Влада Републике Србије
Пише: Ивана Васиљевић (Блог о социјалном укључивању)
(…)
Јан Амос Коменски (Jan Amos Komensky), чешки педагог, научник, наставник и писац, један од пионира ОБРАЗОВАЊА ЗА СВЕ, дао је јединствену дефиницију: Школе су фабрике светлости! Светлост Школе која свесно негује инклузивне принципе сија на најјаче, најлепше и најпосебније. „Фабриковање Светлости“ захтева посвећеност, истрајност, свесност оних који разумеју да је Школа мисија за одабране који имају дар да препознају светост аутентичног сјаја Светлости. Meaning?! Флексибилан и отворен ум наставника пресудан је у креирању (про)инклузивне атмосфере у неговању најмлађих.
У инклузивном одељењу се изграђују пријатељства међу децом/ученицима заснована на поштовању и разумевању различитости као личног/одељењског богатства. Како? Учењем по моделу, подржавањем и неговањем најмлађих од стране њихових наставника у духу прихватања, саосећајности, љубави, љубазности, јачања самопоуздања… То је трасирање пута Светлости ка досезању аутентичног сјаја којим сијају она одељења/школе у којима деца/ученици расту у атмосфери поверења и љубави.
(…)
Деца најбоље уче у природној, вршњачкој групи. Најадекватнија подршка деци/ученицима са посебним образовним потребама јесте вршњачка подршка у редовној школи. Дубоко верујем да не постоји стручњак, нити институција који могу да замене учење у вршњачкој групи. Природно окружење – природно стимулише целокупан развој детета/ученика са посебним образовним потребама. А, вршњачка интеракција је добит за сву децу/ученике у групи/одељењу јер у корену руши предрасуде, стереотипе, страхове сковане у незнању и од незнања од оних који су заборавили да је у сржи/бити/основи/темељу људског постојања ЗАЈЕДНИШВО. Јер само заједно смо целина. Цело. Једно. Светлост.
У моје одељење, школске 2009/10. уписан је Данило, дечак са тешкоћама из спектра аутизма који је до тог тренутка имао изузетно скромно искуство боравка у групи деце. Родитељи су јарко желели да га упишу у редовну школу. Коначно, у деветој години живота, улази у први разред редовне основне школе. Стратегије које смо заједнички осмишљавали у процесу социјализације, као и стицања академских знања и вештина биле су разноврсне и вишеструке, односиле су се на период боравка у школи, али и ван школе. Приоритет у првој години нашег заједничког путовања била је социјализација… упознавање Даче са децом, њихово обострано повезивање и отварање. Врло брзо, показало се да је контакт са децом за њега најдрагоценије животно искуство. Фасцинантна другарска подршка, различита у интензитету, садржају, приступу… учинила је да је овај дечак изванредно напредовао у свим аспектима развоја његове личности. Они су га учинили богатијим за невероватно, аутентично искуство живота у заједници у којој се различитост гаји, у којој је различитост основа за повезивање, а не одбацивање. Дали су му праву слику њега, топлог, паметног, нежног, доброг, дружељубивог дечака. Дао им је праву слику њих, топлих, паметних, нежних, добрих, дружељубивих дечака и девојчица. Постоје заједно на најлепше. Њихова љубав ће исцелити Свет.
(…)
Текст “БРАВО, УСПЕО СИ!” Иване Васиљевић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар