Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transparentnost 145 gradova i opština u Srbiji nije na zavidnom nivou, sudeći prema prvom indeksu transparentnosti lokalne samouprave (LTI) koji je uradila Transparentnost Srbija (TS). Prosečna ocena transparentnosti lokalnih samouprava je 40 od maksimalnih 100, pri čemu ocenu iznad 60 ima osam, a više od 70 samo jedna opština. Najtransparentnija lokalna samouprava u Srbiji je Paraćin, a najgore su rangirane Bela Crkva i Smederevska Palanka.

Transparentnost Srbija sprovela je tokom 2015. prvo istraživanje, ocenjivanje i rangiranje svih gradova, opština i gradskih opština u Srbiji na osnovu kriterijuma transparentnosti određenih na osnovu 87 indikatora.

Istraživanje je pokazalo da je prosečna ocena transparentnost opština u Srbiji 40, što je relativno nisko. Kako se navodi, ocenu iznad 50 imaju 32 lokalne samouprave, iznad 60 njih 8, dok samo jedna ima ocenu veću od 70. Indeks je u praksi između 11 i 74.

Predsednik TS Vladimir Goati ocenio je 22. marta na konferenciji za štampu u Beogradu da situacija po pitanju transparentnosti lokalnih samouprava nije zadovoljavajuća.

“Prosečna ocena je 40 od 100, što je relativno nisko. Nema mesta preteranom optimizmu. Nezadovoljni smo situacijom u borbi protiv korupcije gde stagniramo od 2010, jer su koruptivni krugovi strahovito otporni”, rekao je Goati.

On je dodao i da u Srbiji postoji veliki sektor kojim država upravlja.

Kako se navodi u izveštaju TS, indikatori se ne odnose samo na ispunjavanje zakonskih obaveza jedinica lokalne samouprave, već i na dobru praksu koja bi obezbedila da gradovi i opštine građanima pruže nivo transparentnosti koji je realno ostvarljiv.

Međutim, istraživanje je pokazalo da u velikom broju slučajeva gradovi i opštine nisu poštovale ni one obaveze koje su već propisane, naročito kada za neispunjavanje obaveza ne postoje kazne.

Kako ističu u TS, mali je broj jedinica lokalne samouprave koje su u posmatranim kategorijama pokazale težnju da ostvare dodatni nivo transparentnosti, preko zakonskog minimuma.

TS navodi da je opšta karakteristika internet sajtova lokalanih samouprava da ne sadrže dovoljno informacija o budžetu, da se odluke skupština teško pronalaze, kao i da ima malo informacija o izboru direktora javnih preduzeća i ustanova.

Posebno je zabrinjavajuće što su informatori o radu neažurni i ti dokumenti često ne sadrže ni osnovne informacije propisane Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Uputstvom. Pored toga, više od trećine lokalnih samouprava ima informator o radu koji nije ažuriran duže od šest meseci, iako je propisana obaveza da se to čini jednom mesečno.

Takođe se predlozi akata koje razmatra lokalna skupština mogu naći na sajtovima pre nego što budu usvojeni u manje od 20 opština i gradova, a dnevni red naredne sednice na sajtovima manje od četvrtine jedinica lokalne samouprave.

Dalje se navodi da se usvojene odluke mogu naći na sajtovima dve trećine opština a da više od 30 opština na sajtu nema objavljen ni budžet, a ažurne podatke o izvršenju budžeta ima tek nešto više od 10% gradova i opština.

Istraživanjem nisu obuhvaćene opštine na teritoriji AP KiM, kao ni dve gradske opštine koje su poslednje formirane – Vranjska Banja i Sevojno. Gradovi i opštine, njih 145, rangirani su zajedno, dok su 23 gradske opštine ocenjene ali ne i rangirane, s obzirom na činjenicu da nemaju iste nadležnosti kao opštine, ali i da se u praksi različiti indikatori neprimenljivi na pojedine gradske opštine.

TS je opštinama i gradovima uputio niz preporuka, uključujući otvranje posebnih stranica na sajtu za aktivnosti skupštine i za budžet, organizovanje javnih rasprava o budžetu, grupisanje informacija o javnim nabavkama, kao i o javnim konkursima, postavljanje audio i video snimaka sednica na sajt, anketiranje građana o tome koliko su zadovoljni funkcionisanjem opštinskih službi.

Nema uvek političke podrške za sprovođenje reformi

Na konferenciji je zaključeno da se reforme javne uprave u Srbiji svode na usvajanje propisa, dok njihovo sprovođenje nema uvek političku podršku.

“To je upravo to da reforme svodimo na usvajanje propisa, a njihovo sprovođenje i zaživljavanje ostaje kao neko očekivanje od te javne uprave, koja ipak ne dobije ni odgovarajuće ni obuke, ni kapacitet, a ponekada ni političku podršku”, rekla je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički.

Udovički je navela da javna uprava (bez javnih preduzeća) u Srbiji po broju zaposlenih u odnosu na uprave u evropskim zemljama nije suviše brojna, ali da to ne znači i da je efikasna.

“Na sto stanovnika u Srbiji, sedam je zaposleno u tom sektoru. To ne znači da smo efikasna uprava. Naprotiv, tu ima ozbiljnih viškova u nekim njenim delovima”, rekla je ministarka.

Ambasador Velike Britanije Denis Kif ukazao je na značaj dostupnosti informacija kako bi se sprečile zloupotrebe, dodavši da su to osnovne obaveze Srbije u poglavljima 23 i 24, kao i reformi javne uprave.

“Od državnih organa se očekuje da budu što transparentniji, jer otvaranje podataka za javnost ima veliku težinu i vodi smanjenju korupcije”, kazao je Kif.

Prema rečima direktorke Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić, jako je važno da lokalne samouprave rade na povećanju transparentnosti i da objavljuju podatke o javnim funkcionerima, jer samo tako građani mogu da prate i kontrolišu rad funkcionera.

Zamenica poverenika za informacije od javnog značaja Stanojla Mandić navela je da se u najvećem broju slučajeva propisi koji se tiču transparentnosti poštuju samo u onoj meri u kojoj postoje sankcije za kršenje tih propisa.

“To se odnosi i na stanje internet sajtova, informatora o radu, na postupanje po zahtevima za pristup informacijama, uređenju procedura i praksu u vezi sa radom skupštine, budžetom i javnim preduzećima”, rekla je ona.

Izvor: www.euractiv.rs