Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Ivona Živković (Blog o socijalnom uključivanju)

Svet u kojem živimo menja se sigurno brže nego ikada u istoriji. Veliki tehnološki napredak i digitalna revolucija (koja se često naziva i Trećom industrijskom revolucijom), započeta osamdesetih godina u potpunosti je transformisala svet u kojem živimo, omogućila globalizaciju, transformisala međuljudske odnose, kao i tržište rada, u smislu ponude poslova, ali i u pogledu načina rada. Ipak, čini se da je to tek početak. Sve češće se govori se Četvrtoj industrijskoj revoluciji, koja će dalje transformisati svet kakav poznajemo, na načine koji su još uvek dosta nepredvidivi. Ovaj pojam prvi put je upotrebio Klaus Schwab, direktor Svetskog ekonomskog foruma 2015. godine. Kada govorimo o ovoj novoj revoluciji, njena glavna odlika jeste bliže spajanje ljudi i mašina, dalji razvoj veštačke inteligencije, nanotehnologije, IOT (Internet of things), robotike, 3D štampača, biotehnologije, pametnih gradova. Promene dolaze brže nego što očekujemo, pa tako, prema predviđanjima Instituta za budućnost (IFTF) i mišljenja 20 eksperata iz oblasti biznisa, tehnologije i nauke iz celog sveta, 85% poslova koji će postojati u 2030. godini danas još uvek ne postoje.

Potpuna transformacija sveta i tržišta rada, sasvim logično, zahteva i radnu snagu koja je pripremljena na ovakve izazove. Ali, kako stoje stvari sa sistemima obrazovanja? U kojoj meri je sadašnji sistem obrazovanja sposoban da pripremi buduće generacije za novi svet? Koje kompetencije treba razvijati kod dece kako bi mogla da se uspešno adaptiraju na društvenu transformaciju i uzmu u njoj aktivno učešće? I kako će samo školovanje izgledati? Osvrnućemo se na neke od predikcija za budućnost i primere škola za budućnost.

Razvoj kompetencija – obrazovanje za budućnost

Tradicionalno obrazovanje, koje se temelji na reprodukciji znanja, sigurno da je ispunjavalo svoju svrhu u prošlosti, kada je postajala potreba za specijalizovanom radnom snagom koja je često tokom života obavljala posao samo u jednoj profesionalnoj oblasti. Sada je situacija značajno drugačija, pa sistem obrazovanja priprema mlade ljude za zanimanja – koja još ne postoje. Zato se fokus sve više pomera ka razvijanju kompetencija koje će pomoći mladima da se lakše integrišu i snađu u svetu koji je neizvesniji nego ikad pre. Takođe, problemi sa kojima se suočavamo na početku 21. veka jesu i ekološka pitanja i činjenica da su prirodni resursi kojima raspolažemo iscrpivi, pa je razvijanje globalne društvene svesti potrebnije nego ikada.

Svetski ekonomski forum objavio je koje su to kompetencije ključne, a prema nalazima dobijenim kroz Forum za obrazovanje 4.0 koji je objavljen 2020. godine. Kao ključne kompetencije navode se: veštine globalnog građanstva – izgradnja svesti o svetu, održivosti i podsticanje na preuzimanje aktivne uloge u globalnoj zajednici; inovativne i kreativne veštine – razvoj analitičkog mišljenja, kreativnosti, sistemske analize i rešavanja problema; tehnološke veštine – razvijanje digitalnih veština, programiranje, učenje o odgovornom korišćenju digitalnih tehnologija; interpersonalne veštine – emocionalna inteligencija, empatija, saradnja, pregovaranje, liderstvo i društvena svest.

Što se tiče škola, kako bi se date kompetencije razvijale, obrazovne ustanove bi trebalo da omoguće: personalizovano i samostalno učenje – fokusiranje na različite individualne potrebe svakog učenika, stvaranje sistema obrazovanja koje je dovoljno fleksibilno da omogući svakom učeniku da napreduje sopstvenim tempom; pristupačno i inkluzivno obrazovanje – stvaranje sistema koje će omogućiti pristup obrazovanju i onima koji nemaju pristup samoj školskoj zgradi/ustanovi; učenje zasnovano na saradnji i rešavanju problema – učenje koje zahteva vršnjačku saradnju kroz projektne aktivnosti; doživotno učenje i učenje vođeno učenicima – ohrabrivati stalno usavršavanje postojećih veština i sticanja novih, na osnovu individualnih potreba.

