Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Европска комисија је, ради делотворнијег одобравања азила, на списак безбедних земаља ставила и државе Западног Балкана које ће изгубити сваки изглед за чланство у ЕУ ако буду скинуте са тог списка, јер би то значило да се у њима не поштују људска права и закони, изјавио је 9. септембра у Стразбуру председник Комисије Жан-Клод Јункер. Истичући да ЕУ мора да се побрине за оне којима је потребна међународна заштита, Јункер је у обраћању Европском парламенту рекао и да се стављањем на списак безбедних земаља не доводи у питање основно право на азил лица са Западног Балкана. Јункер је представио и нови план за размештај избеглица у чланицама ЕУ.

Јункер је у излагању о “Стању Европске уније” у Европском парламенту рекао да је ЕК предложила чланицама ЕУ да усвоје јединствен списак безбедних земаља, укључујући Западни Балкан, што ће омогућити чланицама ЕУ да спроводе убрзане поступке за добијање азила у настојању да се реши велика избегличка криза у Европи.

“Мерила за то се”, предочио је Јункер, “морају применити на све земље за које је то темељ за пријем у чланство кад је реч о поштовању људских права, владавине закона, а то се односи и на земље кандидате за чланство у ЕУ на Западном Балкану”.

Јункер је објаснио да “то није никакво упрошћавање поступка за одобравање азила” и да “ни у ком случају не доводи у питање основно право на азил лица која долазе из Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије или Турске”.

Нагласак ће, према Јункеровим речима, наравно бити стављен на земље у кризи, рату, па списак безбедних земаља неће заобићи Женевску конвенцију о азилу, јер је то право које остаје на снази.

Јункер је напоменуо да “земље које ће бити на списку безбедних морају знати да, ако буду повучене са тог списка због тога што темељна права у њима нису зајамчена, изгубиће сваки изглед да уђу у редове Европске уније”.

“Две ствари ту иду руку под руку, једно је утврдивање списка безбедних земаља, али је куцнуо час да променимо поступак за давање азила, посебно када је у питању Даблинска одредба да о захтеву за азил мора одлучивати земља ЕУ у коју уђе азилант”, нагласио је челник извршног тела ЕУ.

Он је, међутим, приметио да је “истина да се ЕУ мора побринути за оне којима је потребна међународна заштита и који поднесу захтев за азил, а има и оних који напуштају своје земље из разлога који нису повезани с правом на азил”.

Јункер је саопштио да ће Комисија предложити систем обавезног хитног премештаја 120.000 ратних избеглица у свим чланицама Уније, а укупно ће у кратком року ЕУ збринути 160.000 избеглица из Сирије и других земаља у рату.

Јункер је рекао да чланице ЕУ не смеју правити разлике између Јевреја, хришћана и муслимана када је реч о пријему избеглица из ратова. “Наш континент је имао веома лоше искуство кад је правио поделе на верској основи, а нема филозофије и моралних разлога кад су у питању људска бића”, додао је.

Председник ЕК је нагласио да “шенгенски споразум неће бити укинут” док траје мандат Европске комисије на чијем је челу али је додао да се простор без граница унутар ЕУ мора одбранити много снажнијим надзором спољних граница Уније.

Талас избеглица неће престати све док се на заустави рат у Сирији и терор у Либији, упозорио је Јункер и навео да ће зато значајна средстава бити издвојена, нарочито за агенцију Фронтекс задужену за надзор спољних граница ЕУ.

Нови план за размештање избеглица

Председник Комисије обзнанио је нови план за 22 од 28 чланица ЕУ за размештај 120.000 избеглица из Грчке, Италије и Мађарске и то на Комисијин предлог из маја о расподели 40.000 избеглица из Грчке и Италије.

Уз Грчку, Италију и Мађарску, које трпе највећи терет кризе, у нови план размештаја избеглица нису укључене ни Британија, Ирска и Данска које немају обавезу да учествују у расподели.

Процењује се да је само ове године границе Мађарске прешло више од 160.000 људи.

Први план ЕУ за размештај миграната никада није добио пуну подршку а међу земљама које су га одбиле су Мађарска, Чешка, Словачка и Пољска.

Јункер жели да оба плана добију “зелено светло” 14. септембра, на састанка министара унутрашњих послова ЕУ, пренела је агенција АП.

Немачка канцеларка Ангела Меркел подржала је нови план за решење мигрантске кризе и заложила се, као и Јункер, да буде обавезујућ.

“Потребни су нам обавезујући споразум и обавезујућа расподела избеглица међу чланицама, према фер критеријумима”, казала је немачка канцеларка.

Немачка је примила више миграната него и једна друга чланица ЕУ и треба да, према шеми, примихвати још више од 31.000.

Почетком недеље Француска се обавезала да прими 24.000 избеглица, тачно колико према новој шеми и треба. Британија, која није део програма, објавила је да ће примити до 20.000 избеглица које су сада у земљама изван ЕУ у наредних пет година.

Како се наводи у управо објављеном плану Комисије Немачка, Француска и Шпанија прихватиће готово 60% укупног броја избеглица.

Планом је предвиђено да Шпанија прими 14.931 миграната, Пољска 9.287 избеглица, Холандија 7.214, Румунија 4.646, Белгија 4.564 и Шведска 4.469. Аустрија треба да прими укупно 3.640, Бугарска 1.600, Чершка 2.978 а Словачка 1.502 избеглица. Хрватска ће примити 1.064 а Словенија 632 људи. Најмање избеглица прихватиће Кипар и Малта – 274 односно 133.

Јункер је рекао да се рачуна да је од почетка године у ЕУ стигло око пола милиона миграната.

За сваку особу коју прихвате земље чланице ЕУ добијаће по 6.000 евра из европских фондова, али ће исто толико морати да уплате у посебан фонд ЕУ за сваку особу мање од одређене квоте.

Иначе, ово је било прво Јункерово излагање о стању ЕУ у Европском парламенту од како је пре непуну годину преузео дужност председника Комисије. Такво обраћање увео је Јункеров преходник Барозо 2010. године по моделу излагања стања нације од стране америчког председника у Конгресу.

Извор: Драган Благојевић, дописник агенције Бета, EurActiv.rs