Evropska unija (EU) osnivačkim ugovorima utvrdila je širok spektar zadataka u oblasti socijalne politike: postizanje visokog nivoa zaposlenosti i socijalne zaštite, jednakost između žena i muškaraca, podizanje životnog standarda i kvaliteta života i postizanje ekonomske i socijalne kohezije i solidarnosti između država članica.
U oblasti socijalne politike nadležnost je podeljena između Evropske unije i država članica. Evropska unija, na osnovu člana 153. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (UFEU), podržava i dopunjuje aktivnosti država članica u oblasti socijalne politike. Pravne tekovine Evropske unije u sferi socijalnih pitanja obuhvataju minimalne standarde u oblasti radnog prava, zdravlja, sigurnosti na radu, jednakog tretmana muškaraca i žena po pitanjima zapošljavanja i socijalne sigurnosti, politika zapošljavanja i socijalnog dijaloga. Pored toga, postoje i posebna obavezujuća pravila za sve države članice EU u pogledu zabrane diskriminacije po osnovu: rasne i etničke pripadnosti, religije i vere, invaliditeta, starosne dobi i seksualne orijentacije (član 19. UFEU).
Zaštita ljudskih prava je Preambulom Jedinstvenog evropskog akta iz 1986. godine i Ugovorom o Evropskoj uniji iz 1993. formalno uvedena kao obaveza Unije. Povelja o osnovnim pravima u Evropskoj uniji od 2000. proklamuje nepovredivost ljudskog dostojanstva i objedinjuje opšta ljudska, građanska prava, kao i ekonomska i socijalna prava.