Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Ивона Живковић (Блог о социјалном укључивању)

Свет у којем живимо мења се сигурно брже него икада у историји. Велики технолошки напредак и дигитална револуција (која се често назива и Трећом индустријском револуцијом), започета осамдесетих година у потпуности је трансформисала свет у којем живимо, омогућила глобализацију, трансформисала међуљудске односе, као и тржиште рада, у смислу понуде послова, али и у погледу начина рада. Ипак, чини се да је то тек почетак. Све чешће се говори o Четвртој индустријској револуцији, која ће даље трансформисати свет какав познајемо, на начине који су још увек доста непредвидиви. Овај појам први пут је употребио Klaus Schwab, директор Светског економског форума 2015. године. Када говоримо о овој новој револуцији, њена главна одлика јесте ближе спајање људи и машина, даљи развој вештачке интелигенције, нанотехнологије, IOT (Internet of things), роботике, 3D штампача, биотехнологије, паметних градова. Промене долазе брже него што очекујемо, па тако, према предвиђањима Института за будућност (IFTF) и мишљења 20 експерата из области бизниса, технологије и науке из целог света, 85% послова који ће постојати у 2030. години данас још увек не постоје.

Потпуна трансформација света и тржишта рада, сасвим логично, захтева и радну снагу која је припремљена на овакве изазове. Али, како стоје ствари са системима образовања? У којој мери је садашњи систем образовања способан да припреми будуће генерације за нови свет? Које компетенције треба развијати код деце како би могла да се успешно адаптирају на друштвену трансформацију и узму у њој активно учешће? И како ће само школовање изгледати? Осврнућемо се на неке од предикција за будућност и примере школа за будућност.

Развој компетенција – образовање за будућност

Традиционално образовање, које се темељи на репродукцији знања, сигурно да је испуњавало своју сврху у прошлости, када је постајала потреба за специјализованом радном снагом која је често током живота обављала посао само у једној професионалној области. Сада је ситуација значајно другачија, па систем образовања припрема младе људе за занимања – која још не постоје. Зато се фокус све више помера ка развијању компетенција које ће помоћи младима да се лакше интегришу и снађу у свету који је неизвеснији него икад пре. Такође, проблеми са којима се суочавамо на почетку 21. века јесу и еколошка питања и чињеница да су природни ресурси којима располажемо исцрпиви, па је развијање глобалне друштвене свести потребније него икада.

Светски економски форум објавио је које су то компетенције кључне, а према налазима добијеним кроз Форум за образовање 4.0 који је објављен 2020. године. Као кључне компетенције наводе се: вештине глобалног грађанства – изградња свести о свету, одрживости и подстицање на преузимање активне улоге у глобалној заједници; иновативне и креативне вештине – развој аналитичког мишљења, креативности, системске анализе и решавања проблема; технолошке вештине – развијање дигиталних вештина, програмирање, учење о одговорном коришћењу дигиталних технологија; интерперсоналне вештине – емоционална интелигенција, емпатија, сарадња, преговарање, лидерство и друштвена свест.

Што се тиче школа, како би се дате компетенције развијале, образовне установе би требало да омогуће: персонализовано и самостално учење – фокусирање на различите индивидуалне потребе сваког ученика, стварање система образовања које је довољно флексибилно да омогући сваком ученику да напредује сопственим темпом; приступачно и инклузивно образовање – стварање система које ће омогућити приступ образовању и онима који немају приступ самој школској згради/установи; учење засновано на сарадњи и решавању проблема – учење које захтева вршњачку сарадњу кроз пројектне активности; доживотно учење и учење вођено ученицима – охрабривати стално усавршавање постојећих вештина и стицања нових, на основу индивидуалних потреба.

Слично томе, OECD формирао је метафору „Компас за учење за 2030. годину“ који се састоји од свих кључних елемената које је потребно остварити кроз образовање, а има за циљ да буде инспирација за креаторе образовних политика. Овај оквир је глобално релевантан, а истовремено и флексибилан за локалну примену. Настао је кроз дискусије између актера националних и локалних самоуправа, академских стручњака из различитих дисциплина, школа, практичара, социјалних партнера и студената.

У темељу Компаса налазе се основни услови и вештине, знања, ставови и вредности које су предуслови за даље учење. Они дају основу за развој способности и трансформативних компетенција и представљају чврсту основу за оно што је потребно свим ученицима како би успели да постану одговорни и продуктивни чланови заједнице.

Трансформативне компетенције кључне су како би се ученици/е оснажили и осетили да компетентно доприносе обликовању света у којем су благостање и одрживост приоритети. Према Компасу, идентификоване су три кључне трансформативне компетенције – стварање нове вредности, помирење тензија и дилема, и на крају, преузимање одговорности.

Ученичка сарадња има за циљ да се развије осећај идентитета и припадности, као и способност да се позитивно утиче на сопствене животе и свет око себе. Циљ је да се ученици/е охрабре да препознају да кроз сопствени развој и сарадњу могу да поставе циљеве, раде на њиховом остваривању и утичу на промене. То би требало да допринесе раду са осећајем сврхе. Кроз сарадњу са другим ученицима, наставницима, родитељима и широм заједницом, требало би да буду подстакнути да вежбају и усавршавају своје вештине у друштвеном контексту.

