Влада Републике Србије
Пише: Милан Стојиљковић (Блог о социјалном укључивању)
Имамо обновљени Дом културе и сви су срећни! Понуђени садржај у њему је јако интересантан, али га је потребно и одржати и стално га иновирати. Бојали смо се да можда неће имати довољно интересената за коришћење ових просторија, међутим било је потпуно другачије. На вратима велике сале нашао се распоред активности за фолклор, карате и стони тенис, Библиотека се све више пунила издањима из најразличитијих области и књиге су читане. Сала за пројектовање и слика екрана преко целог зида мамила је све житеље, од 5 до 75 година.
Интересантно је сећање када смо поделили флајере да ће се тог дана одржати премијерно пројектовање слика и видео материјала са акције из 2008. године када смо радили паркић. Наша грешка је што смо подразумевали, а ништа се не подразумева, да су све услуге у Дому бесплатне, али на крају је испало интересантно када се одједаред створио ред људи који у руци држе по 100, 200 динара и чекају да купе карту за „биоскоп“.
Убрзо, ту су се гледале важне утакмице и други догађаји који се тичу свих нас. Не ретко, простор је служио као играоница у којој су родитељи клинцима организовали прославу рођендана. 8.марта, лепша половина Групе Кобра организовала је и прославу за мештанке Доње Топонице и Трнаве на којој је присуствовало 60 жена.
Све се више улагало у сам Дом, како изнутра, тако и вани. Испред Дома, који је иначе у центру села: засадили смо 6 јелки, травњак по договору одржавају мештани који живе одмах из Дома, поставили смо три јарбола, канте за одлагање отпада, три клупице, а бус станицу која је испред офарбали у жуто.
Село је, иако се није тако чинило пре само годину-две, апсолутно заживело. Баке и деке су били најсрећнији јер су им унуци из града чешће долазили, па тако и видели интерес да улажу у сам Дом. Кампањом „Од врата до врата“ у Доњој Топоници која, подсећам има око 300 становника, прикупили смо чак 50.000 динара за додатне радове у „Дому за све“.
Од превелике жеље да се захвалимо свима који су учествовали у реализацијама свих досадашњих активности, створили смо фестивал – „Зимски фестивал“ 2010. године у Дому културе, али у Доњој Трнави. Најпре смо очистили плато који је урастао у жбуње, а стазе до споменика засадили цвећем. Сав мобилијар око Дома смо офарбали, а сам Дом, колико је то било могуће, с обзиром да је огроман и превише руиниран, очистили и оспособили за фестивал. У свему овоме имали смо помоћ наших другара и са стране, долазили су нам у помоћ из Ниша, а чак и из Нишевца код Срврљига. Све за дружење!
Први „Зимски фестивал“ трајајо је три дана. Први дан је био резервисан за сусретање младих људи од 15 до 30 година из села и околине са представницима локалне власти. Разговарали су о проблемима и могућностима за њихово решавање или евентуално ублажавање. Другог дана су талентовани млади на челу са наставницом ликовног из Основне школе „Бранислав Нушић“ из Доње Трнаве, осликавали фасаду „Дома за све“. Трећег дана је била завршница фестивала на којој су наступила културно-уметничка друштва из Доње Топонице, Хума и Ниша, а на којој су додељена признања за Нај мештане за 2010. годину. Овим смо проглашене „купили“ да се и даље једнако добро укључују у наше активности, а с друге стране мотивисали остале да буду још бољи и потруде се да наредне године буду изабрани, добију признање и статуу. Овај програм финансиран је од стране Ресурс центра „Проактив“ из Ниша и Министарства за омладину и спорт.
С обзиром да су све активности биле добро медијски пропраћене, како локалним тако и националним медијима, а дела су говорила сама за себе, лако је било препознати да овако мале ствари много значе за локалну заједницу. Убрзо сам добио позив од представника Европског покрета у Србији који су у сарадњи са Министарством омладине и спорта одлучили да баш ја будем награђен признањем Најбољи омладински активиста у Србији за 2009. годину и понесем титулу „РешивоЈЕ“. Још један неисцрпан бунар позитивне енергије, ентузијазма и мотивације да се и даље ангажујем за добробит локалне заједнице.
(…)
Текст “Активизма никад доста” Милана Стојиљковића у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар