Влада Републике Србије
Пише: Димитрије Тадић (Блог о социјалном укључивању)
Ово је мој први текст за блог у животу и прво што ћу рећи јесте да се веома радујем што учествујем у овом пројекту, јер сматрам да је социјална инклузија једно од најважнијих питања сваког друштва. Важно је због тога што ту није просто реч о укључивању одређених појединаца или група у друштво који се по нечему разликују од већине, већ је реч о томе да се сви заправо разликујемо по нечему. Због тога мислим да је прихватање својстава других људи, и различитих култура група људи (овде мислим на најширу дефиницију културе) од суштинске важности за друштво у целини, али и за емотивни и интелектуални развој сваког појединца који то друштво чини.
Не чини ми се вероватним да особа која је сензибилизована према једном актуелном друштвеном питању (нпр. женска права или особе са инвалидитетом) може имати негативан став према другим питањима, као што су ЛГБТ или права старијих лица, на пример. Како наглашава једна моја пријатељица, проблем са предрасудама је увек емотивне, а не интелектуалне природе, па зато понекад ни формално образовање не игра никакву улогу. Остваривање (ускраћених) права других људи не угрожава моју егзистенцију и то показује ирационалост сваке предрасуде.
Искључивост у заступању ставова и различитим поделама које постоје у нашем друштву (што наравно није ексклузивно наша појава) не доприносе позитивном друштвеном развоју. Поред потребе за израженијом сензибилизацијом већинских група према питањима од животне важности мањинских друштвених група, приметне су идеолошке искључивости: културна баштина vs савремене културе (као да их није могуће повезати); левичари vs монархисти (као да монархиста не може имати левичарске ставове или обрнуто); верници vs атеисти (као да верници не могу приватно практиковати своју веру, као људско право, без жеље да конзервативно утичу на друге; као да особе без религиозних осећања не могу имати особине жељене од стране верника); традиционална породица vs алтернативне породице (као да сви желе породицу). Нека друштвена питања могу бити осетљивија од других и понекад није лако бити толерантан према устаљеним традиционалним матрицама размишљања, посебно уколико се оне пренаглашено намећу, али је сигурно да искључивост као реакција на те појаве није конструктивна.
Различите поделе и класификације које претендују да су свеобухватне често су у суштини веома спорне. Као да ствари немају или не могу имати вишеслојно, али недељиво својство, због чега су и београдски покрети историјске авангарде пророчки тврдили – неспојиво је спојиво! У прилог неодрживости егзактних, „природних“ класификација, иде и занимљива подела из кинеске енциклопедије коју цитирају Борхес и Фуко, у којој је дата подела животиња на: a) оне које припадају цару, b) миришљаве, c) припитомљене, d) мале свиње, e) сирене, f) чудовишта, g) псе на слободи, h) оне које су укључене у ову класификацију, i) које се узбуђују као лудаци, j) безбројне, k) нацртане танком кичицом од камиље длаке, l) et caetera, m) које су сломиле крчаг, n) које из даљине личе на муве.
Због свега овога, између осталог, култура мора додатно бити препозната као поље које може значајано допринети остваривању отвореног друштва. Култура у спрези са другим ресорима – просветом, здравством, привредом, може и требало би да квалитативно унапреди овај процес.
(…)
Текст “Важност разлика” Димитрија Тадића у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар