Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Približavanje Evropskoj uniji, ali i rast tražnje energije u zemljama jugoistočne, istočne i centralne Evrope predstavljaju i priliku za ulaganja u “pametne” projekte koji treba da doprinesu borbi sa klimatskim promenama. Širom sveta klimatske promene nameću potrebu za ekonomskim, regulatornim i tehnološkim promenama ali i pružaju velike investicione mogućnosti privatnom sektoru, ukazuju analitičari Međunarodne finansijske korporacije (IFC), članice grupe Svetska banka. U izveštaju o prelasku na zeleni rast u 49 zemalja u razvoju Evrope koje beleže brz rast, Centralnoj Aziji i Bliskom istoku (EMENA) navodi se da je taj region energetski najneefikasniji u svetu.

Emisija ugljen dioksida (CO2) i potrošnja energije u regionu EMENA, kako se navodi u izveštaju IFC, slična je po obimu onoj u Severnoj Americi ali da EMENA ima za 35% manji bruto domaći proizvod (BDP). Pri tome je u regionu EMENA više od polovine svetske nafte i tri četvrtine gasa a tu su i četiri najveća proizvođača nafte i gasa – Saudijska Arabija, Rusija, Iran i Katar. Međutim, niske domaće cene energije, kao rezultat bogatstva u energentima, dovele su do neefikasne potrošnje.

Velika emisija štetnih gasova i ogromna i neefikasna potrošnja predstavljaju priliku i u izveštaju koji je IFC uradio sa konsalting firmom AT Kerni (Kearney) potencijal za investicije u regionu procenjuje se na 640 milijardi dolara. Ukoliko vlade u regionu uvedu mnoge od regulatornih reformi koje trenutno razmatraju, potencijal za ulaganja mogao bi da dostigne i 1.000 milijardi dolara.

“Potencijali za ulaganja razlikuju se od zemlje do zemlje. Međutim, mogućnosti postoje širom regiona i na brojnim sektorima i idu od velikih infrastrukturnih projekata na sektoru hidro ili eolske energije do malih, poput uvođenja LED osvetljenja, ali svi imaju potencijal da privuku ulaganja i obezbede privlačan povraćaj (ulagaču)”, istakao je potpredsednik IFC za Evropu, Centralnu Aziju, Bliski istok i Severnu Afriku Dimitris Ciciragos.

Prilike za investitore uključuju 270 milijardi dolara potencijalnih ulaganja u proizvodnju energije i to 150 milijardi u proizvodnju iz obnovljivih izvora, 70 milijardi u unapređenje prenosne i distributivne mreže i 50 milijardi u obnovu zastarelih termoelektrana.

Ciciragos ukazuje i na potencijal za investiranje ukupno 240 milijardi dolara u energetsku efikasnost komercijalnog i potrošačkog sektora kroz mere koje podržavaju uvođenje LED osvetljenja, štedljivih uređaja i “zelenih” zgrada.

Modeli za ulaganja u energetsku efikasnost u regionu EMENA biće različiti, od kreditnih linija komercijalnih banaka preko finansiranja ulaganja malih preduzeća, npr. u bojlere na solarnu energiju, do javno privatnog partnerstva za projekte upravljanja otpadom ili osvetljenja ulica.

Evropa

U evropskim zemljama koje beleže brz rast od Baltika do Balkana prilike za ulaganja u “pametne” projekte koji umanjuju posledice klimatskih promena usko su povezane sa političkim i regulatornim približavanjem EU.

U tom regionu, kao i u Zajednici Nezavisnih Država (ZND), decenije nedovoljnih ulaganja i industrija koja troši mnogo energije pogoršali su situaciju a očekuje se da do 2035. godine tražnja energije, ako se ne promeni sadašnja politika, poraste za trećinu.

Region koji obuhvata zemlje istočne, centralne i jugoistočne Evrope izašao je iz ekonomske stagnacije i neizvesnosti nakon burnih devedesetih i okrenuo se Evropskoj uniji i njenim politikama i regulativama.

S obzirom da na politike tih zemalja utiču politike EU, poput klimatskog ili energetskog paketa, prilike za investitore u klimatski “pametne” projekte rastu širom regiona.

Potencijal za ulaganja u “pametan” biznis u evropskim zemljama koje beleže brz rast uključujući Tursku u IFC procenjuju na više od 232 milijarde dolara. Trećina procenjenog potencijala, odnosno 76 milijardi dolara, u domenu je obnovljivih izvora energije a tek nešto manje, 60 milijardi, u povećanju energetske efikasnosti u zgradama.

U izveštaju se ističe da su “nove” članice EU i zemlje kandidati – Srbija, Crna Gora, Makedonija i Turska, evropske propise iz domena zaštite životne sredine stavile među prioritete i primeri dobre prakse su mnogobrojni.

Među nabrojanim dobrim primerima ulaganja industrije u unapređenje ekoloških performansi je i Lafarž (Lafarge), koji je poboljšao stanje u fabrici cementa u Beočinu instaliranjem pogona za spaljivanje čvrstog komunalnog i industrijskog otpada.

Analitičari IFC procenjuju da mogućnosti za ulaganja u obnovljive izvore energije u istočnoj i jugoistočnoj Evropi dostižu 76 milijardi dolara uključjući 12 milijardi u biomasu, 18 milijardi u solarnu i 35 milijardi u energiju vetra.

Istovremeno su se nastojanja EU da podstakne proizvodnju energije iz obnovljivih izvora odrazila na zemlje van tog bloka i članice Energetske zajednice usvojile su ciljeve u proizvodnji “zelene” energije slične Unijinim. Dostizanje tih ciljeva zahtevaće znatne investicije privatnog sektora.

U izveštaju se ukazuje i na značaj regionalnog povezivanja energetskog tržišta za optimizaciju resursa, smanjenje negativnog uticaja na okolinu, snižavanje cena struje.

Kada je reč o “zelenoj” gradnji, potencijal za ulaganja u istočnoj Evropi premašuje 11 milijardi dolara, u Turskoj dostiže devet milijardi a u jugoistočnoj Evropi 3,7 milijardi.

U IFC ocenjuju da ulazak u EU jednih i približavanje Uniji drugih evropskih zemalja koje beleže brz rast može da predstavlja “dvosekli mač” jer ekonomske nedaće zone evra deluju i na susedne ekonomije. Međutim, bliže veze sa EU za rezultat imaju veću otvorenost za direktne strane investicije i “glasnije” ukazivanje na eventualne neregularnosti.

IFC zaključuje da su još uvek veliki intenzitet korišćenja energije, uz rastuću tražnju i tekući proces približavanja propisima EU, doprineli rastu prilika za investiranje u regionu od Baltika do Balkana.

Inače, Svetska banka je nedavno procenila da bi ulaganja u obnovljive izvore energije u svetu mogla da budu utrostručena do 2030. godine, na 1,2 hiljade milijardi dolara sa 400 milijardi godišnje, kako bi se obezbedio pristup energiji za sve.

Istovremeno u UN procenjuju da će četiri od pet dolara uloženih u borbu sa klimatskim promenama morati da dođe iz privatnih izvora.

Izvor: EurActiv.rs