Slično tome, OECD formirao je metaforu „Kompas za učenje za 2030. godinu“ koji se sastoji od svih ključnih elemenata koje je potrebno ostvariti kroz obrazovanje, a ima za cilj da bude inspiracija za kreatore obrazovnih politika. Ovaj okvir je globalno relevantan, a istovremeno i fleksibilan za lokalnu primenu. Nastao je kroz diskusije između aktera nacionalnih i lokalnih samouprava, akademskih stručnjaka iz različitih disciplina, škola, praktičara, socijalnih partnera i studenata.

U temelju Kompasa nalaze se osnovni uslovi i veštine, znanja, stavovi i vrednosti koje su preduslovi za dalje učenje. Oni daju osnovu za razvoj sposobnosti i transformativnih kompetencija i predstavljaju čvrstu osnovu za ono što je potrebno svim učenicima kako bi uspeli da postanu odgovorni i produktivni članovi zajednice.

Transformativne kompetencije ključne su kako bi se učenici/e osnažili i osetili da kompetentno doprinose oblikovanju sveta u kojem su blagostanje i održivost prioriteti. Prema Kompasu, identifikovane su tri ključne transformativne kompetencije – stvaranje nove vrednosti, pomirenje tenzija i dilema, i na kraju, preuzimanje odgovornosti.

Učenička saradnja ima za cilj da se razvije osećaj identiteta i pripadnosti, kao i sposobnost da se pozitivno utiče na sopstvene živote i svet oko sebe. Cilj je da se učenici/e ohrabre da prepoznaju da kroz sopstveni razvoj i saradnju mogu da postave ciljeve, rade na njihovom ostvarivanju i utiču na promene. To bi trebalo da doprinese radu sa osećajem svrhe. Kroz saradnju sa drugim učenicima, nastavnicima, roditeljima i širom zajednicom, trebalo bi da budu podstaknuti da vežbaju i usavršavaju svoje veštine u društvenom kontekstu.

Deo Kompasa za učenje OECD za 2030. obuhvata i znanja i veštine. Kada su u pitanju znanja, to su i teorijski koncepti, ali i praktično razumevanje zasnovano na iskustvu. Veštine bi trebalo da omoguće učenicima/ama da budu u stanju da koriste stečena znanja radi odgovornog postizanja ciljeva. Naglasak je na kognitivnim i metakognitivnim, socijalnim, emocionalnim, praktičnim i fizičkim veštinama.

Važan deo Kompasa za učenje tiče se stavova i vrednosti, koje su od velike važnosti za ponašanje pojedinca koje će u budućnosti uticati kako na njegov život, tako i na širu društvenu zajednicu. Zbog toga je naglasak na razvoju zajedničkih vrednosti kako bi se stvorila osnova za razvijanje inkluzivnijeg, pravednijeg i ekonomski održivijeg društva.

Najzad, učenici/e bi trebalo da budu ohrabreni da konstantno unapređuju svoje razmišljanje tako da prvo analiziraju na koji način akcije preduzete danas mogu uticati na budućnost, zatim da aktivno preduzimaju akcije koje imaju za cilj društveno blagostanje i, najzad, da se u fazi refleksije osvrnu na rezultate svojih akcija kako bi u budućnosti preduzeli još uspešnije verzije.

