Влада Републике Србије
У првих шест месеци ове године у Србији је идентификовано 65 жртава трговине људима, рекла је Елена Крсмановић из невладине организације Астра и додала да је чак 2.000 особа затражило помоћ од те организације путем SOS телефона. Такође, све је присутнија интерна трговина људима у оквиру које жртве остају у земљи. Према анализи судских пресуда коју је урадила Астра, просечна затворска казна за трговца људима била је свега 22 месеца. Европски дан борбе против трговине људима обележава се 18. октобра а за разлику од претходних година, он у Србији није био посебно обележен.
“Европски дан борбе против трговине људима дочекујемо с поражавајућом статистиком – све је већи број домаћих држављана који постају жртве трговине људима, константно је већи број експлоатисаних малолетних лица, суочавамо се и с проблемима у области имплементације и заштите права жртава”, рекла је Елена Крсмановић за агенцију Бета.
Она је упозорила да жртва трговине људима може постати свакао и да би сви требало да буду посебно опрезни када одговарају на пословне ангажмане, не само у иностранству већ и у земљи.
Према њеним речима, последњих година све је присутнија интерна трговина људима, односно жртве се врбују на територији Србије које не напуштају земљу, већ се пребацују у друге градове.
“Када људи прихватају неку пословну понуду у земљи, они имају осећај да су сигурни јер су у својој земљи, знају језик, знају људе, али то не значи да не могу постати жртве трговине људима, и таквих је преко 50% случајева на којима радимо”, рекла је Крсмановићева.
Према анализи судских пресуда од 2005. до 2010. године коју је урадила Астра, просечна затворска казна за трговца људима била је свега 22 месеца, што је испод законског минимума.
Према новом Закону о крвичном поступку (из 2009.), минимална казна за кривично дело је три године затвора, а максимална 12 година.
Елена Крсмановић је оценила да су ниске казне само додатни мотив за трговце људима. “На тај начин они су додатно мотивисани да баве овим кривичним делом, јер ако је мала казне и не одузимате им имовину, онда им ово дође као у рок службе – затворите их на неко време, а онда када изађу из затвора, имају средства да се опет баве криминалом”, указала је она.
Крсмановићева је додала да је проблем и то што судски процеси трају дуго и што су увек додатна трауматизација за жртву.
Према њеним речима, трговина људима је високопрфитабилна и увек организована и зато и одговор државе мора да буде добро организован и координисан, односно, неопходна је заједничка акција државних органа, невладиног сектора и међународних организација.
Указала је да је осим строжих казни, неопходно да се трговцима људима одузима имовина и да се та средства користе за опоравак жртве.
Елена Крсмановић је додала и да држава треба да ради на сузбијању свих облика дискриминације и сиромаштва, али и на бољој заштити права радника, пошто већина људи постане жртва у потрази за бољим животом.
Према подацима Астре, жене и девојчице (87% случајева) су најчешће жртве трговине људима, али последњих година у порасту је и број мушкараца који постају жртве.
Од укупног броја жртава, деца чине чак 36%, а како је рекла Крсмановићева, у Србији не постоје посебни специјализовани програми за њихов опоравак, односно, деца имају исти третман као и пунолетне жртве.
Повдом Европског дана бробе против трговине људима, Црвени крст је у свим градовима и општинама у земљи организовао предавања како би се управо млади упознали с тим проблемом.
Аутор: Марија Богуновић, новинарка агенције Бета
Преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар