Vlada Republike Srbije
U prvih šest meseci ove godine u Srbiji je identifikovano 65 žrtava trgovine ljudima, rekla je Elena Krsmanović iz nevladine organizacije Astra i dodala da je čak 2.000 osoba zatražilo pomoć od te organizacije putem SOS telefona. Takođe, sve je prisutnija interna trgovina ljudima u okviru koje žrtve ostaju u zemlji. Prema analizi sudskih presuda koju je uradila Astra, prosečna zatvorska kazna za trgovca ljudima bila je svega 22 meseca. Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima obeležava se 18. oktobra a za razliku od prethodnih godina, on u Srbiji nije bio posebno obeležen.
“Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima dočekujemo s poražavajućom statistikom – sve je veći broj domaćih državljana koji postaju žrtve trgovine ljudima, konstantno je veći broj eksploatisanih maloletnih lica, suočavamo se i s problemima u oblasti implementacije i zaštite prava žrtava”, rekla je Elena Krsmanović za agenciju Beta.
Ona je upozorila da žrtva trgovine ljudima može postati svakao i da bi svi trebalo da budu posebno oprezni kada odgovaraju na poslovne angažmane, ne samo u inostranstvu već i u zemlji.
Prema njenim rečima, poslednjih godina sve je prisutnija interna trgovina ljudima, odnosno žrtve se vrbuju na teritoriji Srbije koje ne napuštaju zemlju, već se prebacuju u druge gradove.
“Kada ljudi prihvataju neku poslovnu ponudu u zemlji, oni imaju osećaj da su sigurni jer su u svojoj zemlji, znaju jezik, znaju ljude, ali to ne znači da ne mogu postati žrtve trgovine ljudima, i takvih je preko 50% slučajeva na kojima radimo”, rekla je Krsmanovićeva.
Prema analizi sudskih presuda od 2005. do 2010. godine koju je uradila Astra, prosečna zatvorska kazna za trgovca ljudima bila je svega 22 meseca, što je ispod zakonskog minimuma.
Prema novom Zakonu o krvičnom postupku (iz 2009.), minimalna kazna za krivično delo je tri godine zatvora, a maksimalna 12 godina.
Elena Krsmanović je ocenila da su niske kazne samo dodatni motiv za trgovce ljudima. “Na taj način oni su dodatno motivisani da bave ovim krivičnim delom, jer ako je mala kazne i ne oduzimate im imovinu, onda im ovo dođe kao u rok službe – zatvorite ih na neko vreme, a onda kada izađu iz zatvora, imaju sredstva da se opet bave kriminalom”, ukazala je ona.
Krsmanovićeva je dodala da je problem i to što sudski procesi traju dugo i što su uvek dodatna traumatizacija za žrtvu.
Prema njenim rečima, trgovina ljudima je visokoprfitabilna i uvek organizovana i zato i odgovor države mora da bude dobro organizovan i koordinisan, odnosno, neophodna je zajednička akcija državnih organa, nevladinog sektora i međunarodnih organizacija.
Ukazala je da je osim strožih kazni, neophodno da se trgovcima ljudima oduzima imovina i da se ta sredstva koriste za oporavak žrtve.
Elena Krsmanović je dodala i da država treba da radi na suzbijanju svih oblika diskriminacije i siromaštva, ali i na boljoj zaštiti prava radnika, pošto većina ljudi postane žrtva u potrazi za boljim životom.
Prema podacima Astre, žene i devojčice (87% slučajeva) su najčešće žrtve trgovine ljudima, ali poslednjih godina u porastu je i broj muškaraca koji postaju žrtve.
Od ukupnog broja žrtava, deca čine čak 36%, a kako je rekla Krsmanovićeva, u Srbiji ne postoje posebni specijalizovani programi za njihov oporavak, odnosno, deca imaju isti tretman kao i punoletne žrtve.
Povdom Evropskog dana brobe protiv trgovine ljudima, Crveni krst je u svim gradovima i opštinama u zemlji organizovao predavanja kako bi se upravo mladi upoznali s tim problemom.
Autor: Marija Bogunović, novinarka agencije Beta
Preuzeto sa www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar