Влада Републике Србије
Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије обележава се широм света 17. маја још од 2004. године како би се скренула пажња доносиоцима одлука, медијима и широј јавности на насиље и дискриминацију којима је изложена LGBTI заједница (енглески скраћено од lesbian, gay, bisexual, transgender i intersex). Овај датум је одабран јер је то дан када је Светска здравствена организација 1990. године званично уклонила хомосексуалност из Међународне класификације болести.
LGBTI заједница је и даље једна од најмаргинализованијих заједница. У 72 земље и даље се криминализује сексуални однос између истих полова, док у другим земљама закони не нуде довољан ниво заштите од дискриминације у свим сферама живота. Само 63 земље пружају неки облик антидискриминацијске заштите за LGBTI људе, а само две земље забрањују непотребне медицинске интервенције интерсексуалној деци.
„Током актуелне пандемије у социјалној атмосфери стигматизације и окривљавања ове заједнице за ширење болести, дошло је до погоршања постојеће неједнакости“, наводи UN Women. Зато је одабрана тема овогодишњег Међународног дана борбе против хомофобије и трансфобије „Прекини тишину“ (енг. Break the silence). Одабир ове теме сугерише да је прави тренутак за осветљавање укинутих кључних људских права LGBTI заједници.
Неколико европских земаља је од почетка пандемије реаговало у погледу права и положаја у којем су се нашле LGBTI особе, па је тако Немачка забранила конверзивну терапију[1] за малолетнике и увела казне за примену исте код одраслих. Папа Фрања је донирао потребна новчана средства транссекс радницама у Италији због тешке ситуације у којој су се нашле. Током пандемије трансродне особе у Србији нашле су се пред изазовом који се односио на обављање претходно заказаних прегледа код психијатра и ендокринолога.
У току пандемије обележен је 31. март и Међународни дан видљивости транс особа као одговор на једини познат дан који се односи на транс особе, а којим се обележава дан сећања на жртве трансфобије.
У Србији ситуација није значајно промењена у погледу права и положаја LGBTI особа у односу на прошлу годину. Постоје извесни позитивни помаци, али и даље нису у потпуности сузбијени акти ширења, промовисања и подстицања мржње и нетрпељивости према LGBTI заједници на јавним скуповима, посредством медија и на друге начине.
Тиме задатак за наредни период остаје исти и односи се на јачање капацитета државних служби за рад са LGBTI заједницом, даље унапређење и развој административних процедура и законодавства ради побољшања положаја и уважавање посебно права интерсекс[2] и транс[3] особа, с једне стране, а с друге треба радити на оснаживању LGBTI популације да пријављују дискриминацију на коју наилазе у свакодневном животу.
Транс особе наилазе на неразумевање у заједници и изложене су разним облицима непосредне и посредне дискриминације. Не постоје адекватна законска решења која би штитила њихова права, а главни проблеми транс особа односе се на покушаје промене имена, ознаке пола и јединственог матичног броја грађана како би били у складу с њиховим родним идентитетом. Током претходних неколико година значајно је унапређен правни положај транс особа и то усвајањем измена и допуна Закона о матичним књигама и доношењем Правилника о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе о промени пола, којим се прописује да хируршка интервенција прилагођавања пола родном идентитету више није предуслов за промену ознаке пола у личним документима.
У оквиру Београдског Ignite-а посвећеног социјалном укључивању, током претходних година имали смо прилике да чујемо личне приче презентера и презентерки који су говорили о искуствима LGBTI заједнице у Србији. Агата Милан Ђурић говорила је о томе ко су транс особе и о животу транс особа у Србији, Александар Марковић је поделио искуства о процесу тзв. промене пола, док је Хелена Вуковић у свом излагању говорила о изазовима са којима се суочавају транс особе у Србији. Блогерка Анђела Чех и блогер Марко Лумо су на Блогу о социјалном укључивању писали о различитим темама релевантним за LGBTI заједницу у Србији.
Корисне публикације:
- Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014–2017. године (.pdf)
- Међународни стандарди у области LGBT права (.pdf)
- Анти-дискриминациони нормативни оквир у Србији у области LGBT права (.pdf)
- Бити LGBTI у Источној Европи: Извештај за Србију (.pdf)
- Интерсекс – ка стварању интерсекционалне платформе (.pdf)
- Декларација високе представнице за спољну политику и безбедност Федерике Могерини у име Европске уније поводом Међународног дана борбе против хомофобије, трансфобије и бифобије
—————
[1] Низ разноврсних техника преображавања хомосексуалца у хетеросексуалца која укључује како физичке облике лечења попут лоботомије, ледених купки, хормонске терапије, кастрације и стерилизације, тако и оне „софистицираније“ методе као што су аверзивна терапија, електроконвулзивна терапија и прикривена сензитизација (covert sensitisation).
[2] Појам „интерсекс” је кровни појам који се користи за особе рођене са физичким или биолошким полним карактеристикама које се не поклапају са типичним дефиницијама мушког, односно женског тела, односно, не морају одговарати друштвеним и медицинским очекивањима мушких или женских полних карактеристика.
[3] Појам „транс особа” описује особу чији се родни идентитет или родно изражавање разликују од пола који им је приписан по рођењу. Транс* (са астериском) је термин који обухвата разноликост искустава у оквиру транс заједница и представља кровни термин за различите врсте идентитета.
pdf [3 MB]
Оставите коментар