Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Богатство домаћинстава у свету упркос кризи је у порасту, и 2013. је достигло 263.000 милијарди долара, 8,3% више него претходне године, показала је студија Светско богатство банке Креди Свис (Credit Suise). Богатство по одраслом појединцу достигло је просек од 56.000 долара, с тим што су разлике огромне па тако готово 70% становништва има мање од 10.000 долара вредну имовину. Србија спада у земље са “граничним” богатством између 5.000 и 25.000 долара по одраслом становнику, где спада већина светског становништва.

Богатство од 56.000 долара по одраслом становнику, које је забележено 2013, веће је за 20% од рекорда забележеног пре економске кризе, и за 39% од најнижег нивоа из 2008. године. Како објашњавају у Креди Свису, јаке цене акција и тржиште некретнина су били противтежа лошој економској ситуацији.

Резутате су “повукли” САД и Европа, са растом већим од 10%.

Ова велика банка утврдила је да “летаргија” светске привреде није спречила пораст имовине у свету. У 2013. је забележен пораст од 20.100 милијарди долара, сто је највећи раст од 2007. године. По први пут је бруто финансијска актива у свету већа од 150.000 милијарди долара.

У извештају се наводи да су цене акција биле у 2013. на “неуобичајено високом нивоу”, док је просечна цене некретнина повећана за 2,4% са великим разликама међу земљама.

Највећи део богатстава домаћинстава концентрисан је у Северној Америци, са 34,7% укупне имовине, док је Европа на другом месту са 32,4%, а азијскопацифички регион без Кине на трећем месту са 18,9%. Богатство кинеских домаћинстава повећано је за 715 милијарди долара односно 3,5% за годину дана, на 21,4 хиљаде милијарди долара.

Највећи пад забележили су Индонезија, са смањењем од 260 милијарди долара, Аргентина и Русија са падом од по 135 милијарди, и Турска са адом од 100 милијарди долара.

Неједнакости све веће

У свету 408 милиона особа има имовину већу од 100.000 долара, док је 2000. године у ту категорију спадало 217 милиона. У ову категорију спадају и милионери, њих 35 милиона, односно мање од 1% светског становништва од чега је 41% у САД. Број милионера у свету ће, како се очекује, достићи 53,2 милиона 2019. године, што значи раст од 53% за наредних пет година.

Са друге стране, 3,3 милијарде одраслих, односно 69,8% одраслог светског становништва, има имовину мању од 10.000 долара, а 21% њих између 10.000 и 100.000 долара.

Земље су сврстане по категоријама. У најбогатије, са имовином већом од 100.000 долара по одраслом становнику, спадају углавном земље Северне Америке, Западне Европе и неке богате земље азијскопацифичког региона и Блиског Истока.

Најбогатија земља је Швајцарска, једина у којој је просечно богатство премашило 500.000 долара. Раст вредности долара, у комбинацији са јачањем цена хартија од вредности, довели су до додатног повећања богатства Швајцараца, на 581.000 долара.

Следи Аустралија са 431.000, Норвешка са 359.000 долара, САД са 348.000 и Шведска са 333.000 по одраслом становнику.

У средњој категорији су земље са имовином од 25.000 до 100.000 долара. У горњој скали ове категорије су неке чланице ЕУ, попут Португалије и Словеније, док су нешто ниже оне које су недавно ушле у ЕУ попут Чешке, Естоније, Мађарске, Пољске и Словачке. Овде се налазе и бројне земље Блиског Истока попут Либана и Саудијске Арабије, као и значајна тржиста у Успону у Азији – Кореја и Малезија и Латинској Америци – Чиле, Колумбија, Костарика, Мексико и Уругвај.

Србија, као и највећи део света, припада групи земаља са такозваним граничним богатством између 5.000 и 25.000 долара.

Ту је већина најгушће насељених земаља, укључујући и Кину, усију, Бразил, Египат, Индонезију и Турску, као и земље у транзицији Албанију, Македонију, БиХ, као и Казхстан, Јерменију, Азербејџан, Монголију и неке друге у том региону, као и већину Латинске Америке и неке медитеранске и подсахарске земље.

У централној Африци и Јужној Азији налажи се највише земаља са имовином нижом од 5.000 долара по одраслом становнику. Реч је о Анголи, Екваторијалној Гвинеји и Габону. Овде спада и Индија, као и Бангладеш, Камбоџа, Мијанмар Непал, Пакистан, Шри Ланка и Вијетнам, а и три земље које се граниче са ЕУ – Белорусија, Молдавија и Украјина.

Извор: АФП и С.В., преузето са www.euractiv.rs
Илустрација: Credit Suisse/EurActiv.rs