Влада Републике Србије
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије објавио је анализу под називом „Анализа дуготрајног сиромаштва у Републици Србији”.
Анализа је спроведна током 2019. и 2020. године и укључује анализу података за Србију из Анкете о приходима и условима живота (Survey on Income and Living Conditions – SILC) за 2017. годину.
Дуготрајно сиромаштво је концепт који је развила Европска унија као важан аспект праћења економске ситуације у оквиру SILC анкете, коју институције држава спроводе и шаљу Статистичком заводу Европске уније (Еуростат). Под дуготрајним сиромаштвом подразумева се појава да особе имају расположиви доходак који је испод прага ризика од сиромаштва и у години испитивања и у претходне две од три године. Стога, основни циљ истраживања је било утврђивање предиктора на основу којих је могуће да ће особе бити у дуготрајном сиромаштву, као и да се испита да ли се врста и интензитет утицаја предиктора разликују када се дуготрајно сиромаштво дефинише на различите начине.
Први предикторски модел у анализи дефинисао је дуготрајно сиромаштво онако како га дефинише Еуростат – као број становника који живе испод линије сиромаштва (испод 60% медијане просечног прихода) у последњој години испитивања (2017) и у две од претходне три узастопне године. Други предикторски модел дефинисао је дуготрајно сиромаштво као зависну варијаблу, и то као број особа које су у све четири узастопне године у ризику од сиромаштва (од 2014. до 2017. године), док је трећи модел користио тешку материјалну депривацију у претходне четири године (од 2014. до 2017. године).
Анализа у свом садржају обухвата:
- дефинисање концепта дуготрајног сиромаштва;
- анализу значаја бављења темом дуготрајног сиромаштва у Републици Србији;
- негативне ефекте дуготрајног сиромаштва на различите животне исходе и
- карактеристике породица и особа које живе у дуготрајном сиромаштву.
Такође, истраживање је примењено и на узорку из Србије, те ова анализа садржи и најважније закључке и препоруке, које су класификоване у три групе мера – мере ка повећању приступа тржишту рада и квалитету послова, мере које се односе на повећање нивоа образовања и мере које се односе на повећање ефикасности социјалне заштите.
pdf [3 MB]
Оставите коментар