Влада Републике Србије
Београдски центар за људска права у сарадњи са Тимом Уједињених нација за људска права у Србији и Ipsos Strategic Маркетингом спровео је, поводом међународног Дана људских права, истраживање јавног мњења о ставовима и перцепцији грађана/ки о главним питањима људских права у Србији.
Истраживање је дало веома упозоравајуће резултате када је у питању генерални утисак грађана/ки о томе у којој мери се поштују људска права у земљи, али и када је у питању степен познавања сопствених права као и видовима њихове заштите.
Чињеница да 63% грађана/ки сматра да се, у већој или мањој мери, људска права не поштују могући је показатељ да је Србија земља у којој грађани/ке перцепирају да су кршења људских права честа појава. Такође, већина грађана/ки сматра да управо они државни органи чија је основна надлежност заштита људских права, тужилаштво и судови, у свом раду нису самостални и независни и да поступци у којима могу да заштите своја права трају неоправдано дуго. Тиме се губи сврха заштите права и доводи до неповерења грађана и грађанки у државне органе чија је основна надлежност заштита људских права.
У прилог томе да институционална заштита и промоција људских права у очима грађана/ки не допире до свих сегмената друштва говори и податак да чак 72% грађана и грађанки не зна да наведе ниједну независну институцију која се бави заштитом људских права, као на пример Заштитника грађана.
Када су у питању конкретна права, грађани/ке су као најугроженија из свог угла навели право на рад и слободу изражавања/медија. Од испитаника/ца који су навели да су у последњих 10 година били жртве кршења људских права, скоро 30% је навело да су у питању права из радних односа. Посебно забрињава да само 29% испитаника/ца сматра да у Србији има независних медија док са друге стране чак 74% испитаника/ца верује да постоји цензура штампе.
Резултати показују да постоји значајно неразумевање грађана/ки када је у питању положај појединих друштвених група. Тако, веома је изражена разлика у ставовима испитаника и испитаница о положају жена у друштву и њиховог учешћа у јавном животу. Када су у питању права националних мањина, 64% испитаника/ца сматра да се њихова посебна права поштују, међутим, чак 54% није знало да наведе ниједно право које се гарантује националним мањинама у циљу очувања идентитета и културне посебности у Републици Србији. Уочљива је и неусаглашеност у ставовима грађана/ки када је у питању положај ЛГБТИ особа. Тако само 23% грађана/ки сматра да се људска права ове друштвене групе крше, док је са друге стране чак 44% испитаника/ца истакло да у Србији постоји дискриминација ЛГБТИ особа.
Резултати овог истраживања отворила су бројна питања када је у питању положај рањивих друштвених група и остваривање људских права грађана/ки Србије. Такође, ови резултати шаљу јасан сигнал доносиоцима одлука да се људска права не смеју свести само на процесе реформи и пуко испуњавање индикатора у различитим процесима у којима се Србија тренутно налази, већ да су она свакодневни живот свих грађана и грађанки Србије, а да у овом тренутку грађани и грађанке Србије своја и права других чланова/ица друштва перцепирају као недовољно заштићена. Такође је важно узети у обзир донекле низак степен свести и знања о сопственим правима, што такође јесте позив на даље улагање у овом погледу.
Преузмите документа:
- Саопштење у .pdf формату
- Резултати истраживања (.pptx)
- Резултати истраживања са детаљним статистичким подацима (.pdf)
Извор: www.bgcentar.org.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар