Велики потенцијал за улагања у зелени раст : Инклузија

inovacije Приближавање Европској унији, али и раст тражње енергије у земљама југоисточне, источне и централне Европе представљају и прилику за улагања у “паметне” пројекте који треба да допринесу борби са климатским променама. Широм света климатске промене намећу потребу за економским, регулаторним и технолошким променама али и пружају велике инвестиционе могућности приватном сектору, указују аналитичари Међународне финансијске корпорације (IFC), чланице групе Светска банка. У извештају о преласку на зелени раст у 49 земаља у развоју Европе које бележе брз раст, Централној Азији и Блиском истоку (EMENA) наводи се да је тај регион енергетски најнеефикаснији у свету.

Емисија угљен диоксида (CO2) и потрошња енергије у региону EMENA, како се наводи у извештају IFC, слична је по обиму оној у Северној Америци али да EMENA има за 35% мањи бруто домаћи производ (БДП). При томе је у региону EMENA више од половине светске нафте и три четвртине гаса а ту су и четири највећа произвођача нафте и гаса – Саудијска Арабија, Русија, Иран и Катар. Међутим, ниске домаће цене енергије, као резултат богатства у енергентима, довеле су до неефикасне потрошње.

Велика емисија штетних гасова и огромна и неефикасна потрошња представљају прилику и у извештају који је IFC урадио са консалтинг фирмом АТ Керни (Kearney) потенцијал за инвестиције у региону процењује се на 640 милијарди долара. Уколико владе у региону уведу многе од регулаторних реформи које тренутно разматрају, потенцијал за улагања могао би да достигне и 1.000 милијарди долара.

“Потенцијали за улагања разликују се од земље до земље. Међутим, могућности постоје широм региона и на бројним секторима и иду од великих инфраструктурних пројеката на сектору хидро или еолске енергије до малих, попут увођења LED осветљења, али сви имају потенцијал да привуку улагања и обезбеде привлачан повраћај (улагачу)”, истакао је потпредседник IFC за Европу, Централну Азију, Блиски исток и Северну Африку Димитрис Цицирагос.

Прилике за инвеститоре укључују 270 милијарди долара потенцијалних улагања у производњу енергије и то 150 милијарди у производњу из обновљивих извора, 70 милијарди у унапређење преносне и дистрибутивне мреже и 50 милијарди у обнову застарелих термоелектрана.

Цицирагос указује и на потенцијал за инвестирање укупно 240 милијарди долара у енергетску ефикасност комерцијалног и потрошачког сектора кроз мере које подржавају увођење LED осветљења, штедљивих уређаја и “зелених” зграда.

Модели за улагања у енергетску ефикасност у региону EMENA биће различити, од кредитних линија комерцијалних банака преко финансирања улагања малих предузећа, нпр. у бојлере на соларну енергију, до јавно приватног партнерства за пројекте управљања отпадом или осветљења улица.

Европа

У европским земљама које бележе брз раст од Балтика до Балкана прилике за улагања у “паметне” пројекте који умањују последице климатских промена уско су повезане са политичким и регулаторним приближавањем ЕУ.

У том региону, као и у Заједници Независних Држава (ЗНД), деценије недовољних улагања и индустрија која троши много енергије погоршали су ситуацију а очекује се да до 2035. године тражња енергије, ако се не промени садашња политика, порасте за трећину.

Регион који обухвата земље источне, централне и југоисточне Европе изашао је из економске стагнације и неизвесности након бурних деведесетих и окренуо се Европској унији и њеним политикама и регулативама.

С обзиром да на политике тих земаља утичу политике ЕУ, попут климатског или енергетског пакета, прилике за инвеститоре у климатски “паметне” пројекте расту широм региона.

Потенцијал за улагања у “паметан” бизнис у европским земљама које бележе брз раст укључујући Турску у IFC процењују на више од 232 милијарде долара. Трећина процењеног потенцијала, односно 76 милијарди долара, у домену је обновљивих извора енергије а тек нешто мање, 60 милијарди, у повећању енергетске ефикасности у зградама.

У извештају се истиче да су “нове” чланице ЕУ и земље кандидати – Србија, Црна Гора, Македонија и Турска, европске прописе из домена заштите животне средине ставиле међу приоритете и примери добре праксе су многобројни.

Међу набројаним добрим примерима улагања индустрије у унапређење еколошких перформанси је и Лафарж (Lafarge), који је побољшао стање у фабрици цемента у Беочину инсталирањем погона за спаљивање чврстог комуналног и индустријског отпада.

Аналитичари IFC процењују да могућности за улагања у обновљиве изворе енергије у источној и југоисточној Европи достижу 76 милијарди долара укључјући 12 милијарди у биомасу, 18 милијарди у соларну и 35 милијарди у енергију ветра.

Истовремено су се настојања ЕУ да подстакне производњу енергије из обновљивих извора одразила на земље ван тог блока и чланице Енергетске заједнице усвојиле су циљеве у производњи “зелене” енергије сличне Унијиним. Достизање тих циљева захтеваће знатне инвестиције приватног сектора.

У извештају се указује и на значај регионалног повезивања енергетског тржишта за оптимизацију ресурса, смањење негативног утицаја на околину, снижавање цена струје.

Када је реч о “зеленој” градњи, потенцијал за улагања у источној Европи премашује 11 милијарди долара, у Турској достиже девет милијарди а у југоисточној Европи 3,7 милијарди.

У IFC оцењују да улазак у ЕУ једних и приближавање Унији других европских земаља које бележе брз раст може да представља “двосекли мач” јер економске недаће зоне евра делују и на суседне економије. Међутим, ближе везе са ЕУ за резултат имају већу отвореност за директне стране инвестиције и “гласније” указивање на евентуалне нерегуларности.

IFC закључује да су још увек велики интензитет коришћења енергије, уз растућу тражњу и текући процес приближавања прописима ЕУ, допринели расту прилика за инвестирање у региону од Балтика до Балкана.

Иначе, Светска банка је недавно проценила да би улагања у обновљиве изворе енергије у свету могла да буду утростручена до 2030. године, на 1,2 хиљаде милијарди долара са 400 милијарди годишње, како би се обезбедио приступ енергији за све.

Истовремено у УН процењују да ће четири од пет долара уложених у борбу са климатским променама морати да дође из приватних извора.

Извор: EurActiv.rs