Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Милоша Митића на 37. Београдском Ignite-у “Укључи се бр. 4” (25. октобар 2016., Impact Hub, Београд)

Моје име је Милош и пре око месец дана сам овојио сребрну медаљу на Параолимпијади у Рију. (…) Који је то рецепт, како се долази до медаље на Играма?

Да ли је то, на пример, упорност?

Када сам 2011. године почео да се бавим атлетиком, пуне три године сам тренирао, а да нисам имао ниједан једини запажени резултат. Тек 2014. године сам освојио своју прву медаљу на Европском првенству. Можемо, дакле, рећи да је упорност веома важан чинилац, битан за крајњи резултат. Али, и раније ми се дешавало – а претпостављам и некоме од вас – да јако дуго будем упоран у нечему, а да резултат ипак изостане. Значи, морамо рецепт тражити даље.

Можда је у питању таленат?

Када сам први пут узео чуњ у руку, бацио сам га око 13 m. Требало ми је три године свакодневних тренинга да дођем до резултата од 21 m. Са 21 m у овој дисциплини не можете да очекујете ни улазак у финале, а камоли било коју медаљу. Значи, нисам ни посебно талентован за овај спорт, морамо да тражимо даље.

Можда је у питању истрајност.

Да бисте успели да добијете добре резултате у било ком спорту, морате да померате границе сопствене издржљивости, да их померате дуго и да их померате много. Без обзира да ли су на почетку бављења спортом или у било ком наредном тренутку, тренинзи су једнако тешки: повећавају се дужине на бацалишту, повећавају се тежине у теретани, али увек радите на максимуму онога што можете да пружите, тако да вам је увек једнако тешко. Истрајност је, дакле, један од квалитета без којих не можете очекивати да добијете добар резултат. Али, није главни.

Можда је ментални тренинг – јака воља – оно што омогућава да прођете кроз поразе и тешке тренутке?

У ових шест година, колико се бавим овим спортом, имао сам више пораза него победа, доживео сам повреде и разне тешке ситуације. Сваки пут би било исто: мало бих се нервирао, јадиковао бих, псовао, а онда бих у једном моменту рекао: „Доста је“, гурнуо све то на страну и наставио даље. (…)

Сад ћу вам открити шта је главни састојак за освајање медаље – то је допинг. Шалим се, наравно!

Оно што је мени помогло да дођем до медаље јесу људи око мене! Људи који ме инспиришу, који ме терају да радим, који ми помажу, почевши од тренера, преко клупских другара, преко породице, девојке, пријатеља и свих осталих који су ту за мене. Пред њима не смем да фушерим, не сме да ми буде тешко, не смем да одустанем, не сме да ми буде лоше.

Не знам колико се вас намерачило да освоји медаљу, али вама је порука јасна. А и ви остали можете имати користи од ње. Дакле: шта год радили, чиме год се бавили, чему год тежили – окружите се људима који вам значе, који вас терају да радите, да се развијате, који вас инспиришу и помажу вам. Јер, без њих не можете ништа, а са њима ћете много лакше пребродити све препреке на које будете наилазили на свом путу.

***

37. Београдски Ignite под насловом “Укључи се бр. 4”, посвећен социјалном укључивању, одржан је у уторак, 25. октобра 2016. године, у београдском Impact Hub-у. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету“ су организацијом овог догађаја, већ четврту годину заредом, традиционално обележили Међународни дан борбе против сиромаштва и охрабрили учеснике и посетиоце да постану борци за инклузивно друштво.

Посетиоци Београдског Ignite-а су имали прилику да чују личне приче презентера и презентерки о томе како својим свакодневним залагањем граде друштво једнакости за све, и добију одговоре на питања: има ли живота после одслужене затворске казне; како до медаље на параолимпијским играма; које су мале тајне активног старења; како се мења слика о младим Ромима и Ромкињама кроз ритам и реч; ко су жене које помажу мигрантима; како изгледа свакодневица младе глуве особе; како млади у акцији мењају друштво; како постићи предузетнички успех…

Како освојити медаљу на Параолимпијским играма и колико је за спортисту важан психички тренинг – својом Belgrade Ignite презентацијом открио је Милош Митић. Овај спортиста каже да је његова покретачка снага жеља да свакога дана буде бољи него претходног. Свој рад сматра важним јер спорт побољшава квалитет његовог живота, али и квалитет живота људи око њега. Милош Митић се такмичи у атлетској дисциплини бацања чуња. Освојио је сребрну медаљу на Европском првенству 2014. године, бронзану медаљу на Светском првенству 2015. године, а својим највећим успехом сматра сребрну параолимпијску медаљу, коју је донео у Србију 2016. године.