Vlada Republike Srbije
Piše: Nataša Todorović (Blog o socijalnom uključivanju)
U poslednjih nekoliko godina u svetu, ali i u Srbiji, počelo je da se mnogo češće i otvorenije govori o diskriminaciji i zlostavljanju starijih osoba. Javnost ali i profesionalci, istraživači i sami stariji, mnogo više su upoznati sa ovim problemom i to zapravo više nije i ne treba da bude samo privatna stvar. Neke od razvijenijih zemalja, shvatajući da se radi o velikom javnozdravstvenom i društvenom problemu, počele su da prave akcione planove i da donose zakone koji će štititi starije žene i muškarce od diskriminacije i zlostavljanja, ali takođe da donose oštrije kaznene mere za nasilnike i da razvijaju usluge i servise podrške prilagođene potrebama osobe koja je preživela nasilje.
Paukova mreža sistema
Uprkos svim ovim činjenicama, diskriminacija i zlostavljanje starijih i dalje ostaje globalno najmanje istražen oblik nasilja, a prijavljeni slučajevi i dalje predstavljaju vrh ledenog brega. Starije osobe često i kada prijave zlostavljanje bivaju suočene sa paukovom mrežom sistema: kome prvo da se obrate, da li su službe povezane, da li će osoba zadužena za zaštitu imati strpljenja da ih sasluša, da li će je adekvatno informisati? Koliko se puta svima nama desilo da idemo od jedne do druge institucije dok ne rešimo neki od svojih problema, jer često postoji izvestan šum u informacijama koji otežava razumevanje postojećih procedura? A kada ste žrtva nasilja, kada ste uplašeni za svoj život, kada se stidite i osećate se žigosano od društva, a sa druge strane smogli ste snage da prijavite nasilje, tada ulaz u sistem MORA da bude jedan, informacije JASNE, a pomoć EFIKASNA i PRAVOVREMENA. Ne sme se desiti da vam kažu: zovite policiju, pa sada idite do lekara, pa se vratite kod nas, pa sada idite u Centar za socijalni rad i donesite potvrdu, pa onda ponovo idite u policiju, pa imate pravo na besplatnu pravnu pomoć, ali za to vam treba neka druga potvrda, pa vas ponovo vrate, jer niste uzeli neku treću potvrdu koju vam nisu ni spomenuli. Pa obratite se organizaciji civilnog društva i oni imaju neku pomoć, a vi ste UPLAŠENI često i ZBUNJENI. Ovaj i ovakav scenario samo još više stigmatizuje žrtvu, povećava njenu ranjivost, i dovodi do toga da se osoba oseća nezaštićeno i da je prepuštena sama sebi. Možda su ovi prethodno napisani redovi izvesno karikiranje, ali to se zaista dešava. Zato moramo biti svesni da svako od nas pojedinačno ili kroz organizacije u kojima radimo ima neku ulogu u prevenciji diskriminacije i zlostavljanja, ali svakako dužnost je države da kroz institucije sistema i kroz zakone zaštiti svoje građane, da im obezbedi dostojanstven i BEZBEDAN ŽIVOT, posebno kada su ranjivi, nezaštićeni i mnogo slabiji od nasilnika.
Kako podići svest – civilno društvo?
Organizacije civilnog društva već dugi niz godina lobiraju za novu Konvenciju o ljudskim pravima starijih osoba. Svesni činjenice da postojeći mehanizmi zaštite ljudskih prava ne uspevaju adekvatno da zaštite i promovišu ljudska prava starijih osoba, Crveni krst Srbije i mreža HumanaS iz tog razloga pokušavaju da podignu svest javnosti o tome zašto je Konvencija potrebna i kako će ona unaprediti živote starijih muškaraca i žena. Konvencija bi omogućila da se zabrane svi oblici diskriminacije starijih osoba, obezbedila bi sveobuhvatni i sistematičniji okvir za zaštitu ljudskih prava u starosti, artikulisala bi na koji način se svako pojedinačno ljudsko pravo odnosi na nas u starosti i omogućila bi bolje praćenje, implementaciju i definisanje odgovornosti.
Jedan od naših uspeha u zagovaranju je i to što smo se od samog početka uključili u obeležavanje 15. juna, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijima, i to što to obeležavanje ovog datuma nije više samo obaveza civilnog, već i javnog sektora. Takođe, ovaj datum nije usmeren samo na Beograd, tako da smo ovde prevazišli “beogradizaciju”, on se obeležava i u malim sredinama kao što su Boljevac ili Kosjerić. U borbi protiv nasilja značajno je i to što i novinari RTS, TV Prve i drugih televizija sa nacionalnom frekvencijom nose ljubičastu mašnicu kao izraz borbe protiv nasilja nad starijima. Ovaj datum je uvršten i u kalendar redovnih aktivnosti Crvenog krsta Srbije.
Ove godine na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad starijima imala sam tu čast i privilegiju da se uključim u globalno obeležavanje, pa sam tom prilikom dala video-izjavu koja je bila deo zvaničnog sastanka 16. juna u Njujorku u Ujedinjenim nacijama. Tema moje izjave bila je “Prepoznajmo i zaustavimo finansijsko zloupotrebu starijih, kao oblika kršenja ljudskih prava”.
U svojoj izjavi istakla sam pre svega da je u Srbiji, kao i u drugim državama vidljivo da finansijske poteškoće u društvu koje izazivaju između ostalog povećanu nezaposlenost mladih, ujedno povećavaju i rizik od finansijskog zlostavljanja starijih osoba. Ovo se ne odnosi samo na države koje prolaze kroz tranziciju, ovo se može videti u svakoj od zemalja koje se nalaze u finansijskoj krizi – posebno u periodu posle 2008. godine.
Po zvaničnim podacima, sa visokom stopom nezaposlenosti u Srbiji raste učešće penzionera u prihodima domaćinstava. U srpskom društvu postoji određeni nivo očekivanja od starijih u pogledu izdržavanja svojih porodica, dece i unučadi, od starijih se očekuje da posvete svoje vreme porodici, ali u nekim slučajevima da na raspolaganje stave i svoje prihode, što može da ih spreči u ispunjavanju sopstvenih materijalnih potreba. Ovo stvara kulturu žrtvovanja kod starijih i ujedno objašnjava relativno nizak nivo prepoznavanja i prijavljivanja finansijskog zlostavljanja starijih u Srbiji.
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar