите насиље, тада улаз у систем МОРА да буде један, информације ЈАСНЕ, а помоћ ЕФИКАСНА и ПРАВОВРЕМЕНА. Не сме се десити да вам кажу: зовите полицију, па сада идите до лекара, па се вратите код нас, па сада идите у Центар за социјални рад и донесите потврду, па онда поново идите у полицију, па имате право на бесплатну правну помоћ, али за то вам треба нека друга потврда, па вас поново врате, јер нисте узели неку трећу потврду коју вам нису ни споменули. Па обратите се организацији цивилног друштва и они имају неку помоћ, а ви сте УПЛАШЕНИ често и ЗБУЊЕНИ. Овај и овакав сценарио само још више стигматизује жртву, повећава њену рањивост, и доводи до тога да се особа осећа незаштићено и да је препуштена сама себи. Можда су ови претходно написани редови извесно карикирање, али то се заиста дешава. Зато морамо бити свесни да свако од нас појединачно или кроз организације у којима радимо има неку улогу у превенцији дискриминације и злостављања, али свакако дужност је државе да кроз институције система и кроз законе заштити своје грађане, да им обезбеди достојанствен и БЕЗБЕДАН ЖИВОТ, посебно када су рањиви, незаштићени и много слабији од насилника.

Како подићи свест – цивилно друштво?

Организације цивилног друштва већ дуги низ година лобирају за нову Конвенцију о људским правима старијих особа. Свесни чињенице да постојећи механизми заштите људских права не успевају адекватно да заштите и промовишу људска права старијих особа, Црвени крст Србије и мрежа ХуманаС из тог разлога покушавају да подигну свест јавности о томе зашто је Конвенција потребна и како ће она унапредити животе старијих мушкараца и жена. Конвенција би омогућила да се забране сви облици дискриминације старијих особа, обезбедила би свеобухватни и систематичнији оквир за заштиту људских права у старости, артикулисала би на који начин се свако појединачно људско право односи на нас у старости и омогућила би боље праћење, имплементацију и дефинисање одговорности.

Један од наших успеха у заговарању је и то што смо се од самог почетка укључили у обележавање 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијима, и то што то обележавање овог датума није више само обавеза цивилног, већ и јавног сектора. Такође, овај датум није усмерен само на Београд, тако да смо овде превазишли “београдизацију”, он се обележава и у малим срединама као што су Бољевац или Косјерић. У борби против насиља значајно је и то што и новинари РТС, ТВ Прве и других телевизија са националном фреквенцијом носе љубичасту машницу као израз борбе против насиља над старијима. Овај датум је уврштен и у календар редовних активности Црвеног крста Србије.

Ове године на Међународни дан борбе против насиља над старијима имала сам ту част и привилегију да се укључим у глобално обележавање, па сам том приликом дала видео-изјаву која је била део званичног састанка 16. јуна у Њујорку у Уједињеним нацијама. Тема моје изјаве била је “Препознајмо и зауставимо финансијско злоупотребу старијих, као облика кршења људских права”.

У својој изјави истакла сам пре свега да је у Србији, као и у другим државама видљиво да финансијске потешкоће у друштву које изазивају између осталог повећану незапосленост младих, уједно повећавају и ризик од финансијског злостављања старијих особа. Ово се не односи само на државе које пролазе кроз транзицију, ово се може видети у свакој од земаља које се налазе у финансијској кризи – посебно у периоду после 2008. године.

По званичним подацима, са високом стопом незапослености у Србији расте учешће пензионера у приходима домаћинстава. У српском друштву постоји одређени ниво очекивања од старијих у погледу издржавања својих породица, деце и унучади, од старијих се очекује да посвете своје време породици, али у неким случајевима да на располагање ставе и своје приходе, што може да их спречи у испуњавању сопствених материјалних потреба. Ово ствара културу жртвовања код старијих и уједно објашњава релативно низак ниво препознавања и пријављивања финансијског злостављања старијих у Србији.

(…)

Текст “Дискриминација и злостављање старијих – где смо сада?” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.