Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Саре Ђурђевић на 44. Београдском Ignite-у „УКЉУЧИ СЕ online 9” (9. новембар 2021. године)

Шта је ваш највећи сан и о чему размишљате свако вече када легнете да спавате и свако јутро када се пробудите? Или још боље, о чему сте заборавили да сањате, само зато што сте много пута чули да тај сан није баш реалан?

Пре годину дана добила сам ковид и 10 дана сам провела у изолацији. Тада сам схватила да постоји тај један сан који баш дуго чучи у ћошку, а то је да одем да живим у некој другој земљи чији језик не разумем, где не могу да се ослоним на пријатеље и породицу ако ми је потребна помоћ. Тако сам одлучила да одем на једно острво, на Сардинију, где заиста помоћ могу да тражим само ако ухватим авион или евентуално ако пливам до куће. Већ неколико месеци сви ме питају: „Па добро, Саро, шта ти радиш на тој Сардинији? Како зарађујеш за живот?“ Мој одговор је увек исти – волонтирам, и то не звучи прилично паметно, поготово не када се узме у обзир остављање релативно стабилног посла због неког волонтерског пројекта. Чак је и мој отац имао коментар на ову фотографију: „Ниси морала због тога да идеш на Сардинију, имаш трактор испред куће.”

Међутим, сматрам да ово искуство утиче на мој лични раст и развој на начин који баш и није могућ код куће. Када сам стигла на Сардинију, постала сам поново беба – морала сам да научим језик и у том учењу језика морала сам да научим и да је океј да кажем да нешто не разумем и да се, уместо да се кући вратим с једним хлебом из пекаре, вратим с кесом пуном различитих пецива, само зато што нисам рекла да не разумем шта ми је особа у пекари рекла. Када се живи у некој другој земљи, као и када се често путује, много се учи о другим културама, о томе да не постоје универзална правила живота и да оно што је за мене правило и што је за мене и за моје окружење у мојој држави смешно, у неким другим државама сматра се као увреда. На пример, увреда је у Италији ставити кечап на пицу или пити капучино након поднева.

Оно што је некако најважније јесте учење о себи и својој култури. Кад сам отишла из Србије, људи који су били заинтересовани за моју културу и обичаје постављали су ми различита питања и схватила сам да међу њима постоје многа на која не знам одговор. Морала сам да почнем да истражујем и тако сам дошла у дубљи контакт са својом земљом и почела истински и искрено да је волим. Овим, наравно, не желим да охрабрим одлив мозгова, желим заправо само да охрабрим људе на неко искуство које је другачије.

Као што сам рекла, сви ми имамо снове. Мој највећи сан јесте да пропутујем свет и тај сан дефинисала сам кроз свој лични пројекат који носи назив „1.906 корака“. На друштвеним мрежама и на свом блогу делим искуства и знања која стичем на том путу, а Сардинија дефинитивно јесте један корак ка том циљу. Сматрам да је посебно важно делити и оне дане који нам нису баш најбољи, дане у којима размишљамо о одустајању и о томе Зашто ја све то радим, има ли сврхе за мене и за неке друге људе? Јер, можда нам је потребан само један корак до циља, само један корак да остваримо сан.

Можда ваш сан није исти као сан других људи. Можда се не уклапа у шаблон да желите да имате велику кућу, велику породицу, да завршите факултет, можда је ваш сан да живите на селу, да путујете или нешто сасвим друго. Не значи да сан није вредан ако је другачији. Напротив, сви смо другачији и сви имамо различите снове, па зашто бисмо онда имали исте животе? Пратите само своје снове!

***

Београдски Ignite „УКЉУЧИ СЕ online 9“, који су организовали Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету“, одржан је 9. новембра 2021. године. Услед епидемиолошке ситуације, девети Београдски Ignite о социјалном укључивању одржан је на online платформи, а његову организацију подржала је Швајцарска Конфедерација.

Циљ овог догађаја био је да кроз петоминутне презентације учесника/ца осветли различите аспекте социјалног укључивања, те да на тај начин укаже на положај рањивих група, као и да појединачним примерима мотивише и подстакне друге да се и сами укључе или покрену сопствену акцију. На тај начин, Ignite већ традиционално настоји да инспирише појединце и појединке да дају свој допринос стварању равноправног друштва за све грађане и грађанке.

Сара Ђурђевић је дефектолошкиња по вокацији, путница по локацији. Ради на пројектима промовисања људских права, интеркултуралног учења и волонтеризма на Сардинији, а у слободно време испробава нове ствари, плеше, кампује и бави се активизмом кроз лични пројекат на друштвеним мрежама „1906 корака”. Пише за себе и друге, жели да покрене живот у селу и да пропутује свет. Сара Ђурђевић пише за Блог о социјалном укључивању, а њене текстове можете прочитати овде.

Кликните да преузмете Ignite презентацију Саре Ђурђевић (.pdf).