Pozitivni primeri inovativnih modela škola

Zelena škola u Indoneziji, na Baliju otvorena je 2008. godine i predstavlja odličan primer učenja vrednostima održivog razvoja, odgovornosti, veštinama preduzetništva, empatije, saradnje i kreativnog razmišljanja. Posle Balija, škole su otvorene i na Novom Zelandu i u Južnoj Africi. Pohađaju je deca od 3 do 18 godina. Konstrukcije škole koja se nalazi u prirodi u potpunosti su sačinjene od bambusa. Kampus za učenike sadrži i Innovation Hub – proizvodni prostor sa opremom za obradu drveta, 3D štampačima i laserskim graverima. Ovaj prostor je mesto gde učenici/e ostvaruju svoje ideje, imaju priliku da se povežu sa prirodom i osmišljavaju rešenja problema koja će direktno pomoći planeti.

Kabakko akademije u Africi su inovativni modeli škola koji imaju za cilj da mlade ljude direktno poduče inovativnim tehnologijama koje će moći da primene u lokalnom kontekstu, što je od velike važnosti uzimajući u obzir veliku stopu nezaposlenosti mladih. Pilot škola osnovana je u Bamakou 2018. godine, a zatim je proširena na još tri kampusa u Maliju i na Madagaskaru. Program je obučio skoro 500 učenika/ca širom sveta u oblasti robotike, izrade prototipa, veb dizajnu i biotehnologiji. Ove škole dobar su primer podsticanja razvoja globalnih digitalnih kompetencija za budućnost.

iEARN u Španiji predstavlja međunarodnu mrežu za obrazovanje i resurse. Osnovana je kao neprofitna organizacija 1988. godine, a danas je partner sa više od 30.000 škola i omladinskih organizacija u više od 140 zemalja. Na taj način, stvara globalnu zajednicu učenika/ca koji sarađuju na projektima koji imaju za cilj stvaranje pozitivnih promena u svetu. Putem platforme u ponudi je preko 150 projekata koje nastavnici mogu da integrišu u svoje postojeće nastavne planove i programe, a sama platforma sadrži i online forum za učenike/ce, putem kojeg mogu da se upoznaju. Platforma se pokazuje kao dobar primer vršnjačke saradnje, kao i razvoja interkulturalne senzitivnosti.

U Ekvadoru turizam je jedna od najvažnijih industrija, koja je u porastu. Neprofitna organizacija VVOB Education for development radi na razvoju veština za održivi turizam i sarađuje sa mrežom koju čini 21 škola u provincijama Kito i Manabi, kako bi se učenici/e obučili i bili u stanju da pronađu adekvatno zaposlenje i pokrenu inovacije u ovom sektoru. Saradnja programa sa turističkim sektorom omogućava prenošenje najnovijih trendova i znanja, čime učenici/e stiču neophodne kompetencije u skladu sa potrebama tržišta rada.

Perspektiva – razvoj škola za budućnost

Brojni pozitivni primeri širom sveta potvrđuju da je reformisanje obrazovanja usklađeno sa budućnošću. Naravno, reč je o pojedinačnim primerima, jer smo na globalnom nivou još uvek daleko od idealnih modela. Kompletne reforme obrazovnog sistema zahtevaju puno investicija kako u novcu, tako i u edukaciji obrazovnog kadra, što je spor i dugotrajan proces.

Ipak, postoje pomaci koji ne zahtevaju promenu celokupnog sistema iz korena, već deo po deo. Jedan od zanimljivih primera, koji bi bilo moguće implementirati i u slučaju Srbije, jeste uvođenje predmeta koji bi se bavio razvojem interpersonalnih veština, odnosno empatije, po ugledu na Dansku, gde je ovo deo nastavnog programa. Takve inovacije doprinele bi razvoju zajedništva, empatije i tolerancije, koje jesu važne kompetencije za budućnost.

Takođe, projekti koji bi podržali veću povezanost školskog sistema sa startup zajednicom u Srbiji mogli bi da nadomeste trenutne manjkavosti u pogledu mogućnosti škole da odgovori na tehnološke i digitalne izazove. Kroz ovakve vrste projektnih saradnji, učenici bi mogli da se upoznaju sa trendovima u svetu tehnologije, ali i da razviju važne kompetencije koje podrazumevaju timski rad, kreativnost, osmišljavanje zajedničkih rešenja, toleranciju i inovativnost.

——-

Tekst „Budućnost obrazovanja” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Ivona Živković možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.