Део Компаса за учење OECD за 2030. обухвата и знања и вештине. Када су у питању знања, то су и теоријски концепти, али и практично разумевање засновано на искуству. Вештине би требало да омогуће ученицима/ама да буду у стању да користе стечена знања ради одговорног постизања циљева. Нагласак је на когнитивним и метакогнитивним, социјалним, емоционалним, практичним и физичким вештинама.

Важан део Компаса за учење тиче се ставова и вредности, које су од велике важности за понашање појединца које ће у будућности утицати како на његов живот, тако и на ширу друштвену заједницу. Због тога је нагласак на развоју заједничких вредности како би се створила основа за развијање инклузивнијег, праведнијег и економски одрживијег друштва.

Најзад, ученици/е би требало да буду охрабрени да константно унапређују своје размишљање тако да прво анализирају на који начин акције предузете данас могу утицати на будућност, затим да активно предузимају акције које имају за циљ друштвено благостање и, најзад, да се у фази рефлексије осврну на резултате својих акција како би у будућности предузели још успешније верзије.

Позитивни примери иновативних модела школа

Зелена школа у Индонезији, на Балију отворена је 2008. године и представља одличан пример учења вредностима одрживог развоја, одговорности, вештинама предузетништва, емпатије, сарадње и креативног размишљања. После Балија, школе су отворене и на Новом Зеланду и у Јужној Африци. Похађају је деца од 3 до 18 година. Конструкције школе која се налази у природи у потпуности су сачињене од бамбуса. Кампус за ученике садржи и Innovation Hub – производни простор са опремом за обраду дрвета, 3D штампачима и ласерским граверима. Овај простор је место где ученици/е остварују своје идеје, имају прилику да се повежу са природом и осмишљавају решења проблема која ће директно помоћи планети.

Kabakko академије у Африци су иновативни модели школа који имају за циљ да младе људе директно подуче иновативним технологијама које ће моћи да примене у локалном контексту, што је од велике важности узимајући у обзир велику стопу незапослености младих. Пилот школа основана је у Бамакоу 2018. године, а затим је проширена на још три кампуса у Малију и на Мадагаскару. Програм је обучио скоро 500 ученика/ца широм света у области роботике, израде прототипа, веб дизајну и биотехнологији. Ове школе добар су пример подстицања развоја глобалних дигиталних компетенција за будућност.

iEARN у Шпанији представља међународну мрежу за образовање и ресурсе. Основана је као непрофитна организација 1988. године, а данас је партнер са више од 30.000 школа и омладинских организација у више од 140 земаља. На тај начин, ствара глобалну заједницу ученика/ца који сарађују на пројектима који имају за циљ стварање позитивних промена у свету. Путем платформе у понуди је преко 150 пројеката које наставници могу да интегришу у своје постојеће наставне планове и програме, а сама платформа садржи и online форум за ученике/це, путем којег могу да се упознају. Платформа се показује као добар пример вршњачке сарадње, као и развоја интеркултуралне сензитивности.

У Еквадору туризам је једна од најважнијих индустрија, која је у порасту. Непрофитна организација VVOB Education for development ради на развоју вештина за одрживи туризам и сарађује са мрежом коју чини 21 школа у провинцијама Кито и Манаби, како би се ученици/е обучили и били у стању да пронађу адекватно запослење и покрену иновације у овом сектору. Сарадња програма са туристичким сектором омогућава преношење најновијих трендова и знања, чиме ученици/е стичу неопходне компетенције у складу са потребама тржишта рада.

Перспектива – развој школа за будућност

Бројни позитивни примери широм света потврђују да је реформисање образовања усклађено са будућношћу. Наравно, реч је о појединачним примерима, јер смо на глобалном нивоу још увек далеко од идеалних модела. Комплетне реформе образовног система захтевају пуно инвестиција како у новцу, тако и у едукацији образовног кадра, што је спор и дуготрајан процес.

Ипак, постоје помаци који не захтевају промену целокупног система из корена, већ део по део. Један од занимљивих примера, који би било могуће имплементирати и у случају Србије, јесте увођење предмета који би се бавио развојем интерперсоналних вештина, односно емпатије, по угледу на Данску, где је ово део наставног програма. Такве иновације допринеле би развоју заједништва, емпатије и толеранције, које јесу важне компетенције за будућност.

Такође, пројекти који би подржали већу повезаност школског система са startup заједницом у Србији могли би да надоместе тренутне мањкавости у погледу могућности школе да одговори на технолошке и дигиталне изазове. Кроз овакве врсте пројектних сарадњи, ученици би могли да се упознају са трендовима у свету технологије, али и да развију важне компетенције које подразумевају тимски рад, креативност, осмишљавање заједничких решења, толеранцију и иновативност.

——-

Текст „Будућност образовања” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Ивона Живковић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.