Влада Републике Србије
У ЕУ сваке године 75 милиона особа буду жртве кривичних дела, од чега је око 25 милиона пријављено. Нови прописи који су у ЕУ ступили на снагу 16. новембра омогућиће већу заштиту жртава, али и њихових породица, а заштита се односи и на кривична дела која нису званично пријављена. Нови прописи гарантују жртви активнију улогу у процесу, укључујући могућност да затражи ревидирање одлука, више информација, комуникацију прилагођену њеном узрасту и специфичним потребама, као и подршку укључујући збрињавање и психолошку помоћ.
Новим прописима су обухваћене жртве свих кривичних дела деифнисаним националним законодавствима, што укључује и насиље, крађе, преваре. Нису обухваћена само ситна дела.
Примењује се и на дела почињена пре ступања прописа на снагу, у случају да се процес покреће након ступања прописа на снагу, па се тако у теорији може применити и на злочине из Другог светског рата, навела је Европска комисија.
„Сваке године у ЕУ свака седма особа је жртва кривичних дела. Нови прописи сада жртвама дају јасна права на информацију, заштиту и приступ службама подршке у свим чланицама“, изјавила је европска комесарка за правду, потрошаче и равноправност полова Вера Журова.
Она је рекла да нису све земље обавестила Европску комисију да су преточиле ову европску директиву из 2012. године и позвала их је да то учине. Циљ нових прописа је да се према жртвама и њиховим породицама поступа уз поштовање и без дискриминације, на индивидуалан начин прилагођен потребама жртава.
Права ће једнако имати све жртве кривичних дела почињених у ЕУ, без обзира да ли су из ЕУ и какав је њихов правни статус, укључујући и избеглице, као и породице жртава. То конкретно значи да породице особа убијених у кривичним делима, попут супружника и деце, имају исти ниво заштите као жртве. Као пример Комисија наводи и да би дете злостављане мајке такође добило заштиту и подршку у складу са својим потребама.
Право на заштиту имају и жртве кривичних дела која се не пријаве, а у том случају жртву на збрињавање и другу помоћ упућује на пример социјални радник који је дошао у контакт са њом.
Жртве и њихови ближњи имају право на начин комуникације прилагођен њиховом узрасту и потребама, што подразумева и једноставан и приступачан језик за децу и одговарајући начин комуникације особа са посебним потребама попут аутистичних.
Право на информисање подразумева да жртва добије услуге преводиоца и писане информације на свом језику, као и да буде редовно информисана о току процеса, а и да добије додатне информације, на пример о томе када починилац буде пуштен из затвора након одлужења казне.
Предвиђена је и појединачна процена да ли је жртва изложена ризику од додатних кривичних дела, како би се у случају потребе успоставиле посебне мере заштите.
Жртве ће имати и активнију улогу у процесима, укључујучи и право да изразе свој став и да буду информисане о корацима у поступку. У случају да одлуке да се поступак не спроведе, жртва ће имати право на преиспитивање одлуке, што може бити спроведено на пример тако што други тужилац размотри да ли има довољно елемената за покретање поступка.
